Restorani u koje smo još odlazili bili su „Beli bagrem”, u istoj ulici kao i Institut, i „Hajduk” na stadionu istoimenog kluba na Zvezdari. Ovde je bio odličan roštilj, pogotovu dimljeni svinjski vrat, ali i odličan pasulj sa rebrima i škembići. Jedno vreme smo odlazili i u PKB restoran u okviru samačkog hotela na Karaburmi; u njemu je bila odlična teleća glava u škembetu, ali i crevca na žaru. Zanimljivi su bili i drugi restorani na Karaburmi, na primer „Vardar”, kao i onaj kod Rospi ćuprije, čijeg se imena ne sećam.
Francuz u Beogradu
Već sam pisao o problemima pri realizaciji trećeg hibrida. Možda su najveći bili vezani za diskove koji su tom prilikom bili isporučeni. Da li su bili vraćeni iz Moskve sa zahtevom da se dovedu u red, ili su dobijeni novi od CDC-a, tek, iz francuskog gradića Fernei-Volter jednog junskog dana 1978. godine stigao je inženjer koji je trebalo da pogleda diskove i otkloni nedostatke.
Domaćin je trebalo da bude France Presetnik. Trebalo je da ga sačeka na aerodromu zajedno sa koleginicom Vandom iz „Pupinkomerca”. Ja sam se ponudio da mu pravim društvo, pa smo „golfom” otišli po Francuza. Prvo je trebalo da ga odvedemo na ručak u restoran „Madera”.
Po povratku sa aerodroma počeo je jak pljusak. France je uleteo u baru, svećice su se ovlažile i motor se ugasio. Srećom, na trotoaru je bilo slobodno mesto, pa smo kola sklonili sa kolovoza. Pokušali smo da upalimo motor, ali pošto to nije išlo, dogovorili smo se da ja uzmem taksi i odvedem Francuza na ručak, a da France ostane kod kola i priključi nam se kasnije. Vanda je uhvatila autobus i otišla kući.
Dok je Francuz iz gepeka uzimao svoj kofer, naišao je gradski autobus i dobro ga okupao vodom, valjda iz iste one bare zbog koje smo ostali u kvaru.
Konobari u „Maderi” su verovatno bili pomalo zblanuti kada im se na ulazu pojavila dvojica prilično pokislih gostiju, od kojih je jedan klinac zamašćenih ruku. Pošto su se kablovi malo osušili, uskoro nam se na ručku pridružio i France.
Noć među stenicama
Posle ručka smo otišli u Institut, gde su nas čekali Vesko i diskovi u prostorijama Računskog centra. Tokom rada na njihovom osposobljavanju upoznao sam se sa tehnologijom elektronskih kola koja je bila prevaziđena, ali za mladog inženjera početnika to je i te kako bilo korisno. Posao smo završili iza ponoći. Ja sam pošao u stan, a Vesko je krenuo da Francuza odveze na spavanje u motel „Čarapićev brest”.
Naime, u to vreme se u Beogradu održavao Jedanaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije i svi hotelski kapaciteti su bili popunjeni. Jedino smo uspeli da mu rezervišemo smeštaj u tom motelu na obroncima Avale.
Kada je ujutru došao na posao, Vesko nam je ispričao nastavak. Na Avali ih je uhvatila gusta magla, pa je nekoliko puta morao da zaustavlja kola, izlazi i traži ivicu puta. Kad su stigli u motel, recepcioner ih je u početku zamajavao, a kada su konačno ušli u sobu, Vesko je zaključio da je ona već bila izdata, jer su mislili da gost za koga je rezervisana neće doći, pa su morali da se snalaze i oslobode je.
Ne sećam se ko je dovezao Francuza sa Avale, ali odmah po dolasku je izjavio da je prethodne noći postao ubica, jer je celu noć proveo ubijajući stenice. To je značilo da nema ni govora o još jednoj noći u „Čarapićevom brestu”. Presetnik se ponudio da Francuz prenoći kod njega u stanu, pa smo ga na kraju radnog dana nas dvojica izveli u šetnju. Umesto da ga mi odvedemo na večeru, na kraju je ispalo da je Francuz nas častio lepinjama sa kajmakom u Skadarliji.
Kofer u gepeku
Narednog dana Francuz je trebalo da se vrati kući. Međutim, problem je nastao kad su Ljuba Melentijević i još neki od kolega otišli na ručak službenim kolima, u čijem se gepeku nalazio Francuzov kofer.
Kako se približavalo vreme za odlazak na aerodrom, Francuz je bivao sve nervozniji. Vesko mu je kašnjenje objašnjavao time što još nije gotov protokol o njegovom boravku u Beogradu. Ja sam imao zadatak da držim Francuza „zatočenog” u Veskovoj kancelariji. Vesko je svaki čas, sa rukom poslovično zabačenom oko glave, čupkajući obrvu, ulazio i izvinjavao se.
Konačno su kola stigla i Francuz je ipak na vreme stigao na avion.