LETOVANJA
Danas se odlazak na more s pravom smatra obavezom. A nekada je to bio događaj za koji se živelo celu godinu. Planiralo se i pripremalo za put. Jer tada se uglavnom putovalo vozom, a to je moglo da potraje. Za one koji su želeli da do „plavog Jadrana“ stignu „Ćirom“ to je značilo putovanje od dve noći i dana. Oni srećniji, ali i bogatiji u to socijalističko vreme mogli su da se obale domognu i avionom. Autobus će postati popularan tek polovinom šesdesetih, kao i automobili. Problem je bila loša putna infrastruktura. A i automobili sve do pojave „Fiće“, a deceniju i po kasnije i „Stojadina“ bili su luksuz. Letovanje (vacations) je verovatno i danas sinonim za odlazak na more.
Posle svih ovih godina sećam se svojih letovanja. Naravno nije ih bilo svake godine. Uzroci ostanka kod kuće bili su razni. Nekada objektivni, a bilo je i slučajeva kada je to bio lični izbor. Bilo je i godina kada sam i više puta proveo na moru. Jer ako nisi bio na moru onda nisi bio na letovanju, pa čak ni na odmoru.
Osim samog boravka na moru letovanje je uvek bila i prilika za putovanje. Čak i onda kada se morao koristiti voz i autobus. A ponekad i brod. Možda se zbog toga najviše i sećam tih putovanja. Kada sam mogao da uživam u pogledu kroz prozore vagona i autobusa. Ili u pogledu u daljinu sa palube broda.
Na ovom Portalu već se nalaze priče o mojim letovanjima. Zato ću ovoga puta pokušati da ih predstavim u integralnoj verziji. Onako kako bih želeo da se jednog dana pojave kao sećanje na mene.
1959. godina - More, more
Moja putovanja, ali i letovanja započela su davne 1959. godine. U samo dvadesetak dana proputovao sam gotovo celu tadašnju Jugoslaviju. Putovao sam vozom, brodom, autobusom. Susreo se sa jednim novim svetom, do tada nepoznatim. I danas posle više od šest decenija more me i sada neodoljivo privlači. U tom periodu bilo je puno godina kada je more bilo samo san. Te godine malo dalmatinsko mesto Gradac postalo je moj sinonim za more. Da je bilo sreće i dan danas bih mu se vraćao. Ali to je već druga priča i ne treba kvariti ono što je bilo lepo. Ovde je moja priča o tom prvom susretu sa morem. Možda sam poneki detalj izostavio, ponešto zaboravio. Ali slike dalmatinske obale i miris smilja, kao da su i sada tu ispred mene. I sada sebe vidim u Bošcu podno kostele. Krupan šljunak žulja, ali ne može da pokvari užitak.
Aktiviranjem dugmića More, more otvoriće se stranica u PDF formatu sa opisom i sećanjima vezanim za letovanje iz 1959. godine
Gornja mapa prikazuje orijentacionu maršrutu putovanja tokom letovanja iz 1959. godine. Od Čačka do Sarajeva, a zatim i do Ploča putovali smo uskotračnom železničkom prugom kojom je saobraćao popularni “Ćira”. Bila je to pruga, kojom je Beograd bio povezan sa Južnim Jadranom. U Čapljini se odvajao krak pruge koji je stizao do Dubrovnika (luka Gruž). Od Uskoplja je pruga produžavala preko Cavtata i Herceg – Novog do Zelenike. Posle I svetskog rata od Huma je napravljena pruga do Trebinja, zatim do Bileće i konačno do Nikšića. Nakon II svetskog rata izgrađena je pruga normalnog koloseka od Nikšića do Podgorice.
Od Ploća do Gradca i kasnije Makarske, Splita i Rijeke smo putovali brodom. Od Rijeke do Postojne autobusom. U Beograd smo iz Postojne stigli vozom. I konačno se vratili u Čačak, verovatno “Ćirom” zatvorivši krug.