Više od četiri decenije sam neposredni učesnik sage o računarima. Svedok sam promena koje su računar, od pomalo mitskog uređaja napravile neizbežnim pratiocem skoro svakog stanovnika na Zemlji. Imao sam sreću da budem neposredni učesnik događaja koji su ispisivali istoriju računarstva (history of computing) kod nas. Sada je došao trenutak da deo tih sećanja ostavim za budućnost.
Za razvoj računarstva vezane su još dve značajne oblasti tehnike i tehnologije – elektronika i informacione tehnologije. Razvoj elektronike, pre svega poluprovodničke tehnologije bitno je uticao na računarstvo. To je omogućilo da u okviru računarstva budu realizovani mnogi koncepti koji su bili neostvarljivi u prethodnom periodu. Istovremeno nove mogućnosti računara proširile su oblasti primene i razvoj informacionih tehnologija. Opšte je poznato da su gabariti i potrošnja električne energije predstavlјali značajno ograničenje u pogledu praktične primene računara. Navedene fizičke karakteristike u određenoj meri su maskirale probleme vezane za neposrednu komunikaciju sa računarom i njegovo programiranje. Razvoj i primena informacionih tehnologija, kao sredstva za procesiranje informacija morali su da sačekaju kraj prošlog i početak novog veka.
Sva lica istorije računarstva
I sama pomisao na istoriju računarstva predstavlja ogroman izazov. A pri tome ne treba zaboraviti da je ta istorija sažeta u poslednjih sto godina. Pa i manje. Gotovo da je teže pisati o istoriji računarstva nego o ratovima koji su se dešavali u isto vreme. Zanimljiv pokušaj osvrta na razvoj računarstva dao je Dejvid Kuk u svojoj knjizi Structure of Computers and Computations. Računarstvo je oblast u kojoj su pokušavani iskoraci na različitim mestima u svetu. Pošto je najtešnje vezana za razvoj elektronike i odgovarajuće tehnologije logično je gde je došlo do najvećih proboja. Bez dubljeg razmišljanja računarstvo se danas prevashodno posmatra kao tehnološki problem. Međutim, treba očekivati da se u pozadini intenzivno razmišlja o novim konceptima. Koji bi trebalo da računarstvo podignu na višu stepenicu.
Računarstvo u Srbiji
Uprkos posledicama rata i činjenici da je elektronika ovde ušla uoči njega, Jugoslavija se prilčino rano uključila u svet računarstva. Nosioci razvoja prvih računara u Jugoslaviji bili su Institut u Vinči i kasnije Institut „Mihajlo Pupin“. Prvi računar koji je razvijen u Jugoslaviji bio je CER – 10. Nažalost računarstvo u Jugoslaviji, a time i u Srbiji je imalo pomalo obrnutu sudbinu od one koja je postojala u svetu. Od zemlje koja je bila među pionirima računarstva u svetu danas smo postali zemlja koja je u razvojnom smislu na repu događaja. Umesto toga postali smo zemlja u kojoj je primena računara postala sinonim za samo računarstvo. A i dostignuća na tom planu su diskutabilna.
Život u, i pored računara
Moja profesionalna aktivnost je u potpunosti vezana za računarstvo. I to prva decenija i po baš za projektovanje računara. Pri tome sam bio u prilici da doživim tehnološke promene u računarstvu. I da ispratim prelazak sa kola malog i srednjeg stepena integracije na danas vladajuća VLSI kola. U poslednjem poglavlju ove sekcije naći će se istorijski osvrt na vlastito bavljenje računarskom tehnikom.