Tour de Serbia – Page 2 – RASIN PERSONAL PORTAL

September 6, 2026September 11, 2026

Tour de Serbia (3): Nušićijada i fontana vina

Ivanjica

Te 1969. godine u Ivanjici je prvi put održan festival filma jugoslovenske komedije, pod nazivom „Nušićijada”. Održavaće se do 1972. godine. Njena preteča bila je turističko-zabavna priredba „Septembar u Ivanjici”, prvi put održana 1967. Tim povodom je mamina banka organizovala izlet do Ivanjice u vreme trajanja te manifestacije.

Osim par fotografija koje me podsećaju na taj dan, malo toga mi je ostalo u sećanju. Kasnije ću u Ivanjici boraviti više puta, ali će najveći broj tih boravaka biti vezan za „Nušićijadu”.

Aleksandrovac

U Aleksandrovcu Župskom se od 1963. godine održava privredno-turistička manifestacija Župska berba. Banka je organizovala posetu u jesen 1968. godine. Bila je to prilika da prvi put posetim taj pitomi gradić u blizini Kruševca.

Jedna od atrakcija manifestacije bila je „fontana vina”. Na nju me podseća i fotografija. U Aleksandrovcu ću ponovo boraviti posle više od dve decenije, ali to je već druga priča.

Aleksandrovac — *Sećanje na Župsku berbu*

Sa bankom sam bio na još dva izleta, na Goču i na planini Rudnik. Izlet na Goč je ličio na one na Kopaonik i Maljen, samo je bio jednodnevni. Izlet na Rudnik bio je upriličen u okviru saradnje sa bankom iz Užica: prvog dana je bilo takozvano drugarsko veče sa kolegama iz Užica, a sutrašnji dan posvećen šetnji Rudnikom.

Šta je dalje bilo

Bio je tu još poneki izlet. O nekima sam već pisao u okviru Tour de Yugoslavia, tada je za nas sve bilo Jugoslavija.

U drugoj polovini šezdesetih i početkom sedamdesetih putovanja po Srbiji bila su vezana za školu. Ali sve je to nekako išlo utabanim stazama: Beograd, Užice i bliža okolina Čačka. Gimnazijsko vreme obeležiće prvi odlazak u inostranstvo, a zatim ekskurzije van Srbije, prvo Sarajevo, pa ona maturska kroz Jugoslaviju. Doduše, svela se samo na Hrvatsku i Crnu Goru, ali izgledalo je kao da smo proputovali celu tadašnju veliku državu.

Tokom studija sam uglavnom bio miran. Imao sam samo dva izleta do Poreča, zbog učešća na Elektrijadi. Blizina Italije omogućila je i odlazak do Trsta, naravno, zbog kupovine; sam grad ću upoznati mnogo kasnije.

Godine do raspada Jugoslavije obeležiće putovanja u inostranstvo. Tu i tamo biće i nekog izleta po Srbiji. Na primer, izlet na Rtanj u zimu 1978. godine, koji je organizovala omladinska organizacija Instituta; tom prilikom smo obišli i Boljevac, Bor i Zaječar. Jeste sramota, ali u tim gradovima više nikada nisam bio.

Osamdesete su uglavnom bile okrenute putovanjima u inostranstvo. Ako je i bilo poseta mestima u Srbiji, uglavnom se radilo o proputovanjima.

Izleti sa Fakultetom

Devedesete su uglavnom donele izlete koje je organizovala sindikalna organizacija Fakulteta. Bila je to prilika da vidim mnoga mesta na kojima ranije nisam bio.

Opšta situacija u zemlji, sankcije, inflacija, kasnije bombardovanje, uticala je na društveni život na Fakultetu. Tokom devedesetih se on uglavnom odvijao kroz drugarske večeri povodom Dana Fakulteta i izlete na kraju školske godine. Uglavnom je bilo reči o jednodnevnim izletima, u okviru kojih smo posećivali kulturno-istorijske znamenitosti Srbije.

Na kraju školske 1991/92. godine napravili smo izlet u Ivanjicu. Usput smo posetili motel „Mlinarev san” na Velikom Rzavu u blizini Arilja i obišli crkvu Svetog Ahilija, zadužbinu kralja Dragutina. Nakon toga smo produžili do Kušića i dalje do Javora i spomenika majoru Iliću. Posle toga smo se vratili u Ivanjicu na ručak u restoranu „Vidik” iznad hidrocentrale na Moravici.

September 6, 2026September 11, 2026

Tour de Serbia (2): Izleti sa bankom

Tražeći fotografije kojima bih ilustrovao svoje boravke po banjama i planinama, setih se izleta na Zlatibor i u banju Prilički kiseljak. Mislim da je to bilo 1958. i 1959. godine. Prema ljudima koji se nalaze na slikama mogu da zaključim da su te izlete organizovale razne društvene organizacije, na primer Savez boraca.

