Trebalo je da prođu bezmalo tri decenije da ponovo dođem u priliku da posetim Holandiju ili Nizozemsku (Netherlands). Kako se ona od pre nekih mesec dana zvanično zove. Sticajem okolnosti propustio sam da posetim Holandiju te 1991. godine. Ovoga puta, na poziv bivšeg studenta da prisustvujem odbrani njegovog doktorata reagovao sam kako se kaže “na prvu loptu”. I Amsterdam kao novo odredište za putovanje postao je stvarnost.
Novembar nije baš mesec za putovanje i upoznovanje sa jednom koloritnom zemljom kao što je Holandija. Kao stari nepopravljivi optimista nadao sam se u sopstvenu karmu. I mogućnost da baš ti dani budu pravo vreme za uživanje. Potajne nade u velikoj meri će se ispuniti.
Čak će i nebo nad Evropom tokom letova biti uglavnom vedro. Omogućavajući mi da uživam u pogledu na predele Mađarske, Austrije i Nemačke iz ptičje perspektive. Ono što se prvo uočava iz aviona, kad se nadleti Holandija su mnogobrojna jezera i kanali koji ih povezuju. Ovo nije iznenađujuće ako je zna da je najveći deo teritorije Holandije jedva metar iznad površine mora. Kad se pomene Holandija obično se navodi priča kako su njeni stanovnici zemlju otimali od mora.
Amsterdam je grad koji je zanimljiv čak i u jesenje dane, kada ulice pored mnogobrojnih kanala prekrije opalo lišće. Kanali su jedan od zaštitnih znakova Amsterdama. I obavezno ih treba obići. Jer ovaj grad se možda najbolje i može upoznati upravo sa kanala.
Sećanje na Amsterdam
Sećanje na Amsterdam počeo sam da beležim posle otprilike godinu dana. Zato sam napisao – Proteklo je godinu dana od boravka u Amsterdamu i Holandiji ili Nizozemskoj kako se danas zvanično naziva. To putovanje je bilo “okidač” za beleženje uspomena na prošlost i razmišljanja o životnoj svakodnevici i događajima čiji smo svedoci. Istovremeno ovo putovanje je bilo i nagoveštaj kraja lagodnog života. Samo dva tri meseca kasnije zadesiti pandemija korona virusa koja i sada na kraju 2020. godine drma ceo svet. Dok pišem ove redove sa setom se sećam kišovitog i prohladnog Amsterdama i svih onih planova za penzionerske dane. Ni sada kada sedim u kućnoj izolaciji, zbog zaraženosti korona virusom najbližih bića, ne napušta me optimizam. I nada da ću ponovo moći da napišem neku rečenicu o iskustvima sa nekih novih putovanja.
Sećanje na Amsterdam
Sećanje na Amsterdam počeo sam da beležim posle otprilike godinu dana. Zato sam napisao – Proteklo je godinu dana od boravka u Amsterdamu i Holandiji ili Nizozemskoj kako se danas zvanično naziva. To putovanje je bilo “okidač” za beleženje uspomena na prošlost i razmišljanja o životnoj svakodnevici i događajima čiji smo svedoci. Istovremeno ovo putovanje je bilo i nagoveštaj kraja lagodnog života. Samo dva tri meseca kasnije zadesiće nas pandemija korona virusa koja i sada na kraju 2020. godine drma ceo svet. Dok pišem ove redove sa setom se sećam kišovitog i prohladnog Amsterdama i svih onih planova za penzionerske dane. Ni sada kada sedim u kućnoj izolaciji, zbog zaraženosti korona virusom najbližih bića, ne napušta me optimizam. I nada da ću ponovo moći da napišem neku rečenicu o iskustvima sa nekih novih putovanja.
Vreme u kome živimo, pre svega razvoj informacionih tehnologija značajno su olakšali postupak rezervacije putnih karata i smeštaja. Međutim, ponekad to bude zamorno. A postoji opasnost da u vazduhu zatreperi pitanje – „Da li smo izabrali baš najpovoljniji let i smeštaj“. U našem slučaju to je pomalo bilo međusobno uslovljeno. Da bi dobili najjeftinije karte na relaciji Beograd – Amsterdam – Beograd morali smo ostati neki da duže. Što je automatski povećavalo troškove. Ali pružalo šansu da se vidi i doživi više.
Dakle letimo za Amsterdam
Što se tiče prevoza izabrali smo avion i holandsku niskobudžetnu kompaniju Transavia. Koja tri puta nedeljno leti od Amsterdama do Beograda i nazad. Karte smo rezervisali i platili preko Interneta – Visa karticom. Odlučili smo da u Holandiji, tačnije Amsterdamu ostanemo sedam dana. Zato smo platili dodatni prtljag, kao i rezervaciju određenih sedišta. Takođe, odlučio sam se za varijantu odlaska kolima do aerodroma i ostavljanjem u javnoj garaži.
Proverio sam uzuse putem WEB prezentacije i utvrdio da je u principu ostalo isto kao i u prethodnim slučajevima. Kada sam putovao u Pariz 2015. odnosno Berlin 2017. godine. Alternativa je bila jeftiniji privatni parking nešto dalje od aerodroma. Pošto je razlika u ceni bila minimalna odlučio sam da ne menjam oprobanu varijantu. Međutim, u javnoj garaži na aerodromu me je čekalo neprijatno iznenađenje i neljubazni službenik. Umesto cene koja stoji na zvaničnoj prezentaciji dočekala nas je cena od 1000 dinara po danu. Radnik na parkiralištu usput nas je obavestio da je alternativa parking u blizini na kome je cena 800 dinara. Više zbog neljubaznosti radnika parkinga uputili sam se na taj alternativni parking.
Ništa bez problema
Inače pripreme za putovanje počele su problemom sa akumulatorom na “Astri”. Da je akumulator otkazao utvrdio sam kada sam pre polaska za Beograd otišao na benzinsku pumpu da natočim gorivo. Već sam bio odlučio da za Beograd krenem „Pandom“. Ali mi je Danka predloži da probam da pozovem bivšeg studenta koji u našoj ulici drži radnju sa automobilskim delovima. A specijalizovan je za prodaju baš akumulatora. Na Internetu nađoh njegov telefon i on mi se odmah javi. Zakaza mi kad da dođem do radnje. Pošto nisam mogao da startujem automobil, odoh po njega „Pandom“ i za pola sata mogao sam da krenem na put.
Uveče probasmo da se prijavimo za let putem Interneta, ali nam to nije pošlo za rukom. Ispostaviće se da prepreku predstavljaju naša slova. Zato smo prijavu za let morali da obavimo na uobičajeni način. Posle pasoške kontrole moradosmo da se napešačimo do gejta na kome smo trebali da se ukrcamo u naš avion. Aerodromsku kontrolu smo relativno brzo prošli, sem što je Aleksandra morala da se izuje, a ja da skinem kaiš na pantalonama.
Iako je avion iz Amsterdama došao na vreme, a njegovo pripremanje za povratak urađeno vrlo brzo, na poletanje smo čekali više od sat vremena. Sam let do Amsterdama bio je vrlo ugodan, a vreme na putu uglavnom lepo. Tako da sam mogao da posmatram predele preko kojih smo leteli. Da bi stigli do mesta gde se preuzima prtljag morali smo da prepešačimo i obiđemo skoro ceo aerodrom Šipol (Schipol). Srećom dobrim delom postoje horizontalne pokretne trake, koje olakšavaju kretanje.
Avantura može da počne
Pošto smo dugo pešačili do mesta za uzimanje prtljaga na njegovo preuzimanje čekali smo samo par minuta. Malo sam se plašio prolaska kroz carinu, jer je Aleksandra talična pa je uvek zaustavljaju i vrše pretres. Ali sve je prošlo bez problema. Dok smo čekali prtljag ugledah Milana, a i on nas. Sačekasmo Milanovu majku, sestru i sestrića posle čega zamolismo Milana da nam pomogne oko inicijalnog snalaženja. Tačnije oko snalaženja kako da sa aerodroma stignemo do našeg holtela. Usput kupismo i karte za gradski prevoz za svih sedam dana boravka.
Iako nam je Milan tačno rekao kako da dođemo do stanice koja je najbliža našem hotelu uspesmo da zalutamo. Ipak posle nekoliko presedanja sa voza na voz uspesmo da se domognemo stanice Amsterdam Bijlmer Arena koja se nalazi u neposrednoj blizini stadiona na kome Ajaks igra svoje mečeve. Stadion se originalno nazivao Amsterdam Arena, a posle smrti Johana Krojfa dobio je ime Johan Krojf Arena (Johan Cruyff Arena).
Na istoj stanici staju i vozovi amsterdamskog metroa, koji će nam sledećih dana biti glavno prevozno sredstvo. Ulazak, ali i izlazak sa staničnih perona je automatizovan. Za to služe karte, koje imaju funkciju RFID taga. Ali se može koristiti i karta sa mobilnog telefoina sa ugrađenim QR kodom. Čim smo izašli iz stanične zgrade na nekih stotinak metara ugledasmo naš hotel. Radilo se o easyHotel koji se smestio ispod same Johan Krojf arene.
Susret sa tehnologijom
U hotelu nas je čekao još jedan susret sa savremenim tehnologijama, jer se prijavljivanje vrši elektronski. Ustvari u odgovarajuću WEB aplikaciju se samo unose nedostajući podaci. Tj. ono što nisam uneo prilikom rezervacije preko booking.com. Na kraju sam morao čak i da se potpišem na ekranu osetljivom na dodir. Očekivao sam da će mi ponuditi odgovarajuću „olovku“, ali ispostaviće se da ću to morati da uradim prstom. Prijavljivanje se završava izradom RFID kartica. Koje će nam tokom boravka omogućavati ulazak u hotel, lift, sobu i korišćenje električne energije.
Hotel zauzima tri gornja sprata (3, 4 i 5 sprat) zdanja na Arena bulevaru (Arena Boulevard). Dobili smo sobu koja izgleda upravo kao na prethodnoj slici sa pogledom na trg ispred hotela. Nameštaj u sobi je krajnje skroman. Nedostaje ormar za stvari, koje ćemo sve vreme boravka morati da držimo u koferima. U sobi imamo samo jednu stolicu i tabure, koji su često zauzeti stvarima tako da se oseća prilična teskoba.
WiFi signal je dobar za mobilne telefone, ali nikako ne uspevam da se povežem na Internet sa laptopom. U jednom trenutku sam prekoreo sebe što sam ga uopšte i poneo. Međutim, setiću se da bi mogao da iskoristim mobilni telefon kao ruter. Nakon toga mogao sam komotno da koristim svoj prenosni računar do kraja boravka. Posle svih događanja od dolaska na aerodrom u Beogradu, preko pešačenja po Šipolu i lutanja po železničkim stanicama u Amestrdamu. Zaslužili smo da malo predahnemo. Usput pravimo planove šta možemo da uradimo prvog dana boravka i kako da se snađemo u prevozu i pešačenju po Amsetrdamu. Kupovina mobilnog telefona Huawei P30Pro neposredno pred polazak odmah se pokazala kao pun pogodak. Jer će se vrlo brzo ispostaviti da bi se bez njega teško snašli u Amsterdamu.
