Ovde su sećanja na godine koje su me oblikovale: školovanje od prvog razreda u Prćilovici do diplome na Elektrotehničkom fakultetu, vojni rok u Beogradu i Sarajevu i trinaest godina u Institutu „Mihajlo Pupin“, gde je počelo jugoslovensko računarstvo.
Ali sećanja nisu samo događaji. Najviše su to ljudi: drugovi iz klupe, profesori, kolege i prijatelji, od kojih mnogih više nema. Zato posebno mesto imaju priče o njima, zapisane da ih zaborav ne prekrije.
Školski dani
Od prvog razreda 1960. u Prćilovici, preko čačanske Gimnazije, do Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i prvog radnog dana u Institutu 1977. Jedanaest priča o školama, profesorima i generaciji koja se i posle pola veka okuplja.
- Školski dani (1): Umesto uvodaod Siniša RanđićOkupljanja povodom pedeset godina od mature i upisa na fakultet bila su povod za ovu seriju. Zašto priče ne idu strogo hronološki i zašto je sećanja na osnovnu školu najmanje.
- Školski dani (2): Prćilovica, 1960.od Siniša RanđićRazredna fotografija iz prvog razreda škole „Dr Dragiša Mišović“: imena drugova, kraj oko škole, prvi školski dan i pomračenje Sunca 1961.
- Školski dani (3): Gimnazijaod Siniša RanđićČačanska Gimnazija od septembra 1968: odeljenje I6, drugovi i profesori, školska pravila, direktor „Vapa“ i prelazak u prirodno-matematički smer.
- Školski dani (4): Braće Nedića 13od Siniša RanđićUpis na Elektrotehnički fakultet avgusta 1972, dolazak u Beograd 30. septembra i porodica kod koje sam stanovao, nadomak fakulteta.
- Školski dani (5): Amfiteatar 56od Siniša RanđićGeneracija koja je studije počela 2. oktobra 1972. u Bulevaru 73: profesori prve godine, zgrade fakulteta, raspored i prvi ispiti.
- Školski dani (6): Kako se živelood Siniša RanđićStudentski život u Beogradu 1972–1973: jeftina menza, pekare, klub KST, muka sa udžbenicima, „nulti red“ i tetka Mica.
- Školski dani (7): Druga godinaod Siniša RanđićDruga godina studija od oktobra 1973: profesori Janić, Lučić, Marjanović „Caja“ i Horvat, anegdote iz amfiteatra i oni koji su napustili fakultet.
- Školski dani (8): Na polovini studijaod Siniša RanđićTreća godina i prvi programi na računaru IBM 1130, četiri teška ispita i gospodin sa šeširom kog je Ilija Stojanović izbacio sa predavanja.
- Školski dani (9): Približavamo se krajuod Siniša RanđićČetvrta godina, izbor smera i predmet Logičko projektovanje, koji će odrediti moju kasniju karijeru.
- Školski dani (10): Poslednji ispitod Siniša RanđićPoslednji semestar, poslednji ispit, oproštaj od fakulteta januara 1977. i odbrana diplomskog rada 25. juna 1977.
- Školski dani (11): U prvoj aproksimacijiod Siniša RanđićPrijava za posao pripravnika u Institutu „Mihajlo Pupin“ i prvi radni dan, 1. decembra 1977, i okupljanja generacije decenijama kasnije.
U mašini
Vojni rok 1979–1980: Škola rezervnih oficira na Banjici, četiri meseca u Sarajevu, Titova smrt u kasarni, ljudi koje pamtim i povratci decenijama kasnije. Devet priča o „mašini“ koja je obeležila jednu generaciju.
- U mašini (1): Ovako je počelood Siniša RanđićRat u Ukrajini 2022. podseća me na sopstveni vojni rok: poziv odložen sa septembra na decembar 1979, Zagreb zamenjen Beogradom i posao koji sam morao da završim pre polaska.
- U mašini (2): Kod Šarene ćuprijeod Siniša RanđićDecembar 1979, Škola rezervnih oficira u Centru veze na Banjici: raspored, Morzeova azbuka, komandiri i drugovi iz klase.
- U mašini (3): Godina koja je sve promenilaod Siniša RanđićOdsustvo za Novu 1980. kroz mećavu, vanredne mere u januaru i vest o Titovoj smrti u maju, koju smo dočekali u kasarni.
- U mašini (4): Plava uniformaod Siniša RanđićJul 1980, bataljon veze u Nedžarićima: svakodnevica u jedinici, sport, izlasci u grad, dežurstva na Jahorini i izgubljeni u magli dok smo brali borovnice.
- U mašini (5): Ljudi koje pamtimod Siniša RanđićPodoficiri, oficiri i vojnici iz Nedžarića, prijateljstva iz kasarne i vojnik koji je kasnije postao član Predsedništva SFRJ.
- U mašini (6): Sarajevo, četiri mesecaod Siniša RanđićSarajevo 1980. van kasarne: šetnje od Nedžarića do Baščaršije, kafane i poslastičarnice i susret sa drugom iz osnovne škole.
