Kao što već napisah, Grčka je u mojim mislima bila još od proleća 1967. godine. Ali nekako mi se nije žurilo. A bilo je i drugih razloga. Ne bih sada o njima. Tek uslovi za posetu Grčkoj su se stekli tek 1986. godine. Biće to dvonedeljno putovanje, koje će ispuniti sva moja očekivanja. A sadržaće i sva ona zadovoljstva kakva sam oduvek želeo da mi putovanja donesu. Pored onoga što sam video putovanje će predstavljati i pravu malu avanturu.
Na put se otisnulo sedmočlano društvo u dva automobila. U pitanju su bili jedan „Stojadin“ i jedna „Škoda“. Gledano iz današnje perspektive već dovoljno da se pomisli da nas upravo čeka avantura. Te noći kada smo krenuli pala je kiša. I naredna četiri meseca u Beogradu neće padati. Osim toga bila je to jedna od najuzbudljivijih godina koje sam proživeo. Bila je to godina u kojoj se svet suočio sa izazovom Černobilja. A ja sam se našao u Moskvi baš tih dana. Konačno Grčka – mogao sam sam sebi da se pohvalim.
Prvi dan pa avantura
Početak putovanja nije bio obećavajući. Tokom noći padala je kiša. A imali smo i probleme sa pakovanjem stvari. Ipak pokazao sam se se kao majstor da u gepek spakujem veliki šator i torbe sa stvarima putnika. Tako sam izbegao da na kola stavljam galeriju. Jer u takvoj konfiguraciji nikada nisam vozio automobil.
Tokom putovanja ćemo se držati principa da se ne pratimo tokom vožnje. Već smo se dogovarali gde ćemo da se nađemo prilikom sledećeg zaustavljanja. Inače čekao nas je put kroz Srbiju i Makedoniju tzv. autoputem Bratstva i jedinstva. Bio je to deo magistrale koja se protezala od Jesenica do Đevđelije. I samo je na pojedinim delovima ličila na pravi auto put. Ne sećam se gde smo sve odmarali, pretpostavljam kod hotela „Nais“ i u Predejanima. Naš se prvo odredište bilo je Skopje, gde smo nameravali da se duže zadržimo i ručamo.
U Skopju posle dve decenije
U glavnom gradu Makedonije bio sam jedini put 1964. godine prilikom odlaska i povratka sa Ohrida. Tada nije imalo šta da se vidi, jer je grad još vidao rane od zemljotresa iz prethodne godine.
Relativno lako nalazimo mesto za parkiranje i krećemo u kraći obilazak grada. Dušanovim mostom preko Vardara prelazimo u stari deo grada, de se nalazi čuveni Bit – pazar. Ovde ručamo u jednom restoranu. Naravno roštilj. Škoda ima problema sa paljenjem pa njen vlasnik Milan kupuje nove kablove, montira ih krećemo dalje. Cilj nam je da prvog dana pređemo granicu i nađemo kamp u kome bi prenoćili. Međutim, samo što smo krenuli i zaustavili se na semaforu u Škodi nešto puče i ni makac. Parkirasmo se praktično na istom mestu i krenusmo u traganje za majstorom. Milan je insistirao da nađemo servis Auto moto saveza. Što se pokaza kao nemoguća misija.
Srećom u blizini nađosmo auto električara. Milan nemade kud pa mladi majstor prikrpi Škodu tako da smo mogli da krenemo dalje. Tokom putovanja Škoda nije više otkazivala. Ali je Milan morao stalno da daje jači gas kada je na leru, da se kola ne bi ugasila. Inače majstor, koji je imao 27 godina u radu je imao pomoćnika. Dečkića od nekih trinaest – četrnaest godina. Koji je majstoru dodavao alatke, kao instrumentar hirurgu. Pošto smo zbog popravke izgubili vreme noć nas uhvati na putu. Posle kraćeg većanja odlučismo da prenoćimo u hotelu „Park“ u Negotinu na Vardaru.
Na Egeju
Posle doručka nastavljamo put. U Grčku standardno ulazimo preko prelaza Evzoni. Prvo odmorište u Grčkoj nam je Paralija u tzv. Olimpijskoj regiji. U to vreme je bilo baš popularno kod naših turista. U Paraliju smo stigli u vreme ručka. Biramo restoran na samoj plaži, a to koristimo i da se okupamo. Prašina na ulici i sitan pesak na plaži ne nude utisak o Grčkoj kakav sam očekivao.
