Čini mi se da sam se celog života nosio sa kilogramima. Bilo je trenutaka kada sam bio zadovoljan svojom linijom, ali uglavnom mi je to donosilo nevolje. To što se odražavalo na moj status kod žena i nije bio najveći problem; možda je važnije bilo to što sam teško nalazio odeću, pogotovu onu koja je bila moderna. A na kraju se povećana težina odrazila i na zdravlje, ponajviše kroz probleme sa kičmom.
Jedno vreme sam stekao čudan refleks: čim bih prešao određenu granicu, kičma bi se ukočila. Zato sam se trudio da je ne pređem. Ali malo-pomalo počeo sam da je prelazim bez posledica, pa je kilaža rasla iz dana u dan, sve dok sredinom prošle decenije nisam dostigao najveću težinu u životu.
Videći da je vrag odneo šalu, narednih godina sam pokušavao da smršam, ali je sve išlo sporo i teško. Ozbiljniji pomak ostvario sam 2021, tokom epidemije kovida, kada sam smršao desetak kilograma. Bio sam zadovoljan, ali to nije mnogo promenilo opšte stanje, kičma me je i dalje bolela, jedva sam pešačio, pa sam morao mnogo da koristim automobil. Kad sam prošle jeseni počeo da se oslanjam i na štap, shvatio sam da moram ozbiljno da se pozabavim time.
Prst na čelo
U novu godinu sam ušao lakši nego ranije, ali je težina i dalje kolebala. Putovanje na Maltu i ponovno kočenje po povratku naterali su me da stavim prst na čelo. Pošto sam se oporavio, krenuo sam na rehabilitaciju, i počeo ozbiljno da razmišljam kako da se ratosiljam kilograma.
Presudnu ulogu, kako voli da ponovi moja supruga, odigrala je mobilna aplikacija koju je našla moja ćerka. Na osnovu težine, godina i telesnih parametara, aplikacija je izračunala koliko bi trebalo dnevno da unosim hrane da bih postepeno smanjivao težinu. Preostalo je da se to prati i da se nadam da će uroditi plodom.
Vaga koja je išla na more
Najvažniju ulogu u ovoj borbi ima moja supruga, koja već više od pola godine pedantno beleži šta i koliko jedem. Za to mora da meri hranu, pa smo malu kuhinjsku vagu nosili čak i na more, da se ne prekine kontinuitet. Meni je ostalo da u aplikaciju unosim podatke i, priznajem, to mi je i dan-danas zanimljivo.
Zato je opaska moje supruge sasvim tačna: aplikacija me je pojela. Jer posle više od šest meseci ovakvog režima lakši sam za dobar deo onoga što sam nekada nosio. Posledice su vidljive golim okom, a sada mogu da obučem i hrpu odeće koja je godinama skupljala prašinu u ormanu.
Niko ne veruje
Zadovoljan rezultatom, pokušavam da ga preporučim prijateljima, ali, koliko znam, niko nije odlučio da se oproba. Svi nekako više vole klasične dijete ili preparate koji su na glasu. Ili mi prosto ne veruju da jedem sve, samo u manjim količinama. Čak sam tokom leta jeo i voće sa dosta šećera, a težina je ostajala stabilna ili se smanjivala.
Jer treba reći i to: smanjivanje težine nije samo stvar hrane, nego promene načina života. U proteklom periodu sam povećao pešačenje, a vožnju sobnog bicikla uveo kao svakodnevni ritual.