Pročitah pre neki dan na portalu „Čačanski Oglasi“ oglas u kome se traži neko ko bi napisao sastav na zadatu temu. Javno se govori o korišćenju tzv. veštačke inteligencije za izradu seminarskih, diplomskih, a ne bih se iznenadio i doktorata. Jedan prijatelj mi se pohvalio da je od CharGPT dobio bolju dijagnozu za svoje zdravstveno stanje od lekara. Sličnih primera ima sve više. Ne pamtim da je neki ljudski izum u tako kratkom vremenu našao primenu i preti da svet okrene naglavačke. Čak više od ratova koji su dostizali svetske razmere.

I sam povremeno koristim ChatGPT i DeepSeek. Prvenstveno u slučajevima kada mi je potrebna neka informacija. Zašta je pre toga bio korišćen Google ili neki drugi pretraživač. Prvenstveno, jer nude direktniji odgovor od onog koji je vraćao Google. Tačnije nije potrebno dalje „guglanje“ da bi se došlo do pravog odgovora. U poslednje vreme ovi AI (veštačka inteligencija) pomoćnici evoluirali su čak u nove softverske sisteme tzv. AI agente, koji mogu da funkcionišu autonomno, donose odluke umesto čoveka.

Korišćenje pomenutih alata je sve šire. Stigli smo do toga da u pojedinim segmentima ljudske delatnosti više nismo sigurni šta je stvorio čovek, a šta veštačka inteligencija. Mi stariji, koji smo zakačili vreme pre i posle pošto su računari postali nezaobilazni uređaj u našim životima možemo da napravimo odgovarajuće poređenje. Pre svega svesni smo koliko su računari doneli lakoće, efikasnosti, pa konačno i tačnosti u izvršavanju poslova. Ali znanje i veštine koje je čovek posedovao i dalje nisu bile upitne.

Sada smo pak došli u situaciju kada se više ne zna da li se sučavamo sa delom koje je stvorio čovek ili mašina. To je ustvari još i najmanji problem. Jer postoji realna mogućnost da krijući se iza veštačke inteligencije pojedinci stiču prava, koja im realno ne pripadaju. Očigledno je da pojava i primena veštačke inteligencije u praksi donose neke nove izazove pred čovečanstvo. Pre svega moralne i vrednosne prirode, preteći da sruši uspostavljena pravila.

Korišćenje veštačke inteligencije potencijalo će pojedince učiniti „nadljudima“ sposobnim da da budu bolji, produktivniji, brži. Realno je pretopstaviti da će takvi dometi biti kratkog daha i da će se kada tada pokazati u pravom svetlu. Međutim, do tada rezultati njihovog delovanja mogu biti kataklizmičn i nepopravljivi. Do tada moramo se pitati da li nam veštačka inteligencija donosi (ne)budućnost.