Posle doručka obilazimo Meknes. Grad je za svoju prestonicu proglasio sultan Mulaj Ismail, koji je vladao pune pedeset pet godina, na prelazu iz sedamnaestog u osamnaesti vek. Bio je savremenik i prijatelj francuskog kralja Luja Četrnaestog, sve dok ga Lujeva vanbračna kći nije odbila da se uda za njega. Po predanju je imao harem od pet stotina žena i preko sedam stotina sinova, koje je postavljao za carske službenike širom Maroka, čime je obezbedio dugu i sigurnu vladavinu.
U Meknesu je sve podređeno njemu, gotovo sve što se danas vidi potiče iz vremena njegove vladavine.
Skladište za dvadeset godina opsade
Podigao je monumentalne građevine, carsku palatu, skladište hrane i konjušnicu. Najbolje se očuvalo skladište, koje je moglo da obezbedi zalihe za stanovnike Meknesa tokom dvadeset godina opsade. U konjušnici, koja je mogla da primi dvanaest hiljada grla, Martin Skorseze je snimao film „Poslednje iskušenje Isusa Hrista”.
Zeleni grad
Prolazimo kroz monumentalna gradska vrata Bab el Mansur, poslednji graditeljski poduhvat Mulaj Ismaila i jednu od najlepših gradskih kapija u Maroku. Po zelenoj boji njenih pločica Meknes nazivaju i „zelenim gradom”.
Meknes ima još dva nadimka, „grad sa stotinu minareta” i „marokanski Versaj”, ovaj drugi zbog raskoši svog graditelja. Široki trg ispred glavne kapije je natkrivena pijaca hrane.
Obilazak završavamo kod mauzoleja Mulaj Ismaila, koji je kasnije obnovio kralj Muhamed Peti.
Senka nesreće
Starom gradu preti propadanje, jer nema odgovarajuće kišne kanalizacije. Zbog toga se, posle nekoliko kišnih dana u februaru 2010. godine, jedan stari minaret srušio usred molitve, poginula je četrdeset jedna osoba. To je senka koja stoji nad lepotom ovog grada: raskošno nasleđe koje polako propada jer se ne održava.
Po završetku obilaska upućujemo se za Fes.