Amsterdamski transport
Kraj novembra je pa ne možemo da očekujemo da će vreme biti lepo. Verovatno neće biti preterano hladno. Važno je da kiše bude što manje. Odlučujemo da upoznavanje Amsterdama započnemo od Kineske četvrti. Koja se nalazi u starom delu Amsterdama, relativno blizu Centralne železničke stanice. U neposrednoj blizini našeg hotela je stanica metroa. Sa nje jedna od linija (54), koja prolazi kroz ovu stanicu vodi u deo grada koji smo želeli za početak da posetimo.
Metroom u Amsterdamu upravlja gradska transportna kompanije GVB koja je deo R–NET mreže u severnoj Holandiji. Postoji pet linija (M50/M51/M52/M53/M54) koje imaju ukupnu dužinu 49 kilometara i 39 stanica. Amsterdamski metro je otvoren 1977. godine.
Zanimljivo je da na svakoj od stanica linije 52 postoji neko od umetničkih dela. Npr. ptica Flyways na platformi stanice Noord. Skulptura od opeke koja predstavlja 7 vrata na stanici Noorderpark. Popločani zidovi i istorijski predmeti izloženi na stanici Rokin. I svetlosna instalacija Ramses Shaffy i Lifelines na stanici Vijzelgracht. U javnom transportu Holandije, pa time i u Amsterdamu se koristi sistem pametnih kartica (OV – chip card). Od putnika se zahteva da korišćenjem ovih kartica izvrši registrovanje i odjavljivanje na ulazno – izlaznim barijerama.
U mirisu trave
Pošto smo se odmorili krenusmo sa upoznavanjem Amsterdama. Kroz stanicu Amsterdam Bijlmer Arena prolaze metro linije 50 i 54, kao i železnica. A u blizini je autobuska stanica. Nama je interesantan linija 54, jer vodi u centar Amsterdama. Tačnije do centralne železničke stanice. Izlazimo na stanici Nieumarkt, što u prevodu znači „nova tržnica“. Iz metroa se izlazi na prostrani trg na kome dominira dobro osvetljena građevima. To je Cafe In de Waag. Okolo se uočavaju karakteristične holandske kuće. A kada se narednih dana budemo šetali ovuda videćemo zašto se ovaj trg i ulice koje ga uokviruju nazivaju „Nova tržnica“. Preko dana tu su postavljeni štandovi na kojima se prodaje roba karakteristična za Amsterdam i Holandiju.
U nastavku trga nalazi se kanal Geldersekade sa čije leve strane se nalazi amsterdamska kineska četvrt. Pored kanala i u bočnim uličicama nalazi se puno malih restorana. Ne samo kineskih već i drugih nacionalnih restorana iz Evrope, Azije i Južne Amerike. Iako je ponedeljak ulice su pune ljudi, uglavnom mladih. Pošto je Holandija prilično liberalna po pitanju upotrebe „lakih droga“ (hašiš, marihuana) na ulicama se oseća miris trave.
Izlaskom na ulicu susrećemo se sa jednim problemom, a to su bicikli. U Amsterdamu, a i u celoj Holandiji ih je zaista mnogo. Tokom boravka više puta ćemo čuti da svaka porodica u Amsterdamu poseduje 3 – 5 bicikla. Uglavnom su to oni bicikli, kakvi se kod nas odavno ne voze i koji se koče tzv. kontrom. Na sve strane, uglavnom na trotoarima nalaze se biciklističke staze. I reklo bi se da biciklisti čak imaju prednost i nad pešacima. Bicikli su parkirani svuda. Uredno su zaključani, jer ako to vlasnik ne uradi gotovo je sigurno da neće zateći svoju imovinu tamo gde je ostavio.
Borba sa preprekama
Veče je hladno, a i kiša je padala tako da ne mogu da se povremeno odmorim na nekoj od klupa, kojih ovde zaista ne manjka. Srećom puno je mostova i ograda na kanalima pa bar mogu da se povremeno naslonim. Ali i tu se srećemo sa preprekama u vidu već pomenutih bicikali. Ovakve četvrti su deo duše gradova. Na prvi pogled reklo bi se da ovde dolaze turisti, jer ovo je deo pravog Amsterdama, koji karakterišu kanali, koji poput paukove mreže prektivaju stari deo grada.
Od polovine 16. do polovine 17. veka Holandija je bila deo španskog ogranka Habsburgškog carstva. Posle tridesetak godina sedam severnih provincija su proglasile nezavisnot od Španije. Nezavisnost je, posle dugog i krvavog rata konačno dogovorena 1648. godine. U periodu kada je vladala Holandijom Španija je bila na vrhuncu svoje moći. Iz poseda u Americi stizalo je ogromno bogatstvo. Španci nisu bili zainteresovani za razvoj zanata već su deo toga prepustili Holandiji.
Pruženu šansu Holanđani su maksimalno iskoristili. Zahvaljujući razvoju trgovine, zanatstva i brodogradnje i sami su krenuli u trgovačku i kolonijalnu ekspanziju. Shodno tome Holandija je izgradila veliku mornaricu. Pa je polovinom 17. veka zauzela vodeći položaj u svetskoj pomorskoj trgovini. Njene trgovačke rute su se protezale od Japana do Holandije. Pošto je imala plovne reke, pre svega Rajni holandska trgovina je dopirala duboko u Evropu. U to vreme Holandija je raspolagala sa 16 hiljada trgovačkih brodova. Sve ostale evropske pomorske države zajedno su imale 4 hiljade trgovačkih brodova.
Malo istraživanja
Pošto je danas prvi dan našeg boravka u Amsterdamu ne trudimo se da po svaku cenu što više vidimo. Pogotovu što je pred nama još punih pet dana boravka. Osim toga uvek me je više intersovala atmosfera novih prostora od samih gradova i njihovih građevina i trgova. A sa atmosferom Amsterdama smo se vrlo brzo srodili. Čim smo zakoračili u uske uličice koje vode uzduž i popreko pored mnogobrojnih kanala.
Vraćamo se do metro stanice i produžavamo do krajnje stanice na liniji 54, a to je Central Station. Tačnije radi se o Glavnoj železničkoj stanici. Inače centar Amsterdama, tj. jezgro istorijskog dela Amsterdama zbog kanala koji se prostiru koncentrično i zrakasto liči na paukovu mrežu.
Drugi se ne odriču tradicije
Zgrada stanice sagrađena je 1889. godine. Dakle kasnije od zgrade železničke stanice u Beogradu, koje smo se nažalost tako olako odrekli. Amsterdanska železnička stanica se nalazi na obali glavnog kanala koji vodi do Severnog mora. Treba reći da su unutrašnjost same zgrade, posebno peroni i deo koji gleda na kanal krajnje moderni.
Stanicu dnevno koristi skoro 200 hiljada putnika, što je čini drugom najpromentnijom stanicom u Holandiji posle Utrehta. Železničke usluge na Amsterdamskoj centralnoj stanici pruža NS koji je glavni železnički operater u Holandiji. Stanica je istovremeno i severni kraj metro linija 51, 53 i 54. Kao i amsterdamska stanica za liniju 52 kojima upravlja opštinski operater javnog prevoza GVB. Pored stanice prolaze i mnogobrojni tramvajski i trajektni pravci, kao i lokalne i regionalne autobuske linije.
Železničku stanicu je projektovao holandski arhitekta Pjer Kujpers i počela je sa radom 1889. godine. Sagrađena je u gotskom stilu sa elementima renesansnog preporoda. Krov iznad platformi napravljen je od livenog gvožđa i ima dužinu od 40 metara. Posle 1997. godine pristupilo se intenzivnim radovima na njenoj rekonstrukciji. Da bi se obezbedio prolaz linije metroa na relaciji sever – jug, koja je otvorena 2018. godine. Inače stanica ima najdužu železničku platformu u Holandiji dužine 695 metara.
Na povratku u hotel na kratko izlazimo iz metroa na trgu Vaterlo (Waterlooplein). Trg se nalazi pored reke Amstel i ime je dobio posle bitke kod Vaterloa 1815. godine. Preko dana trg se pretvara u buvlju pijacu koja je posebno interesantna za turiste. Na trgu se nalaze zgrade Nacionalne opere i baleta, Gradska sala i Holandske simfonije. Sve ove zgrade čine kompleks koji se naziva Stopera. Na trgu se nalazi i crkva Mojsija i Arona (Moses and Aaron Church). Inače deo Amsterdama koji uključuje i ovaj trg naziva se Groot Waterloo district.
Kuda dalje
Posle kraćeg zadržavanja na trgu Vaterlo vraćamo se u hotel. Usput razmišljamo o planovima za naredni dan. Nekako sam nespremno došao u Amsterdam. Razloga je puno. Već pominjana dužina boravka. Oslanjanje na predloge koje očekujem od Milana. A pomalo zaboravljam da on ima važnija posla.
Pitao sam i Natašu Mojsilović za savet. Njoj se više sviđa Roterdam, a mi smo u Amsterdamu. Usput računao sam da ću ponešto u vidu preporuke naći i na Internetu. Ali konekcija na Internet je nekako slaba tako da izgleda da sam laptop džaba nosio, jer nikako ne mogu da uspostavim dobru vezu. Srećom kupih novi mobilni telefon tako da nismo bili baš bez pomoći globalne mreže. Konačno se setih da telefon iskoristim kao bežični ruter pa ću moći nesmetano da koristim i laptop računar.
Iako nam se povratak činio prilično dalek ipak nismo smeli da odlažemo upoznavanje sa različitim aspektim Amsterdama. Svakako da se kao jedno od prvih odredišta nametao Državni muzej u Amsterdamu (Rijksmuseum). Postoje i drugi državni muzeji, ali obično se misli na ovaj u Amsterdamu. Muzej poseduje umetničko – istorijsku zbirku u kojoj su najznačajniji eksponati uglavnom iz Zlatnog doba Holandije (XVII vek).
Pod noćnom stražom
Muzej je osnovan 1800. godine u Hagu. Po narđenju Luja Napoleona, brata Napoleona Bonaparte, muzej je 1808. godine preseljen u palatu na trgu Dam u Amsterdamu. Kolekciji su dodate slike koje su bile vlasništvo grada Amsterdama. Od 1885. godine muzej se nalazi na sadašnjoj lokaciji u zdanju na Muzejskom trgu (Museumpleinu). Na ovom trgu se nalaze i Muzej Van Goga, Muzej grada Amsterdama i Kraljevski koncertna hala. Zgradu državnog muzeja je projektovao Pjer Kujpers, koristeći bogatu ornamentiku vezanu za istoriju Holandije.
Aprila 2013. godine, posle desetogodišnjeg renoviranja i potrošenih 375 miliona evra glavno zdanje je ponovo otvorila kraljica Beatrisa. Tokom 2013. i 2014. godine muzej je bio najposećeniji muzej u Holandiji sa rekordnih 2.2 i 2.47 miliona posetilaca. On je takođe i najveći muzej u Holandiji.
U muzeju je izloženo 8000 umetničkih i istorijskih predmeta od ukupno milion eksponata koje muzej poseduje,. A odnose se na razdoblje između 1200. i 2000. godine. Ovde se nalaze slike slikarskih velikana, kao što su Rembrant, Hals i Vermer. Muzej takođe poseduje malu Azijsku kolekciju, koja je izložena u Azijskom paviljonu.
