Poslednja četiri predmeta