Pošto smo ionako planirali da odemo do Peloponeza, odlučismo da to bude trajektom koji od Krfa ide do Patrasa. Kako nam je do polaska ostalo više od osam sati, odlučismo da upoznamo još nešto, pa se uputismo ka Paleokastrici na zapadu ostrva. O lepoti tog mesta čuo sam od Boška, pa je ovo bila prilika da se i sami uverimo.
Na brdašcu iznad mesta nalazi se manastir sa početka trinaestog veka. Oko mesta je više malih plaža, zbog čega je popularno među turistima. Iskoristismo priliku da celo popodne provedemo u kupanju.
Pošto nismo imali rezervnu gumu, vozio sam pažljivo. Po povratku u Krf večerasmo i krenusmo ka trajektu. Pošto nismo vodili računa o vremenskoj razlici, malo je falilo da zakasnimo.
Trajekt do Patrasa putuje celu noć. Kupili smo karte za prostor sa takozvanim avionskim sedištima, ali brzo shvatismo da to nije baš udobno za celo putovanje. Umesto toga opružih se na podu i tako provedoh noć.
Pečat unazad
U Patrasu nas dočeka velika gužva, jer je pored našeg stigao i trajekt iz Brindizija. Uđosmo u pogrešan red za izlazak iz luke i doživesmo neprijatnu situaciju: carinici nas obavestiše da imamo problem, jer nemamo potvrdu da smo sa kolima u Grčku ušli ranije, čime smo napravili carinski prekršaj. Uputiše nas kod komandanta luke.
Srećom, čovek je bio razuman: udari mi pečat u pasoš i unazad datira ulazak kola na osamnaesti avgust. U međuvremenu se gužva raščistila, pa smo mogli na miru da napustimo luku.
Guma za gumom
Prvo potražismo vulkanizersku radnju, okrpismo gumu i krenusmo ka Nafpliju. Pošto nam je bilo usput, svratismo u Mikenu. Kada završismo obilazak, čekalo nas je novo iznenađenje, ponovo probušena guma. Zamenismo je i ponovo potražismo vulkanizera, koji nam saopšti da je ona koju je trebalo okrpiti neupotrebljiva. Ponudi nam polovnu i nastavismo put.
Pre nego što stigosmo u Nafplio, obiđosmo Tirint. Ponovo prenoćismo u istom kampu Assini Beach u Drepanu. Ispostavi se da je šator koji smo poneli mali za nas dvojicu, tako da ja prespavah u kolima.
Ujutru nastavismo ka Atini, pošto smo prethodno posetili Epidaur i Korint. U Atini se smestismo u hotel „Nestor” u ulici Svetog Konstantina, u blizini Omonije. Ostadosmo dve noći, a preko dana se muvasmo po gradu obilazeći spomenike i muzeje.
Autobus koji je išao postrance
Posle dva i po dana u Atini krenusmo natrag. Plan je bio da uveče stignemo u Bitolj i ponovo prenoćimo kod Cvetana, dakle, trebalo je preći nekih petsto kilometara. Usput planiramo samo da obiđemo Delfe.
Iz Atine krećemo ka Korintu i skrećemo prema Levadiji, pa stižemo u Delfe. Odatle nastavljamo preko Amfise ka Lamiji. Kada smo stigli do auto-puta Atina–Solun, vraćamo se desetak kilometara ka Atini da obiđemo Termopile.
I nastavljamo prema Lamiji. Ubrzo se navukoše crni oblaci i poče jaka kiša. Pljusak je bio toliko jak da je ličio na neprozirnu zavesu.
Ispred nas se nađe kamionet, koji u jednom trenutku uspeh da preteknem. Čim ga pretekoh, pomerih se u krajnju desnu stranu kolovoza. Posle samo nekoliko sekundi ugledah kako se prema meni postrance kreće prevrnuti autobus. I danas mi se čini da je prošao na svega nekoliko desetina santimetara od naših kola.
Pogledah u retrovizor i videh da autobus udari u kamionet koji sam maločas pretekao. I vodena zavesa se spusti.
Iskoristih prvu priliku da stanem i da se malo oporavim od pretrpljenog šoka. Ubrzo kiša prestade i nastavismo put.
Servija
Svratismo u Lamiju. U jednoj kozmetičkoj radnji nađoh svoju omiljenu kolonjsku vodu. Od Lamije nastavismo regionalnim putem prema Kozanima. Put nas nanese kroz mesto Serviju. Legenda kaže da su se Srbi, po odobrenju cara Iraklija, ovde naselili dolazeći iz takozvane Bele Srbije. Mesto se nalazi pored jezera Polifitos, napravljenog na najdužoj grčkoj reci Aliakmon.
Vrlo brzo stigosmo u Kozane. Odavde se prema severu prostire grčki deo Pelagonije, tako da se do Florine vozi uglavnom ravnicom. A onda još tridesetak kilometara do Bitolja. Naravno, kod Mitrovskih ne može da prođe bez gošćenja.
Ujutru se oprostismo sa domaćinima i krenusmo za Čačak. Ovog puta nismo želeli da eksperimentišemo sa putem preko Kosova, pa od Skoplja nastavismo prema Preševu. U Čačak stigosmo predveče, dovoljno da se malo odmorimo i uputimo na Sabor trubača.
