Četiri dana u Veneciji brzo prođoše. Za povratak odosmo do železničke stanice i ukrcasmo se na voz. Trebalo je preživeti još ulazak putnika u Trstu i carinsku kontrolu. Saputnici su nam bili mladi par sa devojčinom majkom, koji su se u Italiju otisnuli radi kupovine venčanice i odela za venčanje. Carinik je bio dobre volje, pa prođosmo bez plaćanja. Na izlasku onako u šali reče mladom paru:
„Nemojte da mi se hvalite kod kuće da sam vas pustio.”
Firenca
I Firenci sam se tokom decenija vraćao, uglavnom u prolazu, osim prvog puta 1984, kada sam i prenoćio. Kao i svaki grad, i nju možemo iznova otkrivati; ali putnik namernik se uglavnom vrti u poznatim okvirima. Pjaca dela Sinjorija, Ufici, Santa Marija del Fjore, Palaco Piti, Ponte Vekio. Umalo zaboravih Đotov zvonik i baziliku Santa Kroče.
Za Firencu se s pravom može reći da je grad-muzej, jer svaki kutak podseća na neku znamenitu ličnost. Renesansa i porodica Mediči obezbedili su joj mesto u svetskoj istoriji. Namerno ne pominjem Mikelanđela, Leonarda i Dantea, njihova besmrtnost dovoljno govori sama za sebe.
Nažalost, boravci u Firenci ostali su bez posete galeriji Ufici. Rođenju Venere još uvek mogu da se divim sa fotografija.
Prazan grob
U Firenci sam se prvi put obreo u predvečerje zime 1984, u sklopu putovanja u Rim. Odlazak je bio autobusom, povratak avionom. Stigli smo predveče i smestili se u hotel koji nije bio blizu centra, pa smo ostali unutra i gledali prenos NBA utakmice.
Sutradan smo imali obilazak. Detalja se ne sećam, ali pamtim Gospodski trg i crkve Santa Marija del Fjore i Santa Kroče. Ostala mi je u sećanju priča o praznom Danteovom grobu, Dante i danas počiva u Raveni, iako je odred crnokošuljaša iz Firence pokušao da ukrade njegovo telo.
Prošetali smo se i Starim mostom. Pokazivali su nam dokle je voda doprla na Ponte Vekiju kada se Arno izlio i poplavio Firencu.
Rim
Italija je, kao predvorje zapada, često bila odredište mojih putovanja. Rim je u tri navrata bio krajnji cilj. Svojim mestom u istoriji čovečanstva to svakako zaslužuje.
Prvi put sam u njega stigao avionom, preko manjeg aerodroma Ćampino, malo ko zna da je to jedan od najstarijih aerodroma na svetu koji je još uvek u upotrebi. Naredna dva puta stizaću autobusom, što je bila prilika da upoznam i pejzaže srednje Italije. Delimično sam putovao čuvenim Auto-putem sunca, koji je inicijalno povezivao Milano sa Napuljem. Kada smo putovali od Firence prema Rimu, ređali su se samo tuneli i vijadukti.
Vidi Rim pa umri
Konačno sam znao datum odlaska u vojsku. Odlučih da privremeni rastanak sa „civilizacijom” obeležim putovanjem. Te 1979. sam baš putovao, početkom jula Venecija, u avgustu desetak dana u Varšavi. Izabrah Rim, računajući da bi na jugu Italije i krajem novembra trebalo da bude toplo.
Kraj sedamdesetih bio je i kraj „zlatnih” godina Jugoslavije. Putovalo se u svet gospodski, avionom. Za relativno male pare odsedalo se u dobrim hotelima. Turizam još uvek nije bio industrija kao danas, a karte za kulturno-istorijske objekte bile su pristupačne.
Smešteni smo u hotel „Ric” na brdu Parioli, po rečima vodiča, rimsko Dedinje. Pošto sam za par dana odlazio u vojsku, kupovine me uopšte nisu zanimale; u Beograd sam se vratio sa teflonskim plehom za pečenje i haljinicom za sinovicu.
Upoznavanje večnog grada
I oni koji se rode u gradu poput Rima teško da ga u potpunosti upoznaju. A šta onda može da očekuje putnik namernik. Mora da se prepusti izboru vodiča, ili da se pripremi unapred i u slobodno vreme krene svojim putem. Možda je najbolje prvi put upoznati grad organizovano, a onda sledeći put doći u sopstvenoj režiji i zaviriti u skrivene kutke.
Obilazak je obuhvatio Vatikan i crkvu Svetog Petra, Kolosej, Rimski forum i istorijske brežuljke, pre svega Kapitol sa skulpturom Marka Aurelija. Tu su i trgovi Venecija i del Popolo, pa Navona sa svojim fontanama, i Španski trg sa stepenicama ispred crkve Svetog Trojstva. Usput se prolazi i pored Fontane di Trevi; bacanjem novčića možda će vam se ispuniti neka želja. Makar ona da ponovo dođete u Rim.
Posetili smo i Panteon, kao i crkvu Svetog Petra u okovima. U njoj se nalazi monumentalna Mikelanđelova skulptura Mojsija; ime je dobila po lancima kojima je navodno bio okovan Sveti Petar. Pomalo skrivena, tu je i slika minijaturiste Julija Klovića, ispod koje piše, „Mali Mikelanđelo i Rafaelo zajedno”.