- U mašini (7): Poslednji daniod Siniša RanđićPoslednji meseci vojnog roka u Sarajevu, dolazak novih regruta i otpust iz vojske 6. novembra 1980.
- U mašini (8): Vraćanjaod Siniša RanđićPovratci u Sarajevo i kasarnu u Nedžarićima od 1982. do 2019, i potraga za drugovima iz Škole rezervnih oficira i jedinice.
- U mašini (9): Vojevanje u rezerviod Siniša RanđićRezervni sastav posle odsluženog roka: čin iz 1982, jedinica veze Teritorijalne odbrane, vežba 1987. i nesporazumi sa starešinama zbog kafana.
Malo istorije
Institut „Mihajlo Pupin“ i Digitalna laboratorija, mesto gde je nastao prvi jugoslovenski računar, kakvim sam ih upoznao od 1977. do 1990: ljudi, projekti, kancelarije, sastanci, restorani i vreme u kome je zlatno doba polako prelazilo u kraj. Serija je posvećena uspomeni na Miladina Dabića.
- Malo istorije (1): Presecanje čvoraod Siniša RanđićOdlazak kolege i prijatelja Miladina Dabića bio je povod da zapišem sećanja na Institut, pre nego što ih prekrije zaborav.
- Malo istorije (2): Kancelarija 224/5od Siniša RanđićKancelarija u kojoj sam počeo karijeru, njen raspored, kolege koje su u njoj sedele i prvi dani jednog pripravnika.
- Malo istorije (3): Era računara CERod Siniša RanđićSedamdesete kao prekretnica, prelazak sa računara opšte namene na namenske i priče o tome odakle potiče ime CER.
- Malo istorije (4): Pomnoženo sa 2od Siniša RanđićSimulator leta aviona i okretanje ka vojnim poslovima, koje je promenilo organizaciju našeg OOUR-a i rad Instituta za narednih deceniju i po.
- Malo istorije (5): Sastanak u VTIod Siniša RanđićStudija o mogućnostima domaće privrede da proizvodi računare za JNA i saznanje da dolazi novo računarsko doba.
- Malo istorije (6): Vreme doktora Draleaod Siniša RanđićOsamdesete pod rukovodstvom Dragoljuba Milićevića Draška, u vreme kada su stege posle Titove smrti tek prividno popuštale.
- Malo istorije (7): Dve godine čekanjaod Siniša RanđićIzbor novog direktora OOUR-a Računska tehnika i dve godine neizvesnosti oko Draškovog imenovanja.
- Malo istorije (8): Sve se vrtelo oko njegaod Siniša RanđićDraško kao principijelan rukovodilac: pravilnik o raspodeli stanova i druge situacije u kojima je pokazao kakav je čovek.
- Malo istorije (9): Kraj jedne decenijeod Siniša RanđićOdlazak Dejana Živkovića na Elektrotehnički fakultet 1985. i kako smo u fakultetu dobili konkurenciju za vojne poslove.
- Malo istorije (10): Gvožđurija i fina meka robaod Siniša RanđićProšlost Digitalne laboratorije kroz priče starijih kolega: od CER-10 do odnosa hardvera i softvera.
- Malo istorije (11): Crna listaod Siniša RanđićHibridni računar HRS-100, saradnja sa Institutom problema upravljanja iz Moskve i moj prvi projekat sa Franceom Presetnikom.
- Malo istorije (12): Vrhunac i labudova pesmaod Siniša RanđićProcesor multiprocesne obrade, PMO, vrhunac i labudova pesma Digitalne laboratorije, mesta nastanka jugoslovenskog računarstva.
- Malo istorije (13): RISC koji niko nije primetiood Siniša Ranđić1984: testiranje prvog primerka PMO, osipanje tima i RISC procesor koji smo napravili, a da to niko nije primetio.
- Malo istorije (14): Kraj zlatnog dobaod Siniša RanđićOrganizacija Instituta, njegovi OOUR-i i rukovodioci, i prelaz iz sedamdesetih u osamdesete kao kraj zlatnog doba Digitalne laboratorije.
- Malo istorije (15): Entuzijazam neupućenihod Siniša RanđićMikroprocesori su projektovanje pretvorili u slaganje kockica, a mi smo od stvaralaca postajali korisnici visokih tehnologija.
- Malo istorije (16): Francuz u Beograduod Siniša RanđićInstitutski život van kancelarije: „Beli bagrem“, „Hajduk“ na Zvezdari, karaburmanski restorani i gost iz Francuske.
- Malo istorije (17): Ostala ti je još jednaod Siniša RanđićSportska prognoza i loto, dobitak od četrdeset osam hiljada dinara i ortaci koji su uvek igrali iste brojeve.
- Malo istorije (18): Viđeni za gulagod Siniša RanđićPriče sa boravaka u Sovjetskom Savezu uz utorak ručkove i završetak prvog računara PMO u zimu 1985.
