Čudna su ta moja sećanja na putovanja. Neka su bila davno, a imam utisak da pamtim svaki detalj. Nekim gradovima i predelima želim da se ponovo vratim. A opet znatiželja me vuče ka novim meridijanima. U Londonu sam bio dva puta 1978. i 1987. godine. Danas kada sam razapet između vraćanja starom i novih izazova ne znam da li me London toliko privlači. Naravno kada bi mogao da mašti pustim na volju odmah bi se spakovao i krenuo. Oba putovanja u London desila su se nekako bez prethodnog planiranja.
Jer tokom studija najdalje sam otišao van Jugoslavije dva puta do Trsta. Već su bili potpisani tzv. Osimski sporazumi čime je Trst i pravno bio deo Italije. Ipak još se čuo onaj eho iz pedesetih – „Trst je naš“. I London je tada bio naš. Iz njega nam je stizala popularna muzika. Bitlsi i Stonsi su u to vreme već bili klasika. Boravak u velikom gradu nosi sa sobom mnogo izazova. Najveći je šta videti za relativno kratko vreme. I to će me pratiti svih ovih godina. Zahvaljujući mladosti London sam pokušao da upoznam pešačeći. I to je nesporno bio moj ideal u upoznavanju sveta.
U četvrtak 8. septembra 2022. godine preminula je britanska kraljica Elizabeta II. Setih se da sam prilikom prvog boravka u Londonu, u maju 1978. godine video pripreme za obeležavanje njenog rođendana. Bilo je tu marširanja škotske garde i paradiranja konjanika u Vajtholu.
U Čačku, 10. septembra 2022. godine
Prvi put u Londonu
Odlazak u London je istovremeno bio i moj prvi let avionom. U to vreme u Jugoslaviji je delovalo nekoliko ozbiljnih turističkih firmi koje su organizovale putovanja u inostrantsvo. Među njima jedna od vodećih je bila Yugoturs. Nastala je u okrilju velike spoljnotrgovinske firme Genex. Zajedno sa drugom ćerkom kompanijom Genexa – Aviogenex bila je jedan od navećih propagatora turizma u tadašnjoj Jugoslaviji.
Aviogenex je u svojoj floti imao avione sovjetske proizvodnje – Tupoljev TU – 134 i Tupoljev TU – 154. Moj prvi let je bio manjim avionom TU – 134 i pošto se radilo o čarter letu sleteli smo na manji londonski aerodrom Stansted. Naš smeštaj u Londonu je bio hotel Royal National Hotel na Russel Square. Pored prevoza i smeštaja u hotelu sa doručkom aranžman je obuhvatao i prevoz do od/do aerodroma u Londonu i panoramsko razgledanje grada.
Posete kulturno – istorijskim znamenitostima Londona je svako realizovao po svom nahođenju. Interesantno je da je nekoliko putnika koristilo ovaj aranžman da bi jeftino doputovali u London svojim poslom. Jer je cena aranžmana bila manja od cene karte za avion na redovnoj liniji Beograd – London – Beograd. Npr. sa nama je u grupi bio i čuveni disk džokej Čupko. On je u London putovao zbog koncerata čuvene grupe Jethro Tull, na kojima su oni promovisali novi album. Takođe, pored nas u avionu je sedela i devojka koja je išla na promociju doktorata.
Upoznavanje Londona
S obzirom da smo dolazili iza gvozdene zavese smeštaj u hotelu je bio sasvim dobar. To kažem iz današnje perspektive. Jer je za mene do tada hotelski smeštaj bio prilčno nepoznat. Soba je imala i televizor sa par programa. Naravno imali smo tzv. kontinentalni doručak. Ali sve se moglo konzumirati u neograničenim količinama. Što u uslovima u kojima sam boravio u Londonu i nije bilo loše. Mogao sam da preskočim ručak i tek pojedem nešto uveče.
Hotel se nalazio u blizini Britanskog muzeja tako da smo mogli peške da se prošetamo do njega. U blizini je bila i ulica Tottenham Court Road u kojima se nalazi mnoštvo prodavnica sa tehničkom robom. Pogotovu sa HiFi uređajima koji su tih godina ulazili u modu. A nedaleko je bio i Oxford Street, ulica sa radnjama u kojima se prodavala roba primerena džepovima običnih ljudi. A mi smo sigurno spadali u tu kategoriju.
Što se tiče mesta koje je trebalo obići imao sam sreću. Kolega Daba (Miladin Dabić) malo pre mog puta vratio se sa šlolovanja iz Engleske i od njega sam dobio preporuke. Srećna okolnost je bila što je ono što smo planirali da vidimo relativno na malom prostoru. I dostupno je čak i peške. A tu je i razgranat autobuski saobraćaj i naravno metro.
Šest dana nije dovoljno
Za šest dana provedenih u Londonu obišli smo City, prostor oko Whitehall, Speaker’s Corner. Naravno i ceo prostor oko Buckingham Palace uključujući i Green Park i St. James Park. I ulicu The Mall koja vodi od Trafalgar Square do Buckingham Palace. Nismo propustili da se od Oxford Street, Regent Street spustimo do Piccadilly Circus. Od muzeja bili smo u British Museum, National Galery, Madame Tussauds muzeju voštanih figura.
Od velikih trgovina bili smo u robnim kućama Selfridges i Harrods. Konačno odgledali smo i predstavu Deep Throat u pozorištu Whitehall Theater. Tokom našeg boravka u Londonu se igralao finale Kupa šampiona u fudbalu između Liverpula i Briža. Imali smo prilike da vidimo kako izgleda London kada ga okupiraju navijači.
Povratak u Beograd donese jedno zanimljivo poređenje. Dok je naš avion rulao ka aerodormskoj zgradi za poletanje se spremao Quantas Boeing 747 na letu za Sidnej. Učinilo mi se da je njegov motor veći od celog našeg aviona.
London i pomalo Brajton
Drugi put se u Londonu nađoh iznenada. Ustvari moje odredište nije bio London već Brajton. I nekakva konferencija i izložba posvećena vojnoj opremi. Na nju je trebalo da ide tadašnji zamenik direktora Laboratorije, ali zbog izmenjenih okolnosti ja se nađoh u avionu. Međutim, pre puta je trebalo obaviti čitav niz poslova, a na raspolaganju su mi stajalo samo dva dana. Bilo je to vreme kada su devize svakim danom bivale skuplje.
A Institut mi je umesto funti isplatio dinare. Pa sam morao da se snalazim kako sam znao i umeo. U to vreme tzv. šticung je bio 8 – 10%. Ali otkrio sam da se u Trsteniku devize, tačnije švajcarski franci mogu kupiti skuplje za 2% od zvaničnog kursa. Pre puta odoh do Čačka, pa u Trstenik i onda natrag u Beograd i to sve za manje od 24 sata. Jer let za London je bio rano u nedelju 21. septembra 1987. godine.
Da bih stigao u London morao sam prvo da odletim do Zagreba. A tek onda da se direktnom linijom Zagreb – London domognem glavnog londonskog aerodroma Heathrow. Pre nego što ćemo stići do zapadnih predgrađa Londona, avion je dugo nisko leteo iznad Londona. Nedeljno jutro je bilo vedro i sunčano pa su putnici mogli da uživaju u pogledu iz ptičije perspektive. Sa aerodroma do Londona može da se stigne metroom. S druge strane linija Piccadilly, koja vodi do aerodroma ima stanicu i u blizini ulice Gower Street gde sam imao rezervisan smeštaj u Regency House hotelu. Hotel se nalazi u blizini hotela Royal National u kome sam boravio prilikom prvog boravka u Londonu.
Pošto je dan neočekivano bio lep čim sam se raspakova i malo odmori krenuo sam u obilazak. Pošto je moje glavno odredište bilo Brajton bilo mi je važno da vidim odakle polazi voz u tom pravcu i da se raspitam da li postoji mogućnost kupovine jeftinijih karata. U sklopu toga sam otišao do železničke stanice Viktorija, gde sam našao menjačnicu i zamenio novac. Jer bila je nedelja. Zato ne propustih da odem na čuveni „Speakers’ corner“ u Hajd parku.
Dodatno upoznavanje Londona
Sutradan poranih da na vreme stignem na konferenciju u Brajton. Voz sa stanice Viktorija do Brajtona putuje nekih sat vremena. Često staje na usputnim stanicama, jer puno ljudi iz Londona ide na posao u obližnje gradove.
Od stanice u Brajtonu glavna ulica se spušta prema obali. Iako postoji gradski prevoz biram pešačenje. Jer to je najbolji način da se oseti duh jednog grada. Konferencija se održava u hotelu „Metropol“. Konferencija i izložba koja se uz nju održava vezane za vojnu tematiku. Zato se ispred hotela okupila manja grupa demonstranata. Najupečatljiviji transparent je – „Dole ubice“.
Tri dana zaredom ujutru odlazim u Brajton i vraćam se u London u popodnevnim časovima. Po povratku odmah nastavljam šetnju po Londonu. Pokušavam da upoznam ona mesta u Londonu koja nisam obišao prvi put kad sam ovde bio. Između ostalog obilazim i Barbican Center, koji nije bio izgrađen 1978. godine.
Rekapitulacija do sledećeg susreta
Ovaj boravak iskoristih da pogledam premijere dva filma. „Nesalomivi“ u kome je ulogu Eliota Nesa tumačio kevin Kostner. I „Dah smrti“ iz serijala o Džemsu Bondu sa Timoti Daltonom u glavnoj ulozi.
Tokom boravka slučajno se sretoh u tržnom centru Trocadero sa kolegom Ivanom Vojvodićem. On je nešto ranije otišao na konferenciju u Portsmut. Za ovo putovanje vezana je još jedna zanimljivost. Naime tokom mog boravka u Engleskoj u Beogradu je održana čuvena VIII sednica CK SKJ. Bio je to jedan od vesnika raspada Jugoslavije i teških dana koji su nas čekali u devedesetim godinama.