Iz Beograda nam poslaše otpornike veće snage, koje preuzesmo narednog jutra od konduktera voza koji je išao prema Pločama. Ali ispostavi se da su zabunom na ispravljačkoj ploči, u jednoj grani ispravljačkog mosta, umesto ispravljačke diode ugrađene zener-diode. I to samo na jednom uređaju. Rešismo da popodne pokušamo da potrebne diode nađemo u nekom od radio i TV servisa.
Zaboravih da kažem da nas je u Mostaru dočekalo pravo letnje vreme. Na put smo pošli u zimskoj garderobi, a sada smo morali da zavrćemo rukave, jer je sunce nemilosrdno pržilo. Po takvom prekrasnom vremenu krenusmo Rade i ja da obilazimo servise.
Poseta servisima „EI” i „RIZ”, koji su bili u blizini hotela, prođe bez rezultata. Pošto je servis „Rudi Čajavec” bio malo podalje, predložih da se ne mučimo, ali me Rade ipak nagovori da odemo. Kad smo serviseru pokazali diodu, on samo sleže ramenima i, pokazavši na vrata magacina, reče: „Uđite tamo i pogledajte.” Čim sam bacio pogled na police, ugledah nalepnicu sa nazivom nama potrebne diode. Radi svake sigurnosti kupismo dve.
Konačno predah
Pošto smo sutradan izvršili potrebne izmene i proverili ispravnost uređaja, mogli smo da odahnemo. Posao je bio završen i mogli smo da ga knjižimo kao realizaciju u prvom kvartalu. Ostalo nam je samo da narednog jutra predamo uređaje u magacin, dobijemo potvrdu o realizovanom poslu i krenemo kući.
Barbarić predloži da to veče odemo na jagnjetinu i proslavimo uspešno završen posao. On mi je pokazivao put.
Posle jedno pola sata ugledah tablu sa oznakom mesta, Lištica. U meni se probudiše neprijatne asocijacije. Malo se opustih kad Žarko reče da je to njegovo rodno mesto. A i restoran u koji smo se uputili bio je udaljen svega stotinak metara.
Jagnjetina je zaista bila izvrsna. Ali desi se zanimljiv slučaj: dok smo večerali, napolju nešto puče. Prva asocijacija mi je bila da se nešto desilo našem automobilu sa beogradskim tablicama. Rade i ja istrčasmo napolje i konstatovasmo da je na kamionu koji je prolazio pored kafane pukla guma.
Avantura i na povratku
Major Kurić se vraća sa nama za Beograd. Njemu se žuri da stigne što pre. Posle odmora u Milićima kod Zvornika nudi se da on dalje vozi.
Na ulazu u Beograd milicija zaustavlja sva vozila. Ispostavlja se da on nema dozvolu kod sebe, a prethodno je vozio baš brzo. Traži od mene da izvršimo „leteću izmenu” za volanom, što je nemoguća misija. Milicija nas zaustavlja tek toliko da pogleda putnike u vozilu.
Kad sam se vratio u stan, saznajem da je tog dana u Beogradu ubijen turski ambasador i da je milicija vršila raciju tražeći odbeglog atentatora.
Mostar usput ili na dan
Ostali boravci u Mostaru, pre raspada Jugoslavije, bili su ili zadržavanja usput ili ciljani jednodnevni boravci.
Kratko se zadržah u Mostaru već u julu te iste 1983. godine, u sklopu putovanja organizovanog za kolege iz Instituta problema upravljanja iz Moskve. Prošetali smo Kujundžilukom do Starog mosta. Kroz Mostar, ali bez zadržavanja, proći ću i krajem istog meseca, vraćajući se sa letovanja u Cavtatu.
Naredna dva boravka bila su jednodnevna. Prvi put u februaru 1985. godine, kada sam sa Jasnom išao na obeležavanje četrdeset dana od smrti njenog ujaka. A onda i tokom prvomajskih praznika, kada smo proveli par dana u Sarajevu. Tada posetismo i grob Alekse Šantića na pravoslavnom groblju na Bjelušinama.