- Malo istorije (19): Na kraju pisanjaod Siniša RanđićŽivot teče dalje: posete Zvezdari posle odlaska, kolega je sve manje, a na kraju i spisak zaposlenih u OOUR-u Računska tehnika iz 1977.
Sećanje na ljude
Prijatelji, kolege i profesori koji su obeležili moj život, a kojih više nema. Kratke priče o tome kakvi su bili i šta su mi značili, zapisane da ih ne prekrije zaborav.
- Miloš Kuburović (1953 – 2004)od Siniša RanđićPrijateljstvo započeto 1971. na čačanskom korzou: deceniju skoro nerazdvojni, a posle, i kad smo se ređe viđali, prijateljstvo nikad nije dolazilo u pitanje.
- Ante Radelić (1951 – 2019)od Siniša RanđićDrugar iz Gradca od leta 1963. i poslednja loza na terasi u uvali Bošac, pod starom kostelom. Za njegov odlazak saznao sam tek posle dve godine.
- Miladin Dabić (1945 – 2020)od Siniša RanđićKolega iz Instituta koji je, nekoliko dana posle mog dolaska, otvorio vrata moje kancelarije. Prijateljstvo koje je počelo i trajalo spontano.
- Radomir Slavković (1952 – 2021)od Siniša RanđićKolega sa fakulteta sa kojim sam se zbližio tek posle decenije: jutarnje kafe, razgovori u kojima se nismo uvek slagali i njegovo večito žurenje u Dragačevo.
- Dragan Golubović (1947 – 2021)od Siniša RanđićKomšija i najmlađi dekan u istoriji Fakulteta, čovek koji je posle decenije oseke pokrenuo zapošljavanje mladih i odredio budućnost čačanskog fakulteta.
- Georgi Konstantinov (1938 – 2021)od Siniša RanđićMoj prvi direktor, čije su reči „nemojte očekivati da se ovde bavite naukom“ postale moje stručno „vjeruju“. Iza strogog izgleda krio se čovek koji razume.
- Miloš Bajčetić (1961 – 2021)od Siniša RanđićKolega iz „Plavog voza“ koga je život odveo u Kanadu i Vašington. Neobična pisma i poslednji susret u restoranu „Lovac“ 2019, posle skoro tri decenije.
- Dejan Simić (1962 – 2022)od Siniša RanđićDošao u Institut kao diplomac, u vreme kada su mikroprocesori menjali sve, a ostao veran hardveru.
- Ljubiša Veljović (1953 – 2022)od Siniša RanđićDrug iz osnovne škole, iz iste gimnazijske klupe, kome sam bio kum. Prijateljstvo koje je trajalo skoro do njegovog poslednjeg dana.
- Slobodan Ivančević (1950 – 2022)od Siniša RanđićKraka, jedan od prvih kolega koje sam sreo u Institutu i prvi kome sam rekao da odlazim. Glasan, vedar i nezaboravan.
- Dušan Hristović (1929 – 2023)od Siniša RanđićDule, najstariji inženjer u mom okruženju i cimer iz kancelarije 224/7 od 1977. do mog odlaska u vojsku.
- Nikola Marković (1987 – 2025)od Siniša Ranđić„Mali plavi dečak“ iz komšijskog dvorišta, koji je 1999. stigao sa Kosova, a godinama kasnije postao moj student. Saznao sam to tek na odbrani njegovog master rada.
- Dejan Živković (1938 – 2022)od Siniša RanđićTehnički direktor koji me je primio u Institut posle kratkog razgovora o tome da li više volim hardver ili softver, kasnije profesor Elektrotehničkog fakulteta.
- Radmila Mojsilović (1940 – 2026)od Siniša RanđićMojsa, moja profesorka hemije u Gimnaziji i poslednji živi profesor iz mojih gimnazijskih dana u Čačku.
Zabeleženo
Ljudi koji su mi obeležili detinjstvo i mladost, a nisu bili ni rođaci ni kolege: nastavnik violine i domaćin kod koga sam proveo studentske godine.
- Sećanje na Dragana Golubovićaod Siniša RanđićPovodom konferencije na Fakultetu tehničkih nauka 2022, sećanje na događaje i ljude koji su gradili temelje Fakulteta, a koje je prekrio zaborav.
- Poslednji voz za Boruod Siniša RanđićSeptembarsko jutro i vest da je u Ljubljani preminuo Bora Đorđević, neponovljiva pojava i, kako je rekao Aleksandar Popović, najbolji pisac ulične poezije kod nas.
- Čika Milivojeod Siniša RanđićMilivoje Ivanović, dirigent i izdavač nota, kod koga sam proveo šest studentskih godina u maloj sobi u Braće Nedića 13, do njegove iznenadne smrti 1978.
- Čika Radeod Siniša RanđićRadenko Pavlović, čika Rade, moj nastavnik violine od 1965. do kraja gimnazije: časovi sredom i subotom, kafa sa bakom, kamerni orkestar na Disovom proleću i tetka Kaća, bez koje se o njemu ne može pričati.