Iz Marakeša se modernim auto-putem brzo prebacujemo do Kazablanke, dvesta pedeset kilometara ka Atlantiku. Kazablanka je najveći grad Maroka, sa skoro pet miliona stanovnika, i njegova ekonomska prestonica. Osnovali su je Portugalci 1575. godine, na mestu razorenog berberskog sela, i dali joj ime Casa Branca, „bela kuća”.
Novi grad je u francuskom periodu projektovao arhitekta Anri Prost, i to kao model modernog grada; građevine su uglavnom u špansko-mavarskom stilu i stilu art dekoa.
Najviši minaret na svetu
Glavna znamenitost je džamija Hasana Drugog, podignuta na samoj obali Atlantika. Može da primi dvadeset pet hiljada vernika unutra i još osamdeset hiljada na platou ispred. Njen minaret, visok dvesta deset metara, najviši je na svetu; sama džamija je najveća u severnoj Africi i treća po veličini na svetu. Građena je od 1980. do 1993. godine i, prema procenama, koštala je oko osamsto miliona dolara.
Trg na kome kuca gradsko bilo
Slobodno vreme provodimo oko Trga Ujedinjenih nacija, ka kome vode sve glavne gradske arterije. Sa bankama, prodavnicama, hotelima i restoranima, tu kuca bilo Kazablanke. Koristim priliku da Nešu pošaljem razglednicu, nažalost, sa panoramom grada, jer smo pored replike Rikovog bara samo prošli.
Bar kojeg u filmu nije bilo
Uz Kazablanku svako prvo pomisli na film sa Hemfrijem Bogartom i Ingrid Bergman. Ali Rikov bar, „Rick’s Café”, otvoren je tek 2004. godine, kao uspomena na taj film. Napravljen je u stilu starog dvorišta pored zidina medine, sa lukovima, mesinganim svetiljkama i autentičnim klavirom iz tridesetih; svaki pijanista, kažu, mora da zna da odsvira glavnu melodiju iz filma.
Ono što malo ko zna jeste da film „Kazablanka” nikada nije ni sniman u Kazablanci, cео je nastao u holivudskom studiju. Tako je i ovaj bar zapravo uspomena na mesto koje u stvarnosti nije ni postojalo. Napuštamo grad pomalo razočarani što u njemu nismo proveli više vremena.