Moto ferijalaca je bio „Upoznaj domovinu da bi je više voleo”. Izgleda da je trebalo da nam se desi pandemija korona virusa da bismo shvatili da je i Srbija lepa i da ima puno mesta koja treba posetiti.
Prošle godine sam posetio obnovljenu Golubačku tvrđavu, ali u njenoj blizini nalaze se i arheološki kompleks Viminacijum i takođe obnovljena tvrđava Ram. Lepi dani na kraju oktobra bili su prava prilika da se krene na istok Srbije, u Stig i Braničevo, i stigne na vrata najveće klisure u Evropi, Đerdapa.
Petak, 23. oktobar 2020.
Potrudili smo se da krenemo relativno rano, ali ne i u planirano vreme. Saobraćaj je gust, pogotovu ispred petlje Mali Požarevac, gde se izvode radovi. Svraćamo na benzinsku stanicu zbog goriva i dočekuje nas velika gužva koju su napravili putnici iz autobusa. Uglavnom su svi bez maski i ne poštuju fizičku distancu.
Ubrzo stižemo do isključenja za Požarevac, pa na obilaznicu koja vodi ka Kostolcu. Ovo je takozvana Đerdapska magistrala, poznata po opasnosti od obrušavanja kamena, naročito u proleće i jesen, kada padaju kiše.
Grad usred kopa
Skrećemo ka Kostolcu. Ispostavlja se da do Viminacijuma i nije tako lako stići: malo lutamo po samom Kostolcu, a onda i zbog radova oko elektrane. Ipak konačno stižemo do arheološkog nalazišta, smeštenog usred ugljenokopa.
Rimski vojni logor i grad uz njega nastali su u prvom veku i trajali do početka sedmog. Bio je jedan od najznačajnijih legijskih gradova na Dunavu i izvesno vreme glavni grad provincije Gornje Mezije. Ovde je 211. godine Septimije Sever proglasio carem svog sina Karakalu. Procenjuje se da je imao četrdeset osam hiljada stanovnika.
Pošto smo stigli sa zakašnjenjem, grupa za obilazak je već krenula, nismo videli nekropolu cara Hostilijana. Grupi se priključujemo u obilasku rimskog kupatila, koje je dobro očuvano. Bilo je parno: topao vazduh je cirkulisao između stubića i zagrevao opeku ispod podnica, a voda stizala sa izvora slobodnim padom, akvaduktom istraženim u dužini od deset kilometara.
Mamutica Vika
Posebnu atrakciju predstavlja praistorijsko nalazište, gde je otkriven ceo skelet ženke mamuta. Nađena je 2009. godine, tristo pedeset metara istočno od Carskog mauzoleja, na dubini od dvadeset sedam metara, u slojevima živog peska koji su nekada činili pradeltu Morave. Pretpostavlja se da je skelet star oko milion godina.
Bila je visoka oko četiri i po metra, duga preko pet metara i teška skoro deset tona. Do sada je u svetu pronađeno dvadesetak mamuta, uglavnom tokom devetnaestog veka, ali nijedan nije očuvan na licu mesta.
Početkom te godine bageri na površinskom kopu pronašli su, na sedam metara dubine, ostatke tri plovila. Najveći brod je dug oko petnaest metara, drvene konstrukcije ojačane metalnim klinovima; arheolozi smatraju da je izgrađen pre oko hiljadu šeststo godina.
Do sada je istraženo samo tri odsto lokaliteta.
Ram
Pitamo vodiča za put ka tvrđavi Ram. Upućuje nas kroz sela Kličevac i Rečicu. Pošto se nalazište bukvalno nalazi u središtu ugljenokopa, moramo da obiđemo termoelektranu i kop. Usput se malo prepiremo oko skretanja, ali pokazuje se da je Aleksandra u pravu.
Ulaz u mesto Ram nalazi se na brdašcu sa kog puca pogled na Dunav i preko njega na ravni Banat i rumunska sela. Dok se uskim putem spuštamo ka tvrđavi, prolazimo pored načičkanih kuća u koje su generacije gastarbajtera ulagale u nadi da će tu jednoga dana u miru dočekati kraj. Ali većina se ipak zadržala na strani, a i dobar deo onih koji formalno ovde žive sreću su potražili u većim gradovima ili van Srbije. Ram je danas više tranzitno mesto kroz koje prolaze turisti.
Tvrđavu su 1483. godine podigli Turci po nalogu sultana Bajazita Drugog, da bi osnažili odbranu granice prema Ugarskoj. Imala je topovske otvore, što je čini jednom od prvih artiljerijskih tvrđava na ovom području. Stratešku važnost je izgubila već 1521, kada su se granice pomerile na sever.
Tumane
Tokom vožnje predlažem da svratimo do manastira Tumana, koji je poslednjih godina postao mesto hodočašća.
Za ime manastira vezano je predanje o Milošu Obiliću. Rođen je u obližnjem selu Kobilju. Prilikom odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinaita, koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje, pustinjak mu reče: „Tu mani”, nema leka, pusti da tu umrem. Da okaje greh, Miloš podiže manastir u koji položi Zosimove mošti. Dok je zidao, stiže mu knežev poziv da dođe u boj, pa opet: tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog „tu mani” manastir dobija ime.
Na velikom parkingu zatičemo mnoštvo automobila i autobusa. Malo ljudi nosi maske, a ni o fizičkoj distanci se ne vodi računa. U porti, ali posebno van nje, izgrađeno je mnogo turističkih sadržaja, što je postalo redovni pratilac mesta koja postanu odredišta verskih hodočašća. Pravimo krug trudeći se da izbegnemo gužvu i vraćamo se.
Golubac
Ovo je moja druga poseta Golubačkoj tvrđavi u poslednje dve godine. Prošle godine smo ovde bili u okviru susreta generacije studenata upisanih na Tehnički fakultet školske 1985/86.
Iako je skoro kraj oktobra, dan je prelep. Pošto smo kupili ulaznice, žurimo da stignemo na prezentaciju, na kojoj se upoznajemo sa istorijskim činjenicama i legendama o nastanku tvrđave. Nalazi se na ulazu u Đerdapsku klisuru, tu je Dunav najširi u svom toku, preko šest kilometara, a svega par kilometara nizvodno sužava se na manje od tristo metara.
Pošto smo završili obilazak i malo posedeli u parku ispred, uživajući u pogledu na Dunav, ostalo nam je da potražimo mesto za ručak. Vozimo se par kilometara kroz klisuru nadajući se da ćemo naići na restoran, ali bezuspešno. Zato odlučujemo da se vratimo kući i večeramo u domaćoj radinosti.