Do novog, reklo bi se, pravog viđenja sa Bitoljem došlo je trinaest godina kasnije, 2003. godine. Drugu godinu zaredom letovali smo u Pefkohoriju, ovog puta putujući kolima, tako da smo imali autonomiju u kretanju. Odlučismo da na povratku kući svratimo u Bitolj i posetimo porodicu Mitrovski.
Umesto prema Evzoniju, produžismo ka Edesi i dalje ka graničnom prelazu između Grčke i Makedonije. Dan je bio prilično topao, a naša Korsa nije imala klimu.
Iznad Edese prolazimo kroz ogromne plantaže trešanja. Prolazimo Pelagonijom, nizijom koja se pruža od Prilepa na severu do Kozanija na jugu. Negde sa desne strane puta pogled puca ka planini Nidže i njenom vrhu Kajmakčalanu. Na ničijoj zemlji između prelaza Niki sa grčke i Medžitlija sa makedonske strane uočavamo skupinu izbeglica. Do Bitolja nam je preostalo petnaestak kilometara; put od granice izlazi pravo na Partizansku ulicu, tako da nam je lako da stignemo na odredište.
Dok smo stajali na raskrsnici, pored nas se zaustavi „zastava 101″ sa ženom za volanom. Intuitivno pomislih da je to Cvetanova supruga Dragica, verovatno je videla kola sa čačanskom registracijom i pomislila da su to gosti koje je očekivala. Pokazaće se da sam u pravu, jer dok sam tražio mesto za parkiranje, stiže i ona sa ćerkicom Tinom.
Posle ručka i odmora, uveče izlazimo u grad u šetnju. Praktično prvi put sam na glavnoj ulici, poznatoj kao Širok sokak. Ulica je pešačka zona i tog junskog večeri bila je prepuna šetača. Kao nekad na čačanskom korzou.
U Bitolju se zadržavamo samo to veče. Jutro donosi nastavak putovanja: preko Prilepa i prevoja Pletvar spuštamo se u Tikveško vinogorje. Kada smo stigli do auto-puta, čekalo nas je još četiristo pedeset kilometara do Čačka.
Red je da upoznam Bitolj
Kroz Bitolj ću ponovo proći tek nakon deset godina, 2013. Konačno sam rešio da posle duže pauze ponovo učestvujem na konferenciji ICEST, koju zajednički organizuju fakulteti iz Bitolja, Niša i Sofije, svake treće godine po jedan. Nekako se ustalilo da Bitoljčani konferenciju organizuju u Ohridu, pa je te godine bio njihov red. Kroz Bitolj, tačnije obilaznicom oko njega, prolazimo na povratku iz Ohrida.
Te 2016. godine na konferenciju putujem sa kolegom Slobodanom Đukićem. Posle prijatnog trodnevnog boravka u Ohridu krećemo kući. Đuka ranije nije bio u Bitolju, a ni ja nisam baš neki poznavalac „grada konzula”. Zato se dogovaramo sa Cvetanom da svratimo i da nam malo pokaže grad.
Dogovor je bio da mu se javim kad stignemo i parkiramo se kod Tehničkog fakulteta. Pošto smo već ušli u jul, stižemo u Bitolj praćeni suncem. Cvetan brzo stiže na Fakultet; usput je želeo i da objavi rezultate ispita. Međutim, po običaju ga je čekalo iznenađenje, Fakultet je bio zaključan. Mogao sam samo da ga utešim činjenicom da je i kod nas to čest slučaj.
Pomalo novog, pomalo sećanja
Preko puta Tehničkog fakulteta nalazi se Gradski park, koji u Bitolju zovu Infarkt park, jer se njime najčešće šetaju srčani bolesnici i oni koji su preživeli infarkt. Iznad parka je takozvano Tumbe Kafe, ili Brdo za kafenisanje, jedno od najpoznatijih mesta za rekreaciju Bitoljčana; u blizini je i Železnička stanica.
Setih se svog prvog boravka u Bitolju iz 1964. godine, kada smo iz Skoplja, na putu za Ohrid, doputovali šinobusom.
Prošetasmo do gradskih bazena. Ljubazni čuvar nam dozvoli da ih obiđemo, jer još nije bilo kupača. Cvetan nam predloži da pre nego što se spustimo u grad posetimo Herakleju i Partizansko groblje. Ovde se nalazi i srpsko vojničko groblje, sa grobovima poginulih u balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Konačno odlazimo u centar grada, gde se na bitoljskom korzou upoznajemo sa ostalim znamenitostima. Ulica se zvanično zove po Josipu Brozu Titu, ali je Bitoljčani uglavnom nazivaju Korzo ili Širok sokak. Proteže se od trga na kome se nalazi Sahat-kula praktično sve do Herakleje. Postoji projekat da se napravi jedinstvena pešačka transverzala, koja bi išla od Stare bitoljske čaršije, preko Širokog sokaka, sve do antičkog lokaliteta Herakleja.
Zanimljivo je da su fasade zgrada u Širokom sokaku najvećim delom rekonstruisane početkom ovog veka. U mnoge su se vratili strani konzulati, tako da Bitolj ponovo postaje Konzulski grad.