Dok pišem ove redove, prisećam se pojedinosti. Na Zlatiboru je u to vreme postojala zemljoradnička zadruga „Čigota”, poznata po mlečnim proizvodima. Naša prijateljica tetka Jela je sve vreme postavljala isto pitanje: „Kad ćemo u “Gigotu” na kiselo mleko?”

Sećam se i da je u vreme kada smo mi bili na Zlatiboru stric Vojo sa porodicom putovao na more. Videli smo se sa njima tamo, gde je njihov autobus stao na pauzu.

Na izlet u Prilički kiseljak naredne godine išli smo familijarno. O tome svedoče i slike napravljene tom prilikom. Prethodne godine je tata kupio foto-aparat Altix, pa smo mogli da zabeležimo poneki trenutak sa putovanja.

Izleti sa bankom

Mama je radila u lokalnoj banci u Čačku, koja je veoma često organizovala sindikalne izlete. Kolektiv je bio relativno mali, pa su ti izleti bili prilika da se zaposleni druže i porodično.

Zahvaljujući njima imao sam prilike da upoznam planine kao što su Kopaonik, Maljen, Goč i Rudnik. Tu su bile i posete nekim manifestacijama u gradovima Srbije, „Nušićijadi” u Ivanjici i „Župskoj berbi” u Aleksandrovcu.

Kopaonik

Prvi izlet na koji smo išli sa bankom bio je odlazak na Kopaonik. Čini mi se da je to bilo 1962. godine, i bilo je to moje prvo putovanje dolinom Ibra.

Tada se na Kopaonik išlo iz Rudnice, tako da smo prošli kroz Rašku. Sećam se onih rudarskih korpi koje su prevozile rudu sistemom žičare i koje su na izlasku iz Raške prelazile preko puta. Vožnja dolinom Ibra bila je posebno zanimljiva, sa pogledom na bukove dok se voda penuša udarajući u stene.

Na takve izlete se hrana obično nosila, pa smo ispred Doma „Olga Dedijer” ručali na livadi. Dan smo proveli u šetnji padinama Kopaonika. Posebno sam bio oduševljen mnogobrojnim izvorima hladne vode. Pošto je bio jul, padine su bile u bojama planinskog cveća, a nailazili smo i na čitave delove planine pod borovnicama.

Noć smo proveli u vili iznad Sunčane doline. Nažalost, do sledeće posete Kopaoniku proći će više od dve decenije, ponovo ću tamo boraviti pokušavajući da postanem skijaš.

Maljen

Izlet na Maljen 1962. godine bio je zapravo odlazak na izletište Divčibare. To izletište je relativno blizu Čačka, ali se tada do njega moglo doći samo putem koji od Požege, preko Kosjerića, vodi ka Valjevu.

Za taj izlet vezana je dogodovština sa spavanjem. Ne sećam se kako je do toga došlo, ali ispostavilo se da nemamo obezbeđeno prenoćište. Pošto nije bilo druge dece, ja sam iskoristio priliku i prespavao na zadnjem sedištu autobusa, sa glavom u maminom krilu. Muškarci su se snašli i noć proveli u senu.

Na povratku se nismo vraćali preko Ovčar Banje, već smo u Kratovskoj steni skrenuli ka Lučanima i Guči. Na prevoju Karaula smo napravili pauzu, tokom koje je napravljena i ova fotografija.

Početkom šezdesetih godina počele su da se održavaju različite manifestacije. Jedna od prvih bio je Sabor trubača u Guči, prvi put održan 1961. godine. O svojim doživljajima sa te manifestacije pisaću na drugom mestu. Ovde ću pomenuti dve druge, kojima sam prisustvovao zahvaljujući bankarskim izletima.

September 6, 2026September 11, 2026

Tour de Serbia (1): Srbija na dlanu

Kada nam se država svela na teritoriju nekadašnje jugoslovenske republike Srbije, jedan kolega je napravio zanimljiv komentar. Pomalo vulgarno, rekao je da se Srbijom može proputovati, a da se ne mora nigde prenoćiti.

To se svakako najviše odnosi na nas iz srca Šumadije, koji smo podjednako udaljeni od svih delova Srbije ako uopšte Čačak pripada Šumadiji. Ono što je za nas iz središta države sigurno jeste da nam je Srbija na dlanu.

Moja putovanja po njoj uglavnom su bila jednodnevna, ili su u najboljem slučaju podrazumevala jedno noćenje. Takvih putovanja, ili bolje rečeno izleta, bilo je jako mnogo. Nažalost, ostalo je puno delova Srbije u kojima nisam bio. To delimično moram da zahvalim onom poslovičnom, ima vremena. A vremena je uvek bilo malo.

Sada, kada sam zakoračio u osmu deceniju života, možda još uvek imam želju da prokrstarim Srbijom. Za to će, nadam se, konačno biti vremena.