Naše sledeće odredište su Meteori, kompleks manastira na stenama u blizini grada Kalambaka. Od Paralije se pored Platamona i Doline bogova se spuštamo do Larise. Odatle se upućujemo na zapad prema Trikali od koje je Kalambaka udaljena dvadesetak kilometara. Odmah se upućujemo prema stenama na kojima se nalaze manastiri. Noć je polako padala dok smo uživali u nestvarnom pogledu na dolinu reke Pineos u kojoj se smestila Kalambaka. Vraćamo se u gradić i nalazimo kamp u kome ćemo da prenoćimo.
Pošto smo postavili šatore odlazimo u restoran na večeru. Usput gledamo prenos utakmice sa svetskog prvenstva u košarci u Španiji. Mislim da je to bila ona čuvena utakmica koju smo izgubili od SSSR za samo 45 sekundi. Iako smo vodili sa 9 poena razlike.
Pošto smo se spakovali krećemo u obilazak Meteora. Sve deluje zaista impresivno. Skoro da se ne može opisati. Treba doći i videti.
Na obali Korintskog zaliva
Posle obilaska Meteora vraćamo se do Trikale i nastavljamo putovanje prema mestu Itea na obali Korintskog zaliva. Putujemo regionalnim putem. Usput prolazimo kroz mesto Kardica koji nalazi na periferiji Tesalijske ravnice. Dalje nas put vodi do Lamije, gradića u srednjoj Grčkoj.
Zaustavljamo se i pravimo predah. Glavni gradski trg je park oko koga je saobraćani kružni tok. Predah pravimo u pekari uz poznate grčke specijalitete. Pored pekare otkrivamo poslastičarnicu, sa fantastičnom ponudom slatkiša. Put nastavljamo preko preko Amfise. Za koju kažu da je glavna tržnica maslinovog ulja u Grčkoj. Od Amfise do Itee ima 13 kilometara. Prvo nalazimo kamap u koji se smeštamo. A zatim odlazimo u grad da nabavimo ribu za ručak. Nalazimo restoran u kome može da se naruči spremanje ribe. To nam značajno olakšava posao pa možemo da više vremena provedemo na plaži.
Veče provodimo u kampu uz vino. Plan za naredni dan je odlazak u obližnje Delfe. I još jedan dan boravka u Itei.
U Apolonovom hramu
Posle doručka upućujemo se u Delfe, na obroncima planine Parnas. U blizini ovog grada nalazi se poznato arheološko nalazište. Radi se o ostacima Apolonovog hrama. Njegove sveštenice, Pitije bile su u antičkoj grčkoj poznate kao proročice. Takođe, Delfski hram je bio poštovan i kao centar sveta.
Posle povratka iz Delfa ostatak dana provodimo u sunčanju i kupanju. Plan za sledeći dan nam je da pređemo na Peloponez. Na zapadnoj obali Peloponeza se nalazi tzv. Zlatna plaža, duga 40 kilometara. Prema turističkim vodičima zanimljivo mesto je Katakolon. Pa ćemo verovatno probati da tu prvo nađemo smeštaj.
Peloponez
U to vreme još uvek nije bio izgrađen most preko Korintskog kanala. Zato na Peloponez prelazimo trajektom. Takođe, u to vreme nije bio izgrađen ni auto put duž korintskog kanala. Od Itee do Katakolona ima nešto preko 200 kilometara. Ali se putovanje oteglo na ceo dan. Tako da smo u Katakolon stigli kada je već pao mrak. Sa mesta gde smo se parkirali mesto izgleda pusto. Deo ekipe odlazi da traži prenoćište, dok mi ostali čekamo na parkingu. Dok čekamo prudužavam prema obali. Odjednom se nalazim na osvetljenoj promenadi pored mora načičkanoj tavernama i kafićima.
Ekipa vratila neobavljenog posla. Jedino što je našla je bio neki vlažni prostor, ali prilično skup. Odlučujemo da nastavimo malo južnije i pokušamo da nađemo kamp. To nam na kraju uspeva. A onda je sledilo sve redno, postavljanje šatora i konačno zasluženi odmor.