Tokom naše posete muzeju imali smo priliku da posetimo i specijalizovanu postavku pod nazivom Rembrant i Velaskez. Ova izložba se održavala u periodu 11. oktobar 2019. – 19. januara 2020. godine. Bila je to prilika da se vide remek dela dvojice slavnih slikara. Takođe, posetioci su mogli da naprave paralelu holandskog i španskog slikarstva prve polovine XVII veka.
Na Muzejskom trgu
Iza Državnog muzeja pruža se veliki prostor, koji se naziva Muzejski trg. Na njemu se pored već pomenutih muzeja nalaze i Moco Museum, Diamant Museum, dakle prava muzejska četvrt. Po sredini trga se prostire veštačko jezerce, koje tokom zime postaje klizalište.
MOCO Museum (Modern Contemporary Museum Amsterdam) je nezavisni muzej namenjen predstavljanju moderne i savremen umetnosti. Muzej je osnovan da idejom da privuče širu, pre svega mlađu publiku i da umetnost učini dostupnom javnosti. Smešten je u vili Alsberg, gradskoj kući koju je 1904. godine projektovao Eduard Kujpers. Inače rođak projektanta Centralne stanice i Državnog muzeja, Pjera Kujpersa. Gradska kuća bila je jedan od prvih rezidencijalnih objekata ma Muzejskom trgu.
Diamant Museum se takođe nalazi na Muzejskom trgu. Muzej je osnovan 2007. godine od strane od strane Bena Mejera iz Cister Diamonds. Radi se o najstarijoj fabrici za brušenje dijamanata na svetu, a koja još uvek funkcioniše. Njeno sedište je u Amsterdamu. Osnovana je 1840. godine i u njoj su obrađeni neki od najpoznatijih svetskih dijamanata. Npr. tu je ponovo brušen Koh i Noor koji je ugrađen u englesku kraljevsku krunu (Crown of Queen Mary). I Drezdenski zeleni dijamant koji se čuva u New Green Vault muzeju u Drezdenu. Muzej je član Holandske muzejske asocijacije.
Stigosmo i do Van Goga
Van Gogh Museum je muzej namenjen za prikazivanje radova Vinsenta van Goga i njegovih savremenika. Otvoren je 1973. godine, a njegovo zdanje su projektovali Gerit Ritveld i Kišo Kurokava. Muzej poseduje najveću kolekciju van Gogovih slika i crteža na svetu. Tokom 2017. godine muzej je imao 2.3 miliona posetilaca i bio je najposećeniji muzej u Holandiji. I 23. među najposećenijim muzejima u svetu. Muzej je 2019. godine pokrenuo akciju Meet Vincent van Gogh Experinece. Tehnološki podržanu izložbu o van Gogovom životu i radu, koja je gostovala širom sveta.
Muzej se sastoji iz dve zgrade. Zgrade koju je projektovao Ritveld i tzv. krila Kurokava, čiji je projekat potpisao Kišo Kurokava. Ritveld je glavna građevina i u njoj se nalazi stalna postavka. Ima pravougaoni tlocrt i ima četiri sprata. U prizemlju su prodavnica, kafić i uvodna izložba. Na prvom spratu su postavljena dela van Goga grupisana hronološki. Na drugom spratu predstavljene su informacije o restauraciji slika i postoji prostor za manje periodične izložbe. Na trećem spratu se nalaze slika van Gogovih savremenika. Kurokava krilo se koristi za veće privremene izložbe. Ima ovalni plan i ima tri sprata. U njega se ulazi kroz tunel iz Ritveld zgrade.
Vinsent nas nije oduševio
Za razliku od ulaska u Državni muzej, gde postoje i klasični šalteri za kupovinu ulaznica za Muzej van Gog to nije slučaj. Dolaskom u Holandiju suočili smo se sa digitalizacijom na delu. Da bi nešto kupio skoro da ti nije neophodna gotovina. Sve se može platiti karticama ili mobilnim telefonom. Osim toga karta se može preuzeti preko odgovarajuće mobilne aplikacije i onda koristiti preko dobijenog QR koda. Ako karte za Muzej van Gog nisu kupljene preko Interneta ispred samog muzeja postoje automati. Na njima se karta može kupiti isključivo karticom.
Sam muzej nije ispunio očekivanja. Ali to je već stvar ukusa. Pravi vlasnik zaostavštine van Gogovog muzeja je Fondacija Van Gog, a muzej ima pravo da ih čuva i izlaže. Pored najveće kolekcije umetnikovih dela u muzeju se nalazi i značajan broj slika, crteža i skulptura drugih stvaralaca iz XIX veka.
Zastupljeni su umetnici čija je dela kopirao, kao i drugi impresionisti uglavnom njegovi savremenici i prijatelji. Među njima su i vodeći francuski umetnici iz perioda 1840. – 1920. godine. Sa više od 200 slika, 500 crteža i značajnom arhivskom građom, ova institucija nije samo mesto hodočašća svetskih ljubitelja umetnosti, već i neiscrpni izvor za detaljno proučavanje Van Goga i vremena u kome je živeo.
Uglavnom pogledali smo ono što je najinteresantnije i relativno brzo smo se našli na Muzejskom trgu. U samoposluzi smo kupili sendviče i osveženje. I malo posedeli na klupi u parku uživajući u zubatom jesenjem Suncu.
Malo o ostalim muzejima
Pored toga što se na Trgu nalaze brojni muzeji ovde se održavaju i brojne manifestacije, festivali i okupljanja. Trg je rekonstruisan 1999. godine od strane arhitekte Svena Ingvara Andersona. Iako su ispred muzeja redovi, što je uobičajeno za sve evropske prestonice, posetioci su strpljivi.
Najbolja zbirka dela moderne umetnosti nalazi se u Gradskom muzeju (Stedelijk). Zbirka uključuje radove internacionalne i holandske umetnosti od sredine XIX veka. Tu se nalaze radovi Pikasa, Sezana, Šagala i Monea. Tu su takođe i fotografije, video prikazi, filmski i industrijski dizajn. Takođe, u ovom muzeju predstavljeni su i moderni umetnici, kao što su Mondrijan, Kuning i Lihtenštajn. Nažalost ovaj muzej nismo posetili. Jer obično se kaže da nešto treba ostaviti i za sledeći put.
Muzejski trg od podneva do deset sati uveče je mesto za predstavljanje strane i domaće DJ – scene. U vreme proslave kraljičinog rođendana, 30. aprila, Holandija slavi praznik „nacionalnog jedinstva i zajedništva“. Tada se mogu videti ljudi odeveni u narandžastu boju – boju kraljevske porodice (Huis van Oranje – Nassasu).
Opet o transportu
Amsterdam ima dobro razvijenu mrežu tramvaja. Tramvajska mreža datira još iz 1875. godine. Javni transport u Amsterdamu održava gradski operater Gemeentelijk Vervoerbedrijf (GVB). To pored tramvaja uključuje metro, gradske autobuse i trajekte. Mreža Amsterdamskog tramvaja je dukačka 85 kilometara. Tramvajima koji saobraćaju u okviru 15 linija godišnje se preveze 113,5 miliona putnika.
Obodom Muzejskog trga prolazi linija tramvaja broj 2 koja vodi do centralne železničke stanice. Vožnja tramvajem i autobusom je prilika da se upoznaju i drugi delovi grada. Koji zbog vremena i umora ne mogu da se obiđu peške. Tramvaj prolazi pored Državnog muzeja, Amsterdamskog kazina i Muzeja šaha. Kada se pređe kanal Prinsengracht, gde se nalazi istoimena stanica ulazi se u tzv. prsten kanala. Prethodno se prošlo kroz zloglasni centar noćnog života Amsterdama, Leidsplein. Tu se nalaze neki od vodećih muzičkih klubova, pozorišta u Amsterdamu. Ovde se takođe nalazi veliki izbor barova, restorana i noćnih klubova. Najpoznatiji muzički prostori su Melkweg i Paradiso, pozorišta DeLaMar i Stadsschouwburg i multipleks bioskop Pathe City. Kratkom šetnjom stiže se do severnog kraja parka Vondelpark, najvećeg parka u Amsterdamu. Posle kanala i stanice Keisersgracht stiže se na stanicu i trg Koningsplein.
Obilazimo Amsterdam tramvajem
Trg Koningsplein povezuje kanale Singel i Herengracht. Ne deluje lepo, jer na njemu postoji užurbani lavirint tramvajskih šina, biciklističkih staza i kolovoza. Međutim, trg je dobro povezano mesto i može da se koristi za istraživanje niza muzeja i drugih atrakcija. A da se i ne spominju glavne trgovačke ulice Amsterdama. Ovde treba videti: Kuća kanala (Grachtenhuis) gde može da se otkrije priča o amsterdamskim kanalima. Svetski poznata pijaca cveća, glavne trgovačke ulice u Amsterdamu, Kalverstraat, Heiligeweg, ka severu i Leidsestraat ka jugu. Šetnjom pored Herengracht kanala stiže se do Kattencabinet, Muzeja mačaka.
Pre nego se stigne do stanice Spui prelazi se preko kanala Singel. Koji je služio kao zaštitini jarak oko grada pre njegovog širenja iz 1585. godine. Spui je odlično mesto da se izađe iz tramvaja i malo istražuje okolina. Neposredno iza trga Spui skriveno je dvorište Begijnhof. Skupina srednjovekovnih kuća raspoređena je po lepom dvorištu. Nekada je pružala je utočište ženama beguncima još od XIV veka i predstavlja mirnu oazu u srcu grada.
Ispred kanala Singel nalazi se kraj od devet ulica koje čine trgovačku četvrt. To je čudesni lavirint uličica i kanala pored kojih se nalaze prelepi butici sa odećom i prodavnice sa starinama. U blizini trga prema istoku se nalazi i muzej Allard Pierson gde se mogu upoznati drevna blaga i artifakti. Između Spui i stanice Dam prolazi se pored Amsterdamskog muzeja i čuvenog restorana Haesje Claes. Restoran je ukrašen holanskim ornamentima i proteže se dužinom šest kuća.
Na trgu Dam
Dolaskom do stanice Dam stiže se u srce Amsterdama. Ovde svakako treba izaći iz tramvaja da bi se video sam trg. Skriven je od pogleda sa Kraljevskom palatom (Koninklijk Paleis) i Novom crkvom (De Nieuwe Kerk). Naspram Kraljevske palate nalazi se zdanje tržnog centra Magna Plaza, koje je nekada bila zgrada glavne Pošte u Amsterdamu. Idući ka istoku uskim uličicama Molsteeg i Torensteeg dolazi se do unutrašnjeg prestena kanala i istorijskog mosta Torensluis. Ovaj široki most nekada je predstavljao temelje kule, čije su tamnice i danas vidljive ispod mosta. Sa trga se za desetak minuta, idući na zapad može stići do kuće Ane Frank (Anne Frank House). Takođe, do Spomenika homoseksualizmu (Homomonument) i Zapadnoj crkvi (Westerkerk). Ili idući ka istoku do četvrti crvenih fenjera.
Između stanica Dam i Nieuwezijds Kolk prolazi se iza impozantne Nove crkve (Nieuwe Kerk). Iako se naziva „nova crkva“ ovaj verski objekat potiče iz XV veka i samo je „nov“ u odnosu na Staru crkvu (Oude Kerk). Stara crkva se smatrala premalom da bi bila župna crkva za rastuće stanovništvo Amsterdama. Pa je podignuta nova crkva 1408. godine. Stara crkva se više ne koristi za bogosluženja, a Nova crkva je sada domaćin redovnih izložbi i događaja.
