Zbog trajekta iz hotela krećemo u pet sati. Vozimo se po mraku prema gradiću Tarifi, odakle nam polazi brod za Maroko. Na prilazima Tarifi put se spušta, a vozač vozi prilično oštro, pa se mi budni ne osećamo baš prijatno.
Grad na kraju Evrope
Tarifa je na najjužnijem delu Španije, svega četrnaest kilometara od Afrike, na ulazu u Gibraltarski moreuz. Ima lepu, ali izuzetno vetrovitu plažu, idealnu za surfere; kažu da je jedna od najvetrovitijih na svetu. Po lokalnoj legendi, od vetrova Tarife može da se poludi. Rt Punta de Tarifa najjužnija je tačka kopnene Evrope.
Ime je dobila po berberskom vojskovođi Tarifu ibn Maliku, iz vremena kad je počelo muslimansko osvajanje Iberijskog poluostrva u osmom veku. Pod muslimanskom vlašću bila je gotovo šest vekova, do 1292. godine.
Pošto smo dobili pakete za doručak, čekajući trajekt koristimo priliku da doručkujemo. Dok se nismo domogli broda, prošli smo više kontrola i poprilično pešačili.
Herkulovi stubovi
Gibraltarski moreuz odvaja Atlantski okean od Sredozemnog mora. Na severnoj strani je Španija, na južnoj Maroko. U antičko doba ovo mesto se nazivalo Herkulovi stubovi, sa obe strane se izdižu visoki krečnjački grebeni, na severu stena Gibraltar, na jugu brdo Musa. Na najužem delu moreuz je širok samo četrnaest kilometara.
I samo ime Gibraltar potiče od „Tarikove stene” — Džebel Tarik, nazvane po Tariku ibn Zijadu, berberskom vođi prve arapske ekspedicije na Španiju. Iste one po kojoj je i Tarifa dobila ime.
Trajekt putuje skoro sat. Kad smo se iskrcali, dočekali su nas lokalni vodiči Išam i Ibrahim i vozač Ahmed, naši pratioci u narednim danima.
Afrika koja liči na Evropu
Tanger, ili Tanžer na arapskom, upoznajemo iz autobusa, vozeći se kroz prilično široke ulice. Sve na prvi pogled liči na Evropu. Da ne znamo da smo u Africi, i da ulicom ne prolaze uglavnom zabrađene žene, moglo bi se pomisliti da smo u Španiji ili južnoj Francuskoj.
Suprotno očekivanju, čisto je, duž ulica ima puno čistača koji brišu prašinu sa kolovoza i trotoara.
Tanger je oduvek privlačio evropske umetnike, kao najbliža tačka Orijenta Evropi. Ovde je u devetnaestom veku slikao Ežen Delakroa, a početkom dvadesetog Anri Matis. Kasnije su u kosmopolitskom gradu boravili i pisci, Tenesi Vilijams, Vilijam Barouz, Truman Kapote. Jedno vreme je Tanger bio Međunarodna zona pod upravom više evropskih sila, a njegova bescarinska luka postala je centar krijumčarenja. Nezavisnom Maroku pridružio se 1956. godine.
Vidikovac na dva mora
Posle panoramskog obilaska odlazimo na vidikovac sa kog se vidi mesto gde se razdvajaju Atlantik i Mediteran. Na četrnaest kilometara od grada su Herkulove pećine, jedna od najvećih atrakcija, po predanju, tu je antički junak spavao pre nego što je obavio svojih dvanaest zadataka.
Odatle nas je čekao put od oko tristo kilometara do carskog grada Meknesa.