Dok ne bude svežih zapisa, hajde da se prisetim onoga što sam do sada video. Biću neskroman ako kažem da se sećam svih predela u kojima sam bio. Teško da ću moći da se prisetim svakog detalja sa tih izleta, ali bar ću pokušati da se setim onih mesta koja su na mene ostavila poseban utisak.

Zanimljivo je da sam neke delove Srbije, kao što je Vojvodina, upoznao tek u ovom veku. Pokušaću da svoje sećanje na putovanja izložim hronološki, čini mi se da ću se tako najlakše setiti i mesta i događaja.

Prvo putovanje

Moje prvo putovanje bio je jednodnevni izlet na Kadinjaču, 1956. godine. Bio sam suviše mali da bih ga pamtio, imao sam nepune tri godine. Čak ni par fotografija napravljenih tom prilikom ne budi sećanje. Stariji i deca su na taj izlet išli autobusom, a ostali kamionom. Sećam se samo da sam tražio da iz autobusa pređem u kamion, gde su bili moji roditelji.

Prvi put u Beogradu

Sledeće godine se sa majkom uputih u Beograd. U to vreme je glavni prevoz prema glavnom gradu bio voz, popularni „Ćira”. Ostali smo par dana.

Boravili smo kod strica Alekse, koji je tada živeo u Zemunu, u ulici Jakuba Kuburovića. Sećam se da smo sa strina Fanikom išli u Zoološki vrt i da smo u onom parku pored sedeli na klupi i jeli pirinčaru koju je strina napravila. Ujak Vladan mi je u prodavnici muzičkih instrumenata u ulici Maršala Tita kupio malu tamburu.

Sajam

U Beogradu se ponovo nađoh u maju 1958. godine, povodom posete Sajmu tehnike.

U avgustu 1957. u Beogradu je organizovan Sajam tehnike, prva sajamska manifestacija posle Drugog svetskog rata. Za tu namenu izgrađen je novi sajamski prostor pored Save. Poseban utisak je ostavljala Hala 1, sa kružnom kupolom prečnika sto devet metara, najvećom kupolom na svetu napravljenom od prednapregnutog betona. Projektanti su bili arhitekta Milorad Pantović i građevinski inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić; hala je građena od 1954. do 1957. godine. Tokom Sajma tehnike 1958. iz studija smeštenog na Sajmu Televizija Beograd je emitovala svoju prvu emisiju.

Ranđići na Sajmu — Poseta Sajmu tehnike 1958. godine u Beogradu

Noć kod upravnika kupatila

Moj stric Aleksandar je sa porodicom živeo u malom stanu u Zemunu. Pored njih troje, trebalo je da se smesti i nas devetoro iz Čačka. Moja majka je predložila da nas troje iskoristimo poziv njenog brata od tetke, Sredoja, i budemo njegovi gosti. On je bio upravnik javnog kupatila „Dunav” u ulici Cara Dušana i stanovao je u dvorištu kupatila. Do tamo smo lako stigli tramvajem.

Ispostaviće se da njegova gospođa, jedna ogromna žena, nije bila baš oduševljena našom posetom. Imala je neku gošću kojoj je posvećivala punu pažnju. Sve vreme je pravila veštačke cvetove, što je izgleda bilo njeno zanimanje. Koliko se sećam, Sredoje je pokušavao da pokaže gostoprimstvo, osećajući se neprijatno zbog njenog ponašanja. Mi smo se brzo povukli u sobu, a ujutru, i pored njegovog navaljivanja da doručkujemo, potrudili smo se da što pre odemo. Sledeću noć ipak provedosmo u Zemunu.

Banje i planine

Jedno od obeležja doba socijalizma bili su i sindikalni izleti. Tata je radio u „Slobodi”; zbog veličine preduzeća sindikalnih izleta nije bilo, ali je postojao veoma velik broj društava i udruženja koja su organizovala izlete za svoje članove. Tata je bio član planinarskog društva „Sloboda”, pa je i mene početkom šezdesetih učlanio.

Društvo je organizovalo mnogobrojne izlete, ali mi nismo išli tako često. Sećam se dvodnevnog izleta na Jastrebac i izleta u Vrnjačku Banju. Bili smo jedne nedelje i u Mataruškoj Banji, gde se održavalo takmičenje planinara u orijentacionom kretanju. Tom prilikom smo posetili i manastir Žiču, kao i crkvu Kosturnicu u njegovoj blizini, u kojoj su položene kosti mučenika stradalih za vreme turskog ropstva.

Kosturnica u Žiči — Crkva kosturnica u Žiči

Izleti sa planinarskim društvom po pravilu su bili vezani za neku od njihovih akcija, takmičenje u orijentaciji, ili godišnje sletove planinara Srbije, kada su se na nekoj od planina okupljali članovi društava iz cele republike.