Između trga Dam i Glavne železničke stanice
Od stanice Nieuwezijds Kolk linija ide prema severu prema Centralnoj stanici. S obzirom da se radi o transportnom središtu Amsterdama Centralna stanica je polazište većine posetilaca grada. Međutim i u okolini, posebno na zapadnoj strani ima se šta videti. Npr. prodavnice antikviteta, hip kafei i prodavnice umetnina, pogotovu u ulici Haarlemmstraat. Iza stanice se nalaze polazišta besplatnih trajekata koji voze do modernog severnog Amsterdama.
Vredi da se pokuša sa istraživanjem dela grada koji se pruža istočno od stanice. U tom slučaju treba obavezno pogledati grad sa terase na krovu kompanije NEMO. Gde se nalazi i NEMO muzej nauke ili svratiti na piće u Hannekes Boom. Ako je suditi prema National Geographic linija 2 Amsterdamskog tramvaja pruža jednu od najboljih vožnji tramvajem na svetu. Reklo bi se sa dobrim razlogom. Ovom linijom se već 110 godina prevoze posetioci i žitelji Amsterdama, pružajući im pogled na neke od najvažnijih znamenitosti Amsterdama.
Večernji obilazak Amsterdama
Metroom se vraćamo u hotel na zasluženi odmor. Iako je ovo tek treći dan našeg boravka u Amsterdamu već smo se familijarizovali sa metroom. Pogotovu sa linijom koja od centralne stanice vodi ka našem hotelu. Vreme je prilično promenljivo, jer se smenjuju sunčani periodi sa kišom. U principu vreme je hladno, tačnije ispod 10 stepeni. Po povratku prvo treba da zagrejemo sobu, jer grejanje dok smo van ne radi, jer je isključena električna energija. Zato se odmah zavlačimo ispod pokrivača i tonemo u san.
Posle zasluženog odmora ponovo krećemo u obilazak. Cilj nam je tzv. četvrt crvenih fenjera. De Walletjes je najveća i najpoznatija četvrt crvenih fenjera u Amsterdamu. Ona se satoji iz mreže uličica u kojima postoji oko 300 jednosobnih stančića koje iznajmljuju prostitutke. Gde one nude svoje seksualne usluge stojeći iza prozora ili staklenih vrata. Tipično su osvetljene crvenom svetlošću po čemu su ovakve četvrti i dobile ime.
De Walletjes zajedno sa Singelgebied i Rujsdaelkade formira Roose Buurt, oblast crvenih fenjera u Amsterdamu. Među njima De Walletjes je najstarija i najveća četvrt. Četvrt crvenih fenjera je jedna od glavnih gradskih atrakcija i lokalne vlasti traže način da ograniče broj turista.
U četvrti crvenih fenjera postoje brojne seksi prodavnice, seksi pozorišta, muzej seksa i muzej kanabisa. Takođe, ovde postoje i brojni kafići u kojima se prodaje kanabis. U De Walletjes crevena svetlost označava da usluge nude prostitutke, koje su i po rođenju žene. S druge strane transeksualne ženske prostitutke koriste plavu svetlost. Ovo pomaže korisnicima da prave razliku između njih. Bloedstraat je ulica u kojoj ordiniraju brojne transeksualne žene radeći pod svetlošću plavih fenjera.
Crveni i plavi fenjeri
De Walletjes se na jug proteže do kanala Rokin. Na severu se proteže do Centralne stanice. Na zapadu doseže do trga Dam, a na istoku su mu granice kanali Kloveniersburgwal i Geldersekade. Metro stanica Nieuwmarkt se nalazi na istočnom obodu De Walletjes sa već pominjanim istoimenim trgom. Na kome se nalazi egzotični restoran Waag. Restoran se nalazi na mestu gde je krajem XV veka stajala velika gradska kapija. Pored već pominjanih znamenitosti na zapadnom obodu ovog dela grada nalazi se i najstarija zgrada u Amsterdamu. Crkva De Oude Kerk iz XIII veka. Koja je sada kalvinistička crkva u kojoj se pored religijskih održavaju i kulturni događaji, uključujući koncerte.
Ovde se nalzi i muzej/crkva Ons’ Lieve Heer op Solder. Radi se o staroj kući u čijem je potkrovlju smeštena jedina sačuvana “tajna” crkva u Amsterdamu. Muzej kanabisa Hash, Marihuana and Hemp Museum, otvoren 1985. godine. Posetiocima nudi informacije o istorijskim i savremenim primenama kanabisa za medicinske, spiritualne i kulturne namene. Postavka je fokusirana na načine kako se konoplja može koristiti u poljoprivredne i industrijske svrhe. Uključujući i odevne predmete i kozmetičke proizvode od konopljanih vlakana, koji se mogu nabaviti u muzejskoj radnji sa poklonima. Muzej je 2012. godine otvorio svoju ispostavu u Barseloni.
Večernje šetnju po De Walletjes završavamo u Chees Deli prodavnici. Prethodne večeri ovde smo probali picu od integralnog brašna. Večeras smo se odlučili za degustaciju mnogobrojnih sireva. Taman da ne moramo da tražimo šta ćemo da večeramo. U hotel se vraćamo našom omiljenom metro linijom 54.
Na Univerzitetu Vrije
Došao je dan kada treba da prisustvujemo događaju koji nas je doveo u Amsterdam. Odbrani doktorata Milana Jelisavčića, koji je svoje osnovne studije završio na Tehničkom fakultetu u Čačku. On je svoje doktorske studije realizovao na Vrije Universiteit Amsterdam (VU). Univerzitet je osnovan 1880. godine i rangiran je među 150 najboljih univerziteta u svetu prema četiri glavne rang liste. VU je jedan od dva velika, istraživačka univerziteta u Amsterdamu. Drugi je University of Amsterdam (UvA).
Literarni prevod holandskog imena je „Slobodni univerzitet“. Termin „slobodni“ podrazumeva da je Univerzitet nezavisan kako od države tako i od Dutch Reformed Church, reformatorske crkve, koja predstavlja najveću religijsku zajednicu u Holandiji. Iako je osnovan kao privatna institucija VU prima podršku iz državnih fondova od 1970. godine.
VU je 2014. godine imao preko 23 hiljade studenata, 2,2 hiljade nastavnika i istraživača i 1,4 hiljade administrativnog osoblja. Te iste godine universitetski budžet je bio 480 miliona Evra. Tri četvrtine budžeta obezbeđivano je iz državnih fondova, a ostatak je ostvarivan kroz školarine, istraživačke projekte i iz privatnih fondova. Zvanični grb Univerziteta nosi naziv „Bogorodica u vrtu“. Lično ga je izabrao reformatorsko – protestantski vođa i osnivač Univerziteta Abraham Kujper. Na grbu je prikazana Bogorodica koja slobodno živi u vrtu ukazujući na Boga, što je odgovaralo protenstantskoj reformaciji u Holandiji iz XVI i XVII veka. Univerzitet je 1990. godine usvoji mitski grif kao svoj grb.
Put na odbranu
Aleksandra je odlučila da ne ide na odbranu, ali će svakako otići sa mnom do Univerziteta. Jutro je osvanulo kišno, a nas očekuje malo pešačenja od metroa do samog Univerziteta. Ne snalazimo se po izlasku iz metroa. Pošto smo već počeli da lutamo srećemo mlađu ženu i pitamo je za Univerzitet, računajući da joj je poznato. Nažalost pravimo grešku, jer pitamo za „Vrije“ umesto „Fraj“ univerzitet. Ona se izvinjava, jer ne zna. Produžava svojim putem, a onda zastaje i pita nas – „da niste mislili na „Fraj“ unverzitet“. Potpuno sam zaboravio da se „V“ ovde izgovara kao „F“. Dalje je sve bilo jednostavno, jer je i ona upravo išla u našem pravcu.
A glavna zgrada Univerziteta je jasno bila vidljiva. Samo mi nismo znali da je to upravo naše odredište. U holu Univerziteta nađoh Milanovu rodbinu. Posle kraćeg čekanja pozvaše nas da zauzmemo mesta u sali za odbranu.
Odbrana
Sam proces odbrane je veoma svečan i dostojanstven. Proces odbrane počinje dolaskom povorke koju čine rektor i članovi komisije za odbranu i na kraju kandidat. Kandidata prate dvoje kolega. Povorku predvodi gospođa sa štapom na čijem se vrhu nalaze praporci. Povorka dolazi na binu gde rektor kao predsedavajući otvara odbranu i daje reč kandidatu. Članovi Komisije u načelu imaju obučene toge sa perikama na glavi, a kanddat je ovom prilikom obučen u svečano odelo, sve sa frakom i leptir mašnom. On u trajanju od petnaest minuta izlaže svoj rad, a zatim ga članovi komisije ispituju.
Komisija se pored rektora, mentora i komentora sastoji od još pet članova. Članovi dolaze sa različitih univerziteta u Evropi. Po jedan iz Pariza i Španije, profesori iz Lajdena i Utrehta i jedan profesor sa VU. Vreme za pitanja iznosi 30 minuta. Kada istekne to vreme ona gospođa udari štapom nakon čega se formira ista ona povorka i komisija odlazi na većanje. Komisija zajedno sa kandidatom vrati se u salu posle jedno 30 minuta i započe ceremonija progalšenja novog doktora nauka. Posle odbrane otišli smo na slavljenički ručak.
Ima još da se vidi
Posle ručka i odmora u hotelu nastavljamo naše upoznavanje Amsterdama. Upućujemo se u četvrt Jordaan u kojoj se nalazi kuća Ane Frank. Jordaan je deo naselja Amsterdam – Centrum. Područje je sa zapada omeđeno kanalom Singelgracht, a sa istoka, kanalom Prinsengracht. Na severu ga omeđuje kanal Brouwergracht, a na jugu kanal Leidsegracht. Bivši kanal Rozengracht, koji je sada zaravnjen, je glavna saobraćajna arterija kroz Jordaan.
Prvobitno Jordaan je bio radničko naselje. Međutim, danas je postao jedna od najskupljih i najkvalitetnijih lokacija u celoj Holandiji. U njemu se nalaze mnoge umetničke galerije, posebno one sa modernom umetnošću. Takođe, ovde se nalaze i specijalizovane prodavnice i restorani. Regularno postoji čitav niz uličnih pijaca, kao što je Noordermarkt, Westerstraat (tekstilna pijaca Lapjesmarkt) i Lindengracht. Ovde je svoje poslednje dane na kanalu Rozengracht proveo Rembrandt. Sahranjen je u crkvi Westerkerk na uglu kanala Rozengracht i Prinsengracht, sa druge strane kanala Prinsengracht. Kuća Ane Frank, u kojoj se ona skrivala tokom Drugog svetskog rata nalazi se na ivici Jordaana, na kanalu Prinsengracht.
Najčešća teorija vezana za poreklo imena Jordaan je da se radi o izvedenici od francuske reči jardin što znači vrt. Interesantno je da je većina ulica i kanala u ovoj četvrti nazvana po drveću i cveću. Druga teorija je da se kanal Prinsengracht nakad zvao Jordaan. To je holandsko ime za reku Jordan, pa se kvart izvan kanala tako nazvao.
