U Sarajevu se ponovo nađoh, pomalo neočekivano, u leto 1982. godine. Bile su to godine u kojima se uveliko osećala privredna kriza u Jugoslaviji. Tog leta sam položio vozački ispit i konačno mogao da vozim kola koja su kupljena još prethodne jeseni.
Godišnji odmor, makar njegov deo, po običaju sam provodio u Čačku. Predložih drugu Racu da idemo na more. On se malo nećkao, ali pristade, i već za sat vremena smo bili u kolima, razmišljajući gde da kupimo gorivo, jer je u to vreme, pokazaće se uglavnom u Srbiji, vladala velika nestašica. Posreći nam se da je u Požegi bilo goriva. Počekasmo u redu, natankovasmo rezervoar i nastavismo put.
Bilo je to prvi put da vozim na otvorenom putu i sa više pređenih kilometara. Pomalo je bilo hrabro izvoziti tih dvesta pedeset kilometara do Sarajeva. Pogotovu što nas na Romaniji uhvati jaka kiša.
U Sarajevo smo stigli kasno popodne. Pozvah svog nekadašnjeg komandira čete iz Nedžarića, Milana Stanimirovića, i on nas pozva kod sebe, u stan na Grbavici; u međuvremenu se bio oženio. Posedesmo, ispričasmo se i, naravno, u ime viđenja popismo po neku. Pričalo se o onome što nam je bilo zajedničko, o vojsci i o tome šta se u Nedžarićima desilo u protekle dve godine.
Naravno, posle rakije više nisam smeo da vozim, pa je za volan seo Raco. Put nas je vodio za Zadar, gde smo želeli da posetimo našeg druga Dragana Erića, koji je tamo služio vojsku. Isplanirao sam put preko Travnika, Bugojna, Kupresa i Livna, odakle bismo se spustili do Splita. Prespavasmo u kolima pored puta, negde na padinama Cincara iznad Livna.
Sarajevo na trenutak
Sarajevu se vratih na trenutak u martu naredne godine. Zapravo, nije ni trebalo da se nađem u Sarajevu, jer je odredište bio Mostar. Vesko i ja je trebalo da odemo u fabriku „Soko” da na sistemu za infracrveno fotografisanje snimimo signale. Međutim, major Ismet Gazibara nam predloži da dođemo u Sarajevo, gde će on u nedelju biti u poseti bratu, pa da nas kolima odveze u Mostar.
Doputovasmo avionom. Sarajevo nas dočeka sa snegom. Sa aerodroma odosmo do Čengić Vile, gde sačekasmo Gazija. Bio je to prvi put da sam se u Sarajevu, makar na sat vremena, našao zimi. Do tada su me putevi kroz Sarajevo uglavnom vodili tokom leta. Na povratku u Beograd opet smo samo prošli kroz grad, vozeći se od železničke stanice do aerodroma.
Sarajevo usput
Sarajevo 1983. godine nekako mi je bilo usput. Nisam mogao da ga izbegnem u dva navrata, i to u manje od mesec dana.
Prvo sam kroz njega prošao vraćajući se sa ekskurzije po Jadranu, na koju smo vodili kolege iz Instituta problema upravljanja iz Moskve. Zadržali smo se veoma kratko, tek da kolege vide Baščaršiju. Drugi put sam kroz Sarajevo prošao par nedelja kasnije, kada smo se Smiljac i ja vraćali sa letovanja u Cavtatu. Zadržali smo se tek toliko da pojedemo po porciju ćevapa.
Druženje sa Vučkom
U Sarajevu su se 1984. godine održavale Zimske olimpijske igre. Bila je to prilika da se još jednom vratim gradu koji će se pokazati značajnim za moj život.
Da ću otići do Sarajeva rekao sam samo Vesku; za ostale sam morao nekim poslom u Čačak. Krenuo sam vozom, koji je naravno kasnio. U to vreme je i u Beogradu bilo hladno, sa snegom. Legao sam u krevet u odelu, jer je bilo jako hladno. Kada sam se probudio, još smo bili u Beogradu, ali je u vagonu bilo pakleno vruće. Voz je u Sarajevo stigao sa zakašnjenjem, tako da nisam mogao da odem na Bjelašnicu i odgledam finale u spustu.
Iskoristio sam priliku da skoknem do svoje kasarne u Nedžarićima. Ali ispostaviće se da su zbog Olimpijskih igara sve posete vojnim objektima bile zabranjene. Nisam uspeo ni da umilostivim dežurnog na prijavnici da pozove nekoga od starešina.
Ispostaviće se da mogu da prisustvujem takmičenju u umetničkom klizanju, koje se održavalo u dvorani „Zetra”. Do tada sam obilazio Sarajevo. Zbog Olimpijskih igara prodavnice su bile dobro snabdevene, pa sam iskoristio priliku da kupim par artikala kojih u to vreme nije bilo u Beogradu, na primer čokolade „Nestle” i „Toblerone”. I sad se sećam kako se redar koji je pretresao gledaoce na ulazu u „Zetru” slatko nasmejao kada je u mojoj torbi video te čokolade.