Francuska je jedna od onih evropskih zemalja koje nisam upoznao samo preko glavnog grada. U dva navrata biću u prilici da boravim na Azurnoj obali. A upoznao sam i još jednu južnu provinciju Francuske – Provansu. Zahvaljujući tome biću u prilici da ovde pomenem više gradova koje sam posetio. Onako ad hoc ne mogu da kažem da sam nekim od njih bio posebno oduševljen. Rekao bih da većina njih ima neki svoj šarm koji je učinio da ga se sećam i posle dugo vremena. Tome svakako doprinosi i činjenica da sam većinu francuskih gradova upoznao onako usput, na proputovanju. Tada po pravilu vidi se uglavnom ono što nam odrede vodiči. A tada uglavnom propustimo da upoznamo dušu tih gradova.
Za sada ostaje žal što nisam upoznao više od ove velike zemlje. Jer ona to svakako zaslužuje. Uostalom nije čudno što je Francuska zemlja koju turisti najviše posećuju. Ne bih se odlučivao šta je to što me najviše interesuje. Ali se i dalje nadam da ću još toga upoznati u zemlji Gala.
Otkrivanje Francuske
U Francuskoj sam se obreo kada sam se to najmanje nadao. Samo što sam napunio 25 godina i bio na početku profesionalne karijere. Tek sam se nadao otkrivanju prostora van matične zemlje. U proleće te 1978. godine bio sam u Londonu. Tom prilikom sam prvi put leteo avionom. Ubrzo sam ponovo leteo avionom do Sarajeva. Tako da sam tog septembarskog dana, kada sam seo u Air France avion, već bio iskusan putnik.
Prvi put Pariz, a time i Francuska su me dočekali svetlom, jer sam stigao noću. A sledeći put sam upoznavanje Pariza započeo na trgu Italija posle naporne noćne vožnje od Beča. Jug Francuske sam upoznavao iz autobusa i pešačeći. Koliko mi je vreme dozvoljavalo trudio sam se da vidim malo više od onoga što su nam vodiči. To mi je omogućilo da na trenutak zavirim u mnoge skrivene kutke Nice, Marseja, Ex Provansa i Avinjona.