U srcu Amsterdama
U Jordaanu postoji veliki broj kuća sa unutrašnjim dvorištima (hofejs). Mnoge od tih kuća su obnovljene i imaju mirne bašte. Ova dvorišta su gradili bogati ljudi za starije žene, kao poseban vid dobrotvornosti. Do sedamdesetih godina prošlog veka većina ovih dvorišta je bila u veoma lošem stanju. Posle toga, mnoga su obnovljena i danas u njima žive uglavnom umetnici, studenti i poneki stariji žitelji. Tokom leta neka od tih dvorišta otvaraju se nedeljom radi besplatnih koncerata poznatih kao hofjesconcerten.
Na mnogim kućama u Jordaanu na fasadama postoje kamene ploče. Koje kao kameni znak ukazuju na zanimanje i porodični grb žitelja kuće. Npr., mesara je predstavljala svinja, krojača par makaza uklesanih u kamenu iznad ulaza. Prve ovakve kamene ploče postavljene su u XVI veku. Kada je građanima naređeno da koriste ove table. Umesto velikih drvenih, koje su ometale saobraćaj u uskim ulicama.
Pored kuće Ane Frank u Jordaanu ima još puno toga što treba videti ili doživeti. Jedna od ovdašnjih tradicija je i nedeljni doručak. Broj kafića, mesta za doručak i restorana sa doručkom u ovom kvartu je prosto zapanjujući. Ovde možete naći Krvave Marijine palačinke, obične palačinke, omlete ili se možete jednostavno zadovoljavate sedeći uz šoljicu čaja. Jednostavno kvart nudi više nego što je potrebno. Mnogo je dobrih mesta na ulici Westerstraat ili u njenoj blizini. Preporučuje se sedenje napolju ili lagano pešačenje Jordaanom. A možete posmatrati mnoštvo biciklista tokom ranog jutarnjeg obroka u još uspavanom Amsterdamu.
Jordaan je mesto za svakoga
Jedna od najintrigantnijih opcija za posetu Jordaanu je poseta Muzeju čamaca (Woonbootmuseum). Ovaj jedinstveni muzej se nalazi unutar teretnog broda pretvorenog 1914. godine u brod – kuću. Treba se popeti na brod i upijati svu očaravajuću koja dolazi sa njim dok se kreće kanalskim sistemom Amsterdama. Muzej se nalazi na samo pet minuta hoda od kuće Ane Frank.
Svake subote Lindengracht se od tipičnog uličnog bloka pretvara u jednu od najživahnijih pijaca u Amsterdamu. U okruženju sjajne lokalne prirode na štandovima se nude, sirevi, sveža riba i slikoviti buketi cveća. Ovi ručno rađeni proizvodi su proizvedeni od strane gradskih proizvođača. Takođe, tokom šetnje mogu se kupiti i mnogobrojne grickalice. Osim toga Lindengracht se nalazi pored mnogobrojnih barova i restorana.
U ovom kvartu nalaze mnoga mesta u kojima se nude ukusne torte i druge poslastice. Zato se isplati zaustaviti se u restoranu Winkel43 kada se nađete u Jordaanu. Ovaj udobni kafić nudi jednu od najfinijih pita od jabuka u celom gradu. Pita se služi sa kuglicama šlaga ima glatku koru koja sadrži debele komade karameliziranih jabuka. U Winkel43 na raspolaganju su i druga jela u kojima se može uživati u šarmantnom lokalu ili na uličnoj terasi.
Mesto izazova
Westerstraat je jedna od najvećih ulica u Jordaanu. Pijaca u njoj se otvara ponedeljkom ujutru svake sedmice. Sa skoro 200 štandova, pijaca je evoluirala od skromih početaka kada je bila područje za trgovinu tekstilom. Ovde se često mogu naći demodirani ili oštećeni proizvodi dizajnera kao što su Versaće, Najk i Adidas. Gosti Amsterdama često provode vreme u jutarnjem razgledanju onoga što nudi ova pijaca.
Za bežanje od energije amsterdamskog urbanog lavirinta često se koristi Bar Oldenhof. On služi kao specifično sklonište od spoljašnjeg sveta. Slabo je osvetljen i istovremeno čudesno dizajniran. Ovaj tradicionalni koktel bar je ogledalo zvučnog i opuštenog džez kluba. Bez buke i žurbe on je utočište za istrošene putnike pa je Bar Oldenhof savršen način da okončate naporan dan.
Hladno i kišno novembarsko veče tera nas da krenemo u hotel. Pošto je Aleksandra preskočila ručak predlažem da svratimo u neki restoran na večeru. U blizini kuće Ane Frank nailazimo na palačinkarnicu. Spolja izgleda privlačno, ali se ispostavlja da su upravo na kraju radnog vremena i da ne mogu da nas usluže. Na vratima uočavamo obaveštenje da se usluga plaća isključivo platnim karticama. Znači ništa gotovina. Odlučujemo da se vratimo do naše Ajaks arene i da pojedemo nešto u Burger Kingu. Aleksandri se više sviđa ovaj lanac brze hrane od McDonaldsa. Ja ne delim to mišljenje, jer mi u McDonaldsu sve nekako deluje otmenije, uređenije i naravno čistije. Što se tiče hrane, ona mi se u principu podjednako ne sviđa. Međutim, moram se složiti da su burgeri u Burger Kingu za nijansu ukusniji.
Posle večere vraćamo se u hotel. Pre spavanja malo gledam vesti na Internetu, a usput planirmao aktivnosti za naredni dan.
Malo van Amsterdama
Pošto smo zavšili „službeni“ deo boravka u Amsterdamu pokušasmo da preostala tri dana maksimalno iskoristimo na daljem upoznavanju grada. Ali i da pokušamo da odemo i van Amsterdama. Kada sam se dogovarao sa Milanom oko boravka u Holandiji on je preporučio da nam obezbedi jednodnevne karte za špartanje. Ja sam mu rekao da nam nabavi dva takva kompleta razmišljajući da napravimo dva izleta. Nekako mi se nametao odlazak u Hag, kao logičan. A što se tiče drugog izleta u glavi su mi se motale razne ideje. Pri tome sam stalno gledao vremensku prognozu, jer je od nje dosta zavisilo realizovanje izleta.
Iako odavno putovanja po svetu ne vidim kao trgovačke ture, neke kupovine se same nametnu. Jedna od takvih je nabavka stetoskopa za Aleksadru. Njen zadatak je bio da nađe prodavnicu sa medicinskom opremom u kojoj se prodaju Litmann stetoskopi. Ispostavilo se da takva radnja postoji u blizini metro stanice Wibaustraat. Na liniji koju mi svakodnevno koristimo za odlazak u centar grada. Kad smo izašli iz metroa dočeka nas pljusak, a srećom trebalo je prepešačiti samo nekih 150 metara. Traženje odgovarajućeg stetoskopa je malo potrajalo. Na kraju je trebalo malo vremena da se stetoskop personalizuje. U ovom slučaju je to podrazumevalo da se na njemu ugravira ime korisnika. Ipak ova mala ekskurzija po novom delu Amsterdamu se i isplatila. Jer je stetoskop koštao za oko 50% manje nego što može da se kupi u Beogradu.
Pre toga upoznajmo još malo Amsterdama
U blizini prodavnice sa medicinskom opremom prolazi važna gradska saobraćajnica Wibaustraat. Ona se završava u istorijskom centru Amsterdama kod Jevrejskog istorijskog muzeja (Joods Historisch Museum). Paralelno sa ovom ulicom proteže se i reka Amstel po kojoj je Amsterdam dobio ime. Sam grad se nalazi u zalivu IJ. Pored reke se nalaze neka od značajnih amsterdamskih zdanja. Kao što su gradska kuća Stopera, Opera i pozorište Carre Theatre. Takođe, preko reke prelaze neki od najpoznatijih amsterdamskih mostova, Mgere Brug („Mršavi most“), Hogesluis i Berlagebrug. Na reci se održavaju neka od najznačajnih manifestacija u Amsterdamu, ali i u Holandiji. Kao što su godišnji nacionalni televizijski koncert povodom Dana oslobođenja. I veslačke trke Head of the River Amstel i Heinken Roeiverkamp.
Reka takođe predstavlja i deo rute Canal Parade, godišnje ploveće gej parade koja se održava u Amsterdamu. Pivara „Amstel“ je ime takođe dobila po reci. I ona se, kao i većina drugih pivara nalazila u blizini reke, jer se za proizvodnju piva koristila rečna voda. Sama reka je dobila ime po staroholandskom nazivu za „vodno područje“, tj. područje koje obiluje vodom.
Pivarska kompanija „Amstel“ je osnovana 1870. godine. Kompaniju je 1968. godine preuzela kompanija Heineken International. Fabrika za proizvodnju piva „Amstel“ je zatvorena 1982. godine, a proizvodnja je preseljena u glavni pogon Heniken u Zoeterwoude.
A i kupimo nešto
Sledeće odredište nam je bila prodavnica Abercrombie & Fitch poznatog modnog brenda, posebno kada su u pitanju kaputi. Da bi došli do prodavnice opet se vozimo metrooom do Centralne stanice. A od datle tramvajem do stanice na mostu Amsterdam Keizersgracht, koja je u neposrednoj blizini. Relativno brzo je Aleksandra našla kaput koji joj odgovara pa smo mogli da nastavimo obilazak Amsterdama.
Sve vreme smo imali u planu da se provozamo po kanalima. Zato se vraćamo do Centralne stanice, gde se nalazi nekoliko stanica odakle polaze brodići u obilazak. Amsterdam ima više od 100 kilometar kanala, oko 90 ostrva i 1500 mostova. Tri glavna kanala su Herengracht, Prinsengracht i Keizersgracht. Oni su prokopani u XVII veku, tokom zlatnog doba Holandije. Kanali formiraju koncentrične krugove oko istorijskog dela grada poznate kao Grachtengordel. Pored glavnih kanala nalazi se 1550 značajnih građevina. Područje kanala iz XVII veka UNESCO je 2010. godine proglasio kao mesto svetske baštine. Zahvaljujući kanalima i mostovima Amsterdam nazivaju i „Venecija severa“.
Kanali
U brodiću za obilazak pored nas dvoje nalazio se samo još jedan stariji par. Vozač, ujedno i vodič ponudio je da nam on pokaže one kanale koje nude najinteresantnije viđenje Amsterdama sa vode. Pri tome nam je ukazao na sve značajne građevine pored kojih smo prolazili. Ono što je na mene ostavilo poseban utisak to su mnogobrojni brodovi koji su pretvoreni u stambene objekte. Vrednost nekih od njih dostiže i milionske iznose u evrima.
Među najpoznatije amsterdamske kanale spadaju – Singel, koji je opkolio srednjovekovni Amsterdam. Služio je kao opkop grada od 1480. do 1585. godine, kada je Amsterdam počeo da se širi preko njega. Kanal teče od zaliva IJ, u blizini Centralne stanice do trga Muntplein gde se susreće sa rekom Amstel. Sada je to početni unutarnji kanal u polukružnom obruču amsterdamskih kanala. Ovaj kanal ne treba mešati sa kanalom Singelgracht koji je postao spoljna granica grada tokom holandskog zlatnog doba u XVII veku. Herengracht (Patricijski ili Gospodnji kanal) prvi je od tri glavna kanala u centru Amsterdama.
I dalje kanali
Najmoderniji deo kanala se naziva Zlatni zavoj (Golden Bind) sa puno letnjikovaca, unutrašnjih vrtova i kuća za odmor. U kući sa brojem 598 živeo je poznati holanski lekar i planer Amsterdama Samuel Sarphati (1813 – 1866). A u kući sa brojem 527 boravio je Petar Veliki tokom svoje druge posete Amsterdamu. U XVII veku ovde su živeli najbogatiji trgovci, gradonačelnici i uticajna gospoda. Pored kanala je i sedište kompanije Dutch West India Company. Još uvek se smatra da imati adresu na ovom kanalu prestižno. Zvanično prebivalište gradonačelnika Amsterdama je kuća sa brojem 502.
Keizersgracht (Emperor’s/Carski kanal) je srednji od tri glavna kanala grada. Ime je dobio po austrijskom caru Maksimilijanu. Kanal je širok 31 metar, što ga čini najširim kanalom u centru grada. Kopanje ovog kanala započeto je 1612. godine kada i dva druga glavna kanala. U početku je ovde bio planiran široki bulevar bez vode. Ali budući stanovnici su želeli kanal ispred svojih kuća, kako bi čamcem mogli da dođu do kuće.
Prinsengracht je najudaljeniji kanal od tri glavna kanala Amsterdama. Grad je postao četiri puta veći tokom 50 godina njihove gradnje. Tokom XVII veka broj stanovnika Amsterdama je narastao sa 50 na 200 hiljada. Što ga je učinilo trećim najvećim gradom zapadne hemisfere, posle Londona i Pariza.
Na povratku sa krstarenja kanalima Amsterdama prolazimo pored NEMO Science Museum – NEMO Muzeja nauke (NEMO od latinskog NIŠTA). Ovo je naučni centar, koji se nalazi u okrugu Osterdokseiland. Koji je smešten između okruga Oosterdokseiland i Kattenburg u centralnom delu Amsterdama (Amsterdam – Centrum). Muzej potiče iz 1923. godine, a smešten je u zgradi koju je projektovao Renco Piano 1997. godine. Ima pet spratova u kojima su smeštene naučne izložbe i najveći naučni centar u Holandiji. Godišnje ga poseti oko 670 hiljada posetilaca, što ga čini osmim najposećenijim muzejom u Holandiji.
Roterdam
Pošto je početna/krajnja stanica broda za obilazak kod Centralne stanice sedamo na metro i vraćamo se u hotel. Pošto su nam ostala tri dana boravka u Holandiji odlučujemo se da jedan par karata iskoristimo na odlazak u Roterdam.
Roterdam je drugi po veličini grad u Holandiji, ali je njen najvažniji saobraćajni čvor. Posebno što je njegova luka najveća u Evropi i treća po veličini na svetu. Prema podacima iz 2006. godine u gradu živi 1.145.673 stanovnika. Sam grad u proseku leži 2 metra ispod nivoa mora. Pored Den Haga i Amsterdama, Roterdam je važan kulturni centar Holandije. Grad ima više univerziteta, viših škola, kao muzičku i akademiju umetnosti. Roterdam je stari istorijski grad, a taj status je dobio davne 1328. godine. Tokom burne holandske istorije imao je važnu ulogu u mnogim događajima. Danas je to moderan grad svetskog značaja i atraktivna turistička destinacija. Takođe, Roterdam je glavni industrijski i trgovački centar Holandije.
Prvi zadatak je da aktiviramo kupljene karte. Otišli smo na sajt nacionalne železničke kompanije Holandije, NS (Nederlandse Spoorwegen) i uneli kodove za dve karte. Prošli smo kroz ponuđene opcije. Izabrali željenu destinaciju, Roterdam i na kraju smo trebali da izaberemo da li ćemo kartu dobiti preko odgovarajuće NL mobilne aplikacije ili u PDF formatu. Izabrali smo drugu varijantu i obe karte preuzeli i zapamtili na mom mobilnom telefonu. I mogli smo da krenemo u avanturu. Pokazaće se da je to zaista bila avantura.
Avantura koja je potrajala
Na našoj stanici Amsterdam Bijlmer ArenA pomoću karata iz mog telefona ulazimo na železničku platformu i nalazimo peron na kome staje voz koji će nas odvesti do Roterdama. Stanica ima pet železničkih platformi sa osam linija od kojih su dve namenjene metrou, a šest za železnički saobraćaj. U odlasku presedamo na železničkoj stanici Woerden, a putovanje traje nešto više od sat vremena. Samo putovanje je ugodno, vagoni su čisti, topli, a između stanica voz se kreće brzinom i do 130 kilometara na sat.
Stižemo na centralnu stanicu i tada počinje avantura. Na isti način kao što sam ušao na peron u Amstrdamu pokušavam da izađem. Međutim, vrata se ne otvaraju. Dajem telefon Aleksandri i ona uspeva da izađe. Dok ja pokušavam da se nađem napolju prilazi mi dežurni na peronu. I on sam bezuspešno pokušava da pomoću mog telefona otvori vrata, pa me pušta da izađem pomoću svoje službene karte.
Upućuje nas na šalter informacija, gde nas upućuju u NS ofis. Pokušavamo da se razaberemo i vidimo u čemu je problem. A on je veoma prost. PDF verzija karte se mora odštampati da bi se koristila. Znači trebalo je kartu preuzeti putem mobilne aplikacije. To se može uraditi u ovom ofisu pa stajemo u red. Tačnije uzimamo broj po kome ćemo pristupiti nekom od šaltera. Kada smo konačno stigli na šalter po ponašanju službenice vidimo da se događa nešto čudno. Obrati nam se i reče famoznu rečenicu, tako poznatu na našim prostorima – „Pao sistem“. Kada se stanje vratilo u normalu zamolili smo je da nam odštampa karte. Aleksandrina karta je brzo bila odštampana, ali u slučaju moje karte to nikako nije išlo. Službenica je morala da mi izda normalnu kartu uz popunjavanje obrazloženja zašto je to uradili. Roterdamska avantura je mogla da se nastavi.
Nastavak avanture
Pošto je sve ovo potrajalo kada smo se našli na ulici noć je već uveliko bila pala. Zato se odlučismo da odemo u trgovačku četvrt Roderdama, gde se nalaze poznati Markthal kompleks. Radi se o stambeno – poslovnoj zgradi sa tržnicom koja se nalazi ispod. Zgrada je otvorena 2014. godine. Pored velike tržnice kompleks sadrži 228 apartmana, 4600 kvadratnih metara trgovinskog prostora, podzemnu garažu na četiri sprata, koja može da primi 1200 automobila.
Centar Roterdama se pruža od centralne železničke stanice prema reci Mezi. Ovde se nalazi i trgovačka i poslovna zona grada. Dobar deo je rezervisan samo za pešake. Dok tražimo Markthal počinje da pada kiša. Nailazimo na prodavnicu poznatog američkog brenda Hollister. Aleksandra ne propušta priliku da svrati u prodavnicu i podseti se londonskih dana. Kupuje duks i majicu. Kada smo izašli napolje kiša je baš pljuštala. Odustajemo od traženja Markthal i krećemo ka mostu Erasmusburg.
Povrh svega kiša
Kiša neumoljivo lije. Ne smeta mi toliko, koliko hronični bol u leđima. Povremeno moram da zastanem da me bol malo mine. Zato sporo napredujemo. Konačno se pred nama ukazuje most, jedna od znamenitosti Roterdama. Erasmusburg (Erazmov most) je kombinovani most sa žičarom i pokretnim mostom u centru Roterdama, koji povezuje severni i južni deo grada. Most je dobio ime po uglednom hrišćanskom renesansnom humanisti, Desiderius Erasmus koji je kod nas poznat kao Erazmo Roterdamski. Most je dugačak 802 metra. Projektovao ga je Ben van Verkel, a završen je 1996. godine.
Deo mosta koji visi na užadma ima jedan asimetrični pilon, bledo plave boje visok 139 metara sa istaknutom vodoravnom osnovom. Zbog toga je most dobio nadimak Labud (Swan). Južni deo mosta je pokretan i dužine je 89 metara. Namenjen je brodovima koji ne mogu da prođu ispod mosta. Pokretni panel je najveći i najteži u zapadnoj Evropi, dok je pokretni panel najveći te vrste u svetu. Most je koštao 165 miliona evra. Kada je pušten u saobraćaj 1996. godine otkriveno je da se ljulja za vreme jako vetrovitog vremena. Zbog toga su naknadno ugrađeni jači amortizeri.
Ipak smo malo videli
Nažalost malo toga smo uspeli da vidimo od Roterdama, koji je grad moderne i eksperimentalne arhitekture. Sa velikim brojem solitera, mostova i tunela. Muzej Kunsthal je otvoren 1992. godine, a prostire se na površini od 3.300 kvadratnih metara. U njemu se organizuju brojne izložbe poznatih svetskih umetnika. Roterdam obiluje velikim brojem noćnih klubova, pa je noćni život u ovom gradu veoma razvijen. Alexandrium shopping center i Zuidplein su idealna mesta za savršenu kupovinu. Mesta su toliko velika da se u njima može kupovati danima. Brojni restorani i ostali ugostiteljski objekti nude veliki izbor internacionalne kuhinje, ali i brojne holandske specijalitete, naročito deserte.
Dijergarde blijdorp zoološki vrt je jedan od najlepših u Evropi. Naročito popularan je veliki akvarijum „Oceanium“, sa velikim brojem egzotičnih i retkih riba. Toranj Euromast dostiže visinu od 185 metara, i najviši je u Holandiji. Predstavlja naročitu atrakciju zbog prelepog pogleda koji se sa njega pruža. Međunarodni filmski festival Roterdam se održava svake godine, i okuplja veliki broj poznatih ličnosti. Tu si i brojni muzeji, nizozemski institut arhitekture, i razne druge znamenitosti koje Roterdam čine savršenom turističkom destinacijom.
Pošto smo onako izdaleka osmotrili Erazmov most skrećemo desno, a zatim dugačkom ulicom praćeni kišom ponovo stižemo do centralne železničke stanice. Prati nas nada da ovoga puta nećemo imati problema sa izlaskom na peron, što se i obistinilo. Povratak protiče bez problema. Srećom u vozu je toplo pa stižemo i da se ugrejemo i osušimo. Presedamo na stanici Goude i ponovo smo u našem hotelu kod Ajaksove arene.
I dalje Amsterdam
Uvek sam smatrao da se neki grad ili cela zemlja najbolje mogu upoznati u direktnom susretu sa ljudima na ulici, trgovini ili restoranu. Svakako da treba posetiti i muzeje, galerije i poznate arhitekturne objekte, kao što su zgrade, spomenici, mostovi. Zahvaljujući Internetu i WEB aplikacijama danas smo u prilici da te elemente grada upoznamo u virtuelnom okruženju. Često na bolji način nego što možemo doživeti na licu mesta. Pogotovu u ovako hladno i tmurno novembarsko vreme. Danas smo planirali da prepodne posvetimo šetnji po Amsterdamu. A veče je rezervisano za viđenje sa Milanom i odlazak u neki restoran na piće.
U obilazak krećemo od metro stanice Nieuwmarkt, tačnije od restorana Waag, koji se nalazi na trgu Nieuwmarkt. Ovde smo po prvi put po dnevnom svetlu, jer smo prethodnih dana ovuda prolazili po mraku. Sada smo u prilici da vidimo i tezge na kojima se prodaju najrazličitiji proizvodi.
Waag (Kuća vaga) je zgrada iz XV veka koja se nalazi na trgu Nieuwmarkt. Prvobitno je to bila gradska kapija i deo zidova Amsterdama. Zgrada je između ostalog služila kao esnafski dom, muzej, vatrogasna stanica i pozorište. Ovo zadanje je najstarija nereligijska građevina u Amsterdamu. Od 1970. godine ima status državnog spomenika. Wag je prikazan na jednoj Rembrandtovoj slici iz 1632. godine, The Anatomy Lesson od dr Nicolaes Tulp. Hiruški esnaf je naručio ovu sliku za svoj esnaf u Waag. Posle restauracije s kraja XX veka zgrada je iznajmljena.
U centru Amsterdama
Uskim uličicama kroz kinesku četvrt, prelazeći uske kanale stigosmo do centralne železničke stanice. Gledano desno od stanične zgrade u pravcu kanala IJ uočava se zdanje bazilike Sv. Nikole (Basilliek van de hellige Nicolaas). To je glavna gradska rimokatolička crkva.
Crkva je napravljena u već urbanizovanom gradskom jezgru. Njena osa zauzima pravac sverozapad – jugoistok umesto standardno istok – zapad. Nalazi se između ulice Prins Hendrikkade i kanala Oudezijds Kolk. Kada je sagrađena crkva se zvala St. Nicolas inside the Wals (Sv. Nikola unutar zidina). Arhitekta je bio Adrianus Bleijs (1842 – 1912). Crkvu je projektovao na osnovu kombinacije nekoliko stilova. Najzastupljeniji su – neobarok i neorenesansa.
Sa stanice se vozimo tramvajem do Muzejskog trga. Posle toga se šetamo okolnim ulicama. Vreme je lepo za šetnju, jer nebo gotovo vedro i sunčano je. Trotoari su prekriveni opalim lišćem, ali to nema izgled zapuštenosti i prljavštinje. Naprotiv deluje krajnje romantično. U prozoru jednog stana uočavamo velikog crno – belog mačka. Misli nam se vratiše na kuću i našeg Hrvoja.
Konačno i jedan park
Vraćamo se na Muzejski trg i hvatamo tramvaj koji će nas odvesti do Oosterparka. Ovo je prvi veći park koji je podigla Amsterdamska opština. Park se nalazi u četvrti Oost/Watergraafsmeer. Park u obliku engleske bašte projektovao je holandski pejzažni arhitekta Leonard Entoni Springer 1891. godine.
Da bi se napravio park moralo je da bude preseljeno staro groblje koje se nalazilo iza Tropical Museum. Zbog toga je bilo puno protesta u vreme kada se opština najavila nove planove. Na kraju su protestanti popustili. I složili se sa novom lokacijom groblja, koje je danas poznato kao Nieuwe Oosterbbegraafplaats (Novo istočno groblje). U parku se nalazi ribnjak sa malim ostrvom. Takođe, u parku se nalazi i deo nekadašnjeg groblja.
U parku se nalazi nacionalni spomenik ropstvu, kojim se obeležava ukidanje ropstva u Holandiji 1863. godine. Spomenik je otkriven 2002. godine u prisustvu kraljice Beatriks. Nacionalni institut za holandsko ropstvo i njegovo nasleđe otvoren je 2003. godine. Svake godine 1. jula Institut u ovom parku obeležava ukidanje ropstva festivalom pod nazivom Keti Koti. U Oosterparku se nalazi i spomenik posvećen Teu van Gogu. Filmskom režiseru i kontraverznom kolumnisti, koga je u blizini 2004. godine ubio muslimanski ekstremista. Duž parka porema ulici Linneaeusstraat u neposrednoj blizini Kraljevskog tropskog instituta nalaze se brojna gnezda sive čaplje. Ulice koje čine južnu i zapadnu granicu parka nazivaju se Oosterpark. Prvobitno su se te ulice zvale Eerste Parkstraat.
Još malo kupovine
Pošto smo malo posedeli na obali jezerca tramvajem se vraćamo do stanice Dam. I krećemo u obilazak tržnog centra Magna Plaza. Radi se o monumentalnoj građevini u kojoj je nekada bilo sedište glavne pošte u Amsterdamu. Zgrada je izgrađena u periodu 1895. – 1899. godine. Projektant je bio Kornrlius Peters. Ovo zdanje, kao sedište glavne pošte zamenilo je Kraljevsku poštu iz 1854. godine. Projektovali su je Frederik Vilem Konrad i Kornelius Outshorn. Stara zgrada je posle toga služila kao galerija sve do 1897. godine kada je porušena. Od jula 1974. godine zgrada se vodi kao državni spomenik. I jedno je od 100 najvažnijih mesta holandskog nasleđa.
Obilazimo nekoliko radnji, a zatim koristimo priliku da se okrepimo u jednom od restorana na drugom spratu. Biramo grčki restoran i šta drugo nego giros. Ovde se srećemo sa jednom zanimljivom praksom. U restoranima se prodaje samo hrana, dok se piće kupuje posebno u nekoj vrsti kafića. Posle ručka u jednoj od radnjica kupujem šal. Posle obilaska Magna Plaza tramvajem 17 se odvezosmo do oboda Jordaana. Malo se prošetasmo pored njegovih kanala. Kada naiđosmo na tramvaj 11 odvezosmo se nazad do Centralne stanice. A zatim metroom u hotel. Do polaska u provod sa Milanom prepustismo se odmaranju.
Predah uz pivo i sving
Milan nam je zakazao viđenje u pivnici Little Delirium kod Centralne stanice. Posle malo lutanja smeštamo se u poveliki, ali posetiocima pretrpan prostor. Pivnica se nalazi u samoj zgradi Centralne stanice, okrenuta prema zalivu IJ. Izbor piva je veliki. Probam piva koja sigurno neću imati prilike da probam kod nas. Pogotovu pivo sa velikim procentom alkohola, koje se služi u čaši koja ima oblik roga. Kasnije nam se pridružuju njegova drugarica iz Užica, Slavka i tetka Jelena.
Udruženje igrača svinga povremeno, na različitim mestima u gradu iznajmljuje restoran u kome organizuje igranke. Ulaz se naplaćuje 10 evra. Milan nas uvodi kao goste, koji bi hteli da vide jednu ovakvu manifestaciju. Dok orkestar svira igrači biraju partnere i igraju. Standardno može se popiti piće i prezalogajiti. Meni u principu ovo nije bilo previše intersantno, osim muzike koja je zaista bila dobra. Pošto treba da uhvatimo metro sa Centralne stanice opraštamo se sa društvom i žurimo da uhvatimo autobus 48 za povratak. Ustvari ovo je bio i oproštaj sa Milanom, jer nam je naredni dan praktično poslednji dan u Amsterdamu. U hotel stižemo pred ponoć.
U gradu gde se deli pravda
Poučeni iskustvom sa puta u Roterdam prilikom aktiviranja karata odlučujemo se da karte preuzmemo preko mobilne aplikacije. Tako da ovog puta nismo imali problema sa ulaskom/izlaskom na železničke perone kako u Amsterdamu tako i Den Hagu. Na putu do Den Haga presedamo na železničkoj stanici Gouda. Put do Den Haga je trajao nešto više od jednog sata. Voz je isto udoban kao i onaj kojim smo putovali u Roterdam iako se radi o vozu koji je nešto niže klase od poznatih intersiti vozova. I u Den Hagu krajnje odredište je Centralna železnička stanica. Pošto smo planirali da ceo dan posvetimo ovom gradu kupujemo dnevnu kartu za tramvaj i autobus. Ispred ulaza u stanicu prolazi više linija tramvaja i autobusa pa razmišljamo da li prvo da se prošetamo po gradu ili da idemo u Ševeningen, koji se nalazi na obali Severnog mora.
Iako Amsterdam slovi kao glavni grad Holandije, Den Hag je sedište Vlade i Parlamenta. Ovaj grad na Severnom moru je i sedište Međunarodnog suda pravde, jednog od najvažnijih sudova na svetu. Sa stanovništvom, koga ima više od milion Den Hag je treći po veličini grad u Holandiji, posle Amsterdama i Roterdama. Područje koje obuhvata Roterdam i Den Hag sa 2,7 miliona stanovnika trinaesto je po veličini u Evropskoj uniji i najnaseljenija oblast u Holandiji.
Pored Vlade i Parlamenta u Den Hagu su smešteni i Vrhovni sud i Državni savet Holandije. Kralj Willem – Alexander živi u Huis ten Bosh, a radi u Noordeinde Place u Den Hagu. Takođe, ovde je smeštena i većina stranih ambasada. Konačno Den Hag je i sedište kompanije Royal Dutch Shell i drugih holandskih kompanija.
Tramvajem i peške po Den Hagu
Den Hag je poznat kao dom međunarodnog prava i arbitraže. Pored Međunarodnog suda pravde ovde se nalazi i Međunarodni krivični sud. Takođe, Stalni arbitražni sud, Europol i oko 200 drugih međunarodnih vladinih organizacija.
Život u Den Hagu je koncentrisan oko četvrti Hofvijver i Binnenhof gde su smeštene glavne državne institucije. Unutrašnji grad Den Haga se razlikuje od sličnih područja u obližnjim gradovima Leiden i Delft. Nije skučen i obrubljen kanalima i zidinima. Umesto toga u centru grada ima nekoliko malih ulica koje datiraju iz kasnog srednjeg veka i nekoliko prostranih ulica koje krase velike i luksuzne rezidencije iz XVIII veka koje su građene za diplomate i imućne holandske porodice. U centru je i velika crkva iz XV veka, kao i impresivna, namenski građena gradska većnica iz XVI veka. Tu je i nekoliko palata iz XVII veka. Tada je izgrađena i protenstantska crkva u tadašnjem modernom stilu, kao i više važnih zgrada iz XVIII veka.
U gostima kod kralja
Odlučujemo se da prvo odemo do Kraljevske palate, a zatim obiđemo i njenu okolinu. Posle toga bi se uputili u Ševeningen. Kraljevska palata se nalazi u centru grada pa ćemo posle obilaska palate malo prošvrljati i okolinom.
Palata Noordeinde Palace je jedna od tri zvanične rezidencije holandske kraljevske porodice. Od 2013. godine se koristi kao službeno radno mesto kralja Willem – Alexander. Sagrađena je kao srednjevekovna seoska kuća. Koju je upravitelj holandskih država William van de Goudt 1533. godine pretvorio u prostranu rezidenciju. Originalni podrumi seoske kuće i danas se mogu videti u podrumu palate.
U periodu 1566. do 1591. godine palata je imala drugog vlasnika. Nakon toga ju je holanska država uzela u zakup. A 1595. godine i otkupila za Louise de Coligny udovicu William of Orange i njenog sina princa Frederik Hendrik. Kao priznanje Vilijamovoj službi naciji, država je 1609. godine poklonila zgradu njegovoj porodici. Frederik Hendrik je značajno povećao kuću koja je tada bila poznata kao Oude Hof. Počeo je kupovinom okolnih parcela. Arhitekti Pieter Post i Jacob van Campen su 1645. sagradili palaču Huis ten Bosch. Izmene su uključivale produženje glavne zgrade i dodavanje krila sa obe strane, stvarajući karakterističan H – oblik koji se vidi i danas.
Ne videsmo domaćine
Kada je Frederik Hendrik umro, njegova udovica Amalija van Solms provela je veći deo svog vremena u Oude Hof. Nakon njene smrti 1675. godine, kuća je bila više ili manje prazna dugi niz godina. Posle smrti kralja Vilijama III 1702. godine palata je prešla u ruke pruskog kralja Frederika I, unuka Frederik Hendrika. U jednom od stanova u palati 1740. godine boravio je Voltaire. Dok je pregovarao sa holandskim izdavačem Jan van Duren o izdavanju Anti – Makijavelija. Pruski kralj Frederick the Great of Prussia prodao je svoja imanja holandskom kralju William V.
Pre ulaska u kompleks Kraljevske palate Zadržavamo se na jezercetu ispred pored koga se nalazi zgrada Parlamenta Holandije. Kompleks zgrada u koje spadaju Parlament, Ministarstvo opštih poslova i kacelarija premijera naziva Binnenhof. Izgrađen je u najvećoj meri u XIII veku. Gotski dvorac je prvobitno bio rezidencija grofova. Središte holandske republike postao je 1584. godine. Spada u prvih 100 spomenika holandske baštine. Zgrada Parlamenta je jedna od najstarijih takvih zgrada koja se još uvek koristi.
Posle obilaska Binnenhof i Kraljevskog kompleksa obilazimo okolinu. To je pešačka i trgovačka zona. Pre nego smo se uputili u Ševeningen posedesmo u McDonaldsu. Den Hag je najveći holandski grad na Severnom moru. Njemu pripadaju i dva odmarališta. Poznatije je Ševeningen (Scheveningen) na severozapadu grada. On je popularno odredište i za turiste, ali i za stanovnike Den Haga. Sa 10 miliona posetilaca godišnje, predstavlja najpopularnije morsko letovalište u čitavom Beneluksu. Drugo odmaralište je Kijkduin na jugozapadu. Znatno je manje i privlači uglavnom lokalne posetioce.
Ševeningen nije samo zatvor
Ševeningen je moderno odmaralište sa dugom peščanom plažom, esplanadom, pristaništem i svetionikom. Plaža je popularna za sportove na vodi, kao što je npr. jedrenje na dasci. Tokom godine u Ševeningenu se održavaju mnogobrojne svečanosti. Novogodišnje plivanje, lokalno poznato kao novogodišnje ronjenje. Prolećni Dan zastave kada se sprovodi aukcija prvih ulovljenih haringi. Letnji vatromet, kada se tokom festivalske nedelje svakodnevno, a tokom leta jednom sedmično održava vatromet. Veliko takmičenje između dva kvarta Ševeningena, koje se održava od drugog dana Božića do predvečerja nove godine. Pravi se što veća kula od paleta, koja se zatim pali kako bi se signalizirao početak nove godine.
Tramvajem se odvozimo do poslednje stanice, što otprilike koincidira sa krajem ševeninške plaže, gde se nalazi i pristanište sa svetionikom. Svetionik i služi i kao kula za osmatranje. Odatle se pruža pogled na Ševeningen i obližnji Den Hag, ali i na Severno more. Pristanište je otvoreno 1959. godine, a projektovali su ga holandske arhitekte Hugh Maaskant i Dick Apon. Pristanište ima dva nivoa, donju palubu koja je zatvorena i gornju otvorenu. Ukupna dužina pristaništa je 382 metra.
Posle višegodišnjeg propadanja, pristanište je 1991. godine kupila Van der Valk grupa. Kompanija je investirala oko 20 miliona evra u pristanište, renovirajući ga izgradivši restoran i kockarnicu. Nakon požara 2011. godine počeo je novi period propadanja pa je 2013. godine proglašen bankrot. Celo pristanište je krajem 2013. godine zatvoreno, jer struktura više nije bila sigurna. Sledeće godine Kondor Wessels Groep en Danzep BV kompanija je kupila pristanište sa idejom da mu doda neke nove sadržaje. Polovinom 2015. godine delimično je otvorena gornja paluba. Takođe, je otvorena i donja paluba iako se nastavljaju radovi na rekonstrukciji.
Traženje pravde
Posle šetnje i odmora na gornjoj palubi vraćamo se na obalu i šetamo promenadom pored široke plaže. Iako sija „zubato“ Sunce prilično je hladno. Pogotovu u vodi. Ali to ne sprečava mnogobrojne kušače da uživaju u jedrenju na daskama ili jahanju na talasima. Pošto se dan polako bliži kraju krećemo nazad. Razmišljamo da prođemo pored zatvora u Ševeningenu, gde su smešteni optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. On se nalazi praktično na kraju Ševeningena u ulici koja ga omeđuje sa severozapadne strane i pruža se od pristaništa. Ipak odustajemo od te namere i tramvajem se vraćamo do Palate mira u kojoj je smešten Međunarodni sud pravde.
Međunarodni sud pravde (MSP), koji se ponekad naziva i Svetski sud, je glavni pravosudni organ Ujedinjenih nacija (UN). MSP rešava sporove između država i daje savetodavna mišljenja o međunarodno – pravnim pitanjima na koje su ga UN pozvali. Svojim mišljenjima i presudama služi kao izvor međunarodnog prava. MSP je naslednik Stalnog suda za međunarodnu pravdu, koji je Liga nacija osnovala 1920. godine. Nakon Drugog svetskog rata, njih su nasledile Ujedinjene nacije i MSP. Sve članice UN su i članice MSP. Međunarodni sud pravde sastoji se od 15 sudija koje bira Generalna skupština i Savet bezbednosti na mandat od devet godina. Sud zaseda u Palati mira. Njegovi zvanični radni jezici su engleski i francuski.
Den Hag nogu pred nogu
Posle slikanja ispred Palate mira, nastavljamo pešačku šetnju ulicama Den Haga. Subota je popodne pa ima relativno malo ljudi na ulicama. U Den Hagu ima mnogo manje kanala nego u Amsterdamu. A nekako se oseća veća širina, jer su ulice dosta šire i pravije nego u istorijskom jezgru Amsterdama. Četvrt Den Haga kojom prolazimo na putu za Centralnu stanicu spada u rezidencijalni i akadmski kvart. Prolazimo pored ambasada Francuske, Portugala, Litvanije, konzulata Rusije. U ulici Zeestraat nalazi se Muzej telekomunikacija i pošte. Ovde se nalaze knjige, fotografije i artifakti vezani za istoriju telekomunikacija i poštanskog saobraćaja.
U blizini je i Panorama Mesdag u kojoj je smešten namenski izgrađen muzej u vidu cilindrično postavljenih slika (poznato i kao ciklorama). Panorama je visoka 14 metara, a prečnik joj je 40 metara. Sa posmatračke galerije u sredini sobe, cilindrična perspektiva stvara iluziju da se gledalac nalazi na visokoj peščanoj dini. Sa pogledom na more, plaže i selo Ševeningen krajem XIX veka. Prednji plan lažnog terena oko galerije skriva osnovu slike i iluziju čini ubedljivijom. Panorama je dobila ime po svom tvorcu Hendrik Willem Mesdag.
Pošto smo se već umorili ulazimo u autobus koji nas odvozi do Centralne stanice. To je najveća železnička stanica u Den Hagu, a sa dvanaest koloseka najveća je terminalna stanica u Holandiji. Izgradnja stanice je završena 1973. godine pored ranije stanice Den Haag Staatsspoor koja je potom srušena.
Kraj se približio
Nemamo problema sa povratkom u Amsterdam. Ponovo presedamo na železničkoj stanici Gouda. Inače ovo mesto je poznato po čuvenom siru koji nosi isto ime. U gradu postoji tržnica sira, koja se nalazi na srednjovekovnom trgu Markt. Pored sira grad je poznat i po kolačima sa sirupom, mnogobrojnim kanalima, lulama za pušenje i gradskoj većnici iz XV veka. Niz istorijskih crkava i drugih zgrada čini ga popularnom destinacijom za jednodnevne izlete.
Po dolasku na železničku stanicu Amsterdam Bijlmer ArenA još jednom proveravamo red vožnje vozova ka aerodromu. Kupujemo karte da ujutru ne bi gubili vreme. Preostaje nam samo da se domognemo naše hotelske sobe i krenemo sa pakovanjem. Jer nam predstoji rano ustajanje da bi stigli na vreme na aerodrom. Pre spavanje pokušavamo da se on – line prijavimo za sutrašnji let za Beograd. Za divno čudo ovog puta to nam uspeva. Tako da smo skratili administraciju na samom aerodromu.
Tako se završio boravak u Amsterdamu. Nije bio planiran, a ni vreme za posetu jednoj ovakvoj sredini sa puno vode i zelenila nije bilo baš najpogodnije. Posle svega ostaje stara dilema, da li će biti vremena za ponovno vraćanje ili treba tražiti i upoznavati neke nove prostore. Ako bi mi se pružila prilika da ponovo posetim Amsterdam svakako bih je iskoristio. Sa ovim iskustvom i znanjima stečenim kroz tekstove na Internetu tačno znam šta bih ponovo posetio i novo upoznao.
Svemu dođe kraj
Ustali smo na vreme, odjavili se iz hotela, na vreme stigli na peron železničke stanice. Avantura ipak nije bila završena. U vreme predviđeno za dolazak voz se nije pojavio. A nije se uključio ni ekran koji obaveštava putnike o dolasku i odlasku vozova pomislili smo da nešto ipak nije u redu. Ponovnim pogledom na red vožnje utvrđujemo da polazak za aerodrom ne postoji tokom vikenda. Pošto nismo smeli da čekamo prvi jutarnji voz za aerodrom potražismo alternativni prevoz.
Ispostavi se da odmah pored ulaza u železničku stanicu postoji autobuska stanica sa koje autobusi idu do aerodroma. Zato požurismo tamo. Uskoro se pojavi i autobus i nekako odahnusmo. Nismo bili razočarani što naša sedmodnevna karta nije važila za ovu liniju. I što smo morali da kupimo nove karte od po 6 evra. A morali smo da ih platimo karticom. Srećom da smo je imali.
Posle prijavljivanja i predaje prtljaga sledila nam je baš dobra šetnja do izlaza za naš avion. Posle pasoške i pregleda našli smo se u čekaonici za ukrcanje. Među putnicima srećemo i kumića Jovana Vraneša. On je sa društvom dolazio na utakmicu AZ Alkmar – Partizan. Onda je sledilo čekanje, što u čekaonici, što u avionu pre nego što smo konačno poleteli. Pokazalo se ispravno što sam doplatio za rezervaciju sedišta. Jer smo mogli da ispružimo noge pošto su nam sedišta bila u reonu izlaza u slučaju opasnosti. Što je i te kako bilo značajno pošto smo u avionu proveli više od tri sata.
Posle iskrcavanja iz aviona čekalo nas je i pešačenje po Beogradskom aerodromu. I konačno neviđena gužva na pasoškoj kontroli. Kao i čekanje više od pola sata. Preuzimanje prtljaga, prolazak kroz pasošku kontrolu i odlazak po kola do parkinga nisam ni osetio. Konačno smo mogli da se uputimo kući.