Dekartova misao Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim) danas bi se mogla iskazati kao Radim, dakle postojim. A ako se tome doda i predstavljanje rezultata rada, misao dobija puno značenje. Veb je pravi način da se spoji ugodno sa korisnim, da se radi i da se drugima pokažu rezultati tog rada.
„Uspeh je umetnost prikazivanja“
Ova rečenica slobodno može da se smatra motom vremena u kome živimo. „Kupio“ sam je slučajno, na predavanju jednog kolege, gde je bila ispisana na uvodnom slajdu prezentacije. Njeno značenje je, nažalost, dvosmisleno. U pozitivnom smislu iza nje stoji stav: da bi okruženje upoznalo tvoj rad, nije dovoljno da je on kvalitetan, nego treba znati predstaviti i svoj rad i svoje kvalitete. Ali može se protumačiti i drugačije: dobrom pričom možeš kao uspeh predstaviti čak i nešto što je samo po sebi loše.
Sve to pomalo liči na priču o optimisti i pesimisti i čaši napunjenoj do polovine. Kao nepopravljivi optimista, ovu rečenicu vidim kao jedan od puteva ka predstavljanju sopstvenih kvaliteta i rezultata svog rada.
Moje aktivnosti u penzionerskim godinama ne razlikuju se mnogo od onoga čime sam se bavio dok sam radio. Doduše, sada mogu više da radim ono što zaista volim i što me čini zadovoljnim. I dalje se sve vrti oko istraživanja i obrazovanja. Oko istraživanja, jer me je pratilo kroz sve inženjerske godine. A obrazovanjem se bavim iz ugla onoga što sam propustio da ostvarim kao nastavnik. Sada tu ne mogu ništa da promenim, ali bar mogu da iznesem svoje mišljenje.
Moram da priznam da sam se nekim aktivnostima mogao baviti tek u penziji. Razlog nije bio samo nedostatak vremena ili obaveze na poslu. Velikim delom sam sam sebe ograničavao. Da me ne bi smatrali diktatorom, pokušavao sam da se prilagodim drugima, njihovim željama i interesovanjima. Mislio sam da ću uvek moći da se snađem i da ostvarim rezultate. Nažalost, nije išlo onako kako sam zamišljao.
U našem narodu postoje izreke koje na prvi pogled zvuče lepo, ali kad se zagrebe ispod površine, vidi se koliko zamki u njima ima. „Što možeš uraditi danas, ne ostavljaj za sutra“, kako to lepo zvuči. I svakako važi za sijaset svakodnevnih obaveza, koje će se samo gomilati ako ih odlažemo i zagorčati nam život. Ali da li važi i za ozbiljne poslove, koji zahtevaju duboko promišljanje pre odlučujućeg koraka? Odluke donete na prečac mogu imati čak i katastrofalne posledice. Zato ne treba zaboraviti ni drugu poslovicu: „Što je brzo, to je i kuso.“ Ne pominjem je kao opravdanje, već kao činjenicu da iza prebrzih odluka po pravilu stoje loša rešenja, pogotovo u istraživanju.
Moram da pomenem još jednu: „Ko nije za sebe, nije ni za drugoga.“ Kao da je postala sinonim za tranziciju u kojoj se Srbija još nalazi, i kao da se njome želi napraviti otklon od svakog kolektivizma, makar iza njega stajao timski rad, koji je preduslov uspeha gotovo svakog današnjeg poduhvata. Razmišljanje o ovim pitanjima i traženje odgovora na njih pratili su me kroz ceo život. Možda odatle potiču i mnoga ograničenja koja su me pratila.
Na ovoj strani želim da sa okruženjem podelim ono čime se bavim danas. Svoja razmišljanja o istraživanju i obrazovanju objavljujem u kategoriji Obrazovanje i nauka, jer mi skoro pola veka rada u tim oblastima daje pravo da iznesem stavove o njihovoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti kod nas. Biće mi drago ako neko od toga ima koristi. A ako mu se učini da sam na pogrešnom putu, neka mi to kaže.
Odlaskom u penziju nisam se odrekao struke. Naprotiv — oslobođen svakodnevnih obaveza, dobio sam vremena za ono za šta ga tokom radnog veka nije bilo dovoljno.
Arhitektura računara. Važan deo mojih aktivnosti i dalje je vezan za oblast kojom se praktično bavim ceo radni vek — arhitekturu računara. Danas su te aktivnosti usmerene ka adaptaciji RISC-V arhitekture, sa aspekta primene takvih procesora u izvršavanju operacija u okviru veštačke inteligencije.
Projektovanje integrisanih kola. Jedna od novijih aktivnosti tiče se razvoja projektovanja integrisanih kola. Reč je o oblasti koja se ubrzano menja i koja pred inženjere i pred obrazovanje postavlja sasvim nove zahteve. Posebno me zanima kakve su mogućnosti za razvoj i praktikovanje ove oblasti u Srbiji.
IoT uređaji i senzorske mreže. Poslednjih godina najviše sam se bavio projektovanjem uređaja za internet stvari i bežičnih senzorskih mreža. U okviru tih aktivnosti nastao je veći broj uređaja koji se praktično koriste, a većina aplikacija razvijena je upravo u okruženju ovog portala.
Visokoškolsko obrazovanje i naučnoistraživački rad. Trideset godina rada u prosveti obavezuje me da iznesem svoje stavove o ovoj važnoj društvenoj oblasti. Pratim šta se dešava u visokom obrazovanju i naučnoistraživačkom radu kod nas i pišem o tome — o nastavnim planovima, o načinu izvođenja nastave, o tome šta u njima ima smisla, a šta je ostalo po inerciji.
Grupa TIM. Sa kolegom Miodragom Kukićem osnovao sam 2019. godine neformalno udruženje inženjera iz Čačka, sa ciljem da okruženju ponudimo znanje i iskustvo stečeno tokom radnog veka. Grupa danas okuplja inženjere elektrotehnike, računarstva, elektronike, mikroelektronike i mašinstva. Udruženje ima svoj portal: timca.ddns.net. Zašto smo ga osnovali, opisao sam u tekstu Iskustvo koje ne treba da ostane neiskorišćeno.
Istorija računarstva na našim prostorima. Oblast kojoj sam i danas blizak — a koja se, ako se o njoj ne piše, lako gubi, jer svedoka je sve manje.
Pisanje. Sećanja na prošlost, detinjstvo, školovanje i radne dane, putopise i tekstove na aktuelne teme objavljujem na ovom portalu.