U Beogradu smo se našli pomalo nepredviđeno. Da ne bih smetao, krenuo sam u šetnju po gradu. Bar sam tako nameravao. Po glavi su mi se motale razne ideje, ali svakoj sam našao poneku zamerku. Kada sam seo u kola, odlazak na Avalu mi se nametnuo kao najzanimljiviji. Dan je bio predivan, a prilika da se baci pogled na Srbiju sa „krova” Beograda učinila mi se primamljivom.
Ostalo je bilo stvar inspiracije.
Nedelja, 1. septembar 2019.
Ne sećam se kada sam poslednji put bio na Avali. Sigurno je da tamo nisam bio previše puta. Valjda se najviše sećam prvog boravka sa tatom iz 1964. godine, i ona dva sa đacima u osmom razredu, u jesen 1967, kada nas je pokojni Boriša vodio vozom na izlet u Beograd, i u maju 1968, kada je cela škola u okviru Veselog karavana provela dan u Beogradu.
Na Avali nisam bio ni kao student, iako smo svake godine na studentsku povlasticu dodavali linije 401 do Pinosave i 601 do Surčina, kao opciju povlašćene vožnje izvan gradskog područja.
Prekrasan sunčan dan izmamio je Beograđane, ali i goste prestonice, tako da je na putu ka vrhu bilo puno vozila. Prvo zastajem pored spomenika sovjetskim ratnim veteranima, članovima delegacije koja je poginula u avionskoj nesreći 19. oktobra 1964, kada je „Iljušin-18″ udario u vrh Avale. Delegacija je letela na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Poginulo je osamnaest ljudi, među njima maršal Sergej Birjuzov i general-pukovnik Vladimir Ždanov, obojica i narodni heroji Jugoslavije. Spomenik je izvajao Jovan Kratohvil.
Neznani junak
Parkiram se kod hotela i krećem put spomenika Neznanom junaku. Podignut je 1938. godine, po projektu Ivana Meštrovića.
Pre toga su, 1922, stanovnici okolnih sela u blizini utvrđenog grada Žrnova podigli kameni spomenik na mestu groba nepoznatog palog ratnika iz Prvog svetskog rata. Posle više od decenije, po želji kralja Aleksandra, porušeni su ostaci Žrnova i na tom mestu izgrađen mauzolej.
Toranj
Avalski toranj projektovan je od 1959. do 1960, a građen od 1961. do 1964. godine. Bio je visok dvesta dva i po metra, jedini toranj na svetu čiji je presek bio jednakostranični trougao, koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje. Projektovali su ga Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, sa konstruktorom Milanom Krstićem.
Kod Race
Sa Avale se spuštam prema Dunavu. U Boleču zastajem kod poznate kafane.
Posle Boleča, sa leve strane prema Dunavu, ostaje Ritopek, a onda se stiže do Grocke. Ranije mi se činilo da je Grocka bliža Beogradu, ali ima prilično da se vozi. Povremeno se otvori pogled na Dunav, a zatim i na Ivanovačku i Gročansku adu. Nekada se u Grocku odlazilo na dobru ribu i riblju čorbu.
Najstarije jezgro Grocke, Gročanska čaršija, zaštićeno je kao prostorna kulturno-istorijska celina. Da je današnja glavna ulica od nastanka naselja korišćena kao čaršija, svedoče karakter i namena očuvanih starih kuća.
Rajinovac
Uz manastir Rajinovac u Begaljici vezana je legenda. Kod nekog bogataša Bugarčića služio je momak iz Bosne po imenu Raja. Kada je odslužio svoje, gazda mu je pošteno isplatio zarađene dukate. Raja je krenuo kući, ali su ga kod izvora sačekali Bugarčićevi sinovi, ubili ga, novac pokupili, a njega zatrpali kladama.
Posle dve godine našli su ga čobani i prijavili gazdi. Bugarčić prepozna svog bivšeg slugu i doseti se da su ga ubili njegovi sinovi, jer je jedan u međuvremenu sišao s uma, a drugi se ozbiljno razboleo. Da bi okajao greh, za istu sumu dukata koju je nekada isplatio Raji, na svom imanju nedaleko od izvora podigao je malu drvenu crkvu. U narodu je ostala priča da je crkvu podigao Rajin novac, pa se i danas zove Rajinovac.
Zlatni breg
Iza Brestovika put vijuga obalom Dunava. Između puta i reke smestile su se kuće i vikendice. Pošto je vikend sunčan, ima dosta ljudi.
Uočavam putokaz ka letnjikovcu dinastije Obrenović, vili Zlatni breg. Nalazi se u najlepšem delu Smedereva, okrenuta severu, prema Dunavu i banatskoj ravnici. Još 1829. ovde je knjaz Miloš kupio vinograd.
Kralj Milan uvodi raskoš u letnjikovac. Kraljevski par se ovde često odmarao, pa je izgledalo da se dvor preselio u Smederevo. Pored vile je izgrađeno igralište za kriket i golf, prvo u Srbiji. U tom ambijentu su kralj Aleksandar i kraljica Draga provodili najviše vremena, sklanjajući se zbog svog neobičnog braka, sve do pogibije 1903. godine.
Smederevo
Konačno stižem i do Smedereva, koje je izgradnjom tvrđave 1430. godine postalo prestonica Srpske despotovine. Kada je sagrađena, Smederevska tvrđava je bila najveća ravničarska tvrđava u Evropi.
Pod nemačkom okupacijom, 5. juna 1941, Smederevo je doživelo katastrofalnu eksploziju, koju je izazvala municija skladištena u tvrđavi. Poginulo je preko tri hiljade ljudi, a ceo grad je bio porušen i delom zatrpan zemljom.
Karađorđev dud je spomenik prirode, ali i znamenito mesto. Pod ovim stablom je 8. novembra 1805. vožd Karađorđe primio ključeve Smederevske tvrđave od turskog zapovednika, dizdara Muharema Guše. Predaja je izvršena svečano, Turci su Srbima ostavili mnogo topova i municije, a Karađorđe im je dozvolio da izađu iz Smedereva sa vojnim častima i lađama odu niz Dunav u Vidin.
Kraj dana
Javljam se Goranu i nalazimo se ispred njihove zgrade. Uskoro stižu i Mina i Julija. Sa Goranom odlazim do njihovog novog stana, u centru grada, u blizini Karađorđevog duda. Potom odlazimo na piće u obližnji kafić.
Zadržavam se neplanirano duže nego što sam nameravao, tako da u Beograd stižem tek oko četiri sata. Taman da ručam i odmorim se pre nego što ćemo Danka i ja da krenemo za Čačak.
