IN RESEARCH

Reč projekat je na prelazu vekova postala jedna od mantri savremenog sveta. Formalno gledano, shodno opšte prihvaćenoj definiciji projekta (projects), široko korišćenje ovog pojma nije pogrešno. Ako se izuzme korišćenje reči projekat u svakodnevnom životu treba razmotriti njeno korišćenje u sferi naučno – istraživačkog rada.

Učešće u naučno – istraživačkim projektima u jednom trenutku je postao važan parametar u ocenjivanju kvaliteta istraživača. To ne bi trebalo da bude ništa nenormalno, jer je to zadataka i obaveza svakog istraživača.

Međutim, problem je formalizovanje tog stanja. Važno je bilo naći se na listi istraživača projekta koji finasira država. Sama ideja za istraživanje, njena aktuelnost ili korist za društvo bilo je manje značajno. Načini vrednovanja istraživačke aktivnosti na takvim projektima su posebno pitanje.

U naučno – istraživačke projekte su počele da se svrstavaju i aktivnosti koje su imale za cilj podizanje kapaciteta istraživačkog rada. Početkom veka radilo se o projektima koje je finasirala Evropska unija, kroz programe kao što su Tempus, Erazmus i drugi.

In research - Istraživački izazovi

Velika šteta razvoju društvu se nanosi strogim profilisanjem naučno – istraživačkog rada. Posebno definisanjem šta se smatra naučno – istraživačkim projektom, a šta ne. Jer mnoge odlične ideje praktično ostaju bez prave prilike za praktičnu proveru i realizaciju u praksi. Takođe, način vrednovanja rezultata naučno – istraživačkog rada predstavlja jednu o značajnih prepreka u njegovom razvoju.

Svođenje kvaliteta naučno – istraživačkog rada na broj objavljenih radova, krajnje je pojednostavljeno. A osim toga iskustva u ovakvom pristupu ukazuje na postojanje prostora za različite devijacije. O kojima se, sa manjim ili većim intenzitetom kontinuirano raspravlja u našoj naučnoj javnosti. Ova sekcija prezentacije ima za cilj da ukaže na moguće segmente istraživanja sa i bez naučne potpore, koja zavređuju pažnju.

A, uglavnom iz formalnih razloga za naučnu javnost nemaju težinu naučno – istraživačkih projekata (projects). S druge strane ova sekcija treba da pokaže da kod nas postoje pojedinci i grupe koje imaju ideje vredne pažnje.

Čime se to ja bavim - ili čime sam se bavio

Moje stručno i istraživačko delovanje spada u oblast računarske tehnike. U sklopu toga najviše sam se bavio arhitekturom i organizacijom računara, kao i projektovanjem računarskog hardvera. Operativni sistemi i programski jezici se direktno naslanjaju na arhitekturu računara. Shodno tome u određenim periodima svoje profesionalne karijere bavio sam se i ovim podsistemima računara.

Moju profesionalnu karijeru je pratio buran razvoj poluprovodničke tehnologije i razvoj mikroračunarskih komponenata. Zato sam se, u drugom delu svoga rada, više bavio razvojem računarskog hardvera na bazi gotovih računarskih komponenata. Takođe, nastojao sam da u svoje okruženje uvedem HDL (Hardware Description Language) koncept projektovanja digitalnih sistema.

Poslednjih godina dobar deo mojih stručnih i istraživačkih aktivnost bio je vezan za povezivanje računarskih uređaja u različite računarske mreže. Posebno sam se angažovao na planu senzorskih mreža i IoT (Internet of Thing) sistema.

Takođe, našlo se mesta i za bavljenje stvarima koje su pomalo izvan mojih glavnih stručnih i istraživačkih opredeljenja. U to spadaju istraživanja vezana za razvoj novih materijala, sa aspekta njihove primene u elektrotehnici. Kao i primena informacionih tehnologija i računara u obrazovanju i oblasti menadžmenta.

Ceo svoj radni vek proveo sam u naučno istraživačkoj oblasti. Prvo radeći u Institutu “Mihajlo Pupin” u Beograd, a zatim na Tehničkom fakultetu u Čačku. Istina Fakultet je u jednom trenutku promenio ime. Ali to nije nimalo promenilo stanje naučno istraživačke delatnosti na njemu. Moram reći da se istraživački rad u Institutu dosta razlikovao od onog na Fakultetu.

Istraživačke razlike Institut - Fakultet

Iako javnost institute i fakultete vidi kao mesta gde se praktikuje nauka u praksi je situacija daleko od toga. Praktično od početka rada u Institutu sam shvatio da je maksimum onoga čime se mi tamo bavimo – primenjeno istraživanje. Projekti koje smo radili imali su svoju komercijalnu osnovu. To je značilo da se posao morao uraditi prema postavljenim i usvojenim projektnim zahtevima.

I ugovoru koji je definisao odnose između naručioca posla i nas kao izvršilaca. Inovativna rešenja su bila stvar izbora projektnog tima. Uglavnom su ljudi u Institutu pokušavali da budu inovativni i kreativni. Srećom i projekti koje smo radili bili su izazovni. Neki nisu imali postojeća rešenja kao uzore ili nama nisu bila dostupna. Tako da smo zaista morali da budemo kreativni.

Za razliku od Instituta na Fakultetu je pojam naučno istraživački rad bio nešto oko čega se foramlno odvijalo sve. Međutim, validni naučno istraživački projekti su bili samo oni koje je finansiralo resorno ministarstvo. U današnje vreme to je prošireno na različlite državne fondove, kao što su Fond za nauku ili Inovacioni fond. Odnosno na odgovarajuće fondove Evropske Unije.

U praksi su postojali različiti načini da se potvrda dobije. A da praktično firma ne učestvuje u finansiranju projekta svojim novcem. Danas je finansiranje prošireno na različlite državne fondove, kao što su Fond za nauku ili Inovacioni fond. Odnosno na odgovarajuće fondove Evropske Unije.

Istraživačka praksa - fakulteti

U praksi slabo ko je pokušavao da osmisli projekat koji bi bio verifikovan na nivou institucije. I kao takav omogućio nastavnicima i saradnicima da iskažu svoje istraživačke sposobnosti i kreativnost. Osim toga na fakultetima su stvari bile postavljene pomalo na glavu umesto na noge. Od strane istraživačkih timova se tražilo da budu kompetentni za realizaciju nekog projekta.

Ali to se uglavnom svodilo na prebrajanje radova objavljenih u časopisima sa tzv. Sci liste. Za ovakve istraživačke projekte važna je bila i kompetentnost rukovodioca projekta. Pošto je on u principu kreator ideje, on treba i da formira tim koji će da iznese posao. Prihvatanje projekta zavisilo je od kompetentnosti istraživača. Shodno tome tim se formirao uglavnom na bazi do tada objavljenih radova.

Tako da se moglo desiti da tim bude sastavljen od istraživača u visokim zvanjima. To načelno garantuje realizaciju projekta. Ali izostaje factor stvaranja novih istraživačkih kadrova.

S druge strane tim može da bude sastavljen od formalno “kompetentnih” istraživača. Tj. istraživača sa kvalitetnim radovima u prestižnim časopisima. Međutim, moglo se desiti da predviđeni istraživači de facto ne budu iz uže oblasti u kojoj se projekat realizuje.

Time se dolazilo u situaciju da projekat ne realizuju za struku kompetentni istraživači. Iako su se u određenim vremenskim intervalima podnosili izveštaji njihovo verifikovanje je uglavnom bilo formalno. Na kraju istraživanja nije postojala Komisija koja je utvrđivala da li je projekat uspešno realizovan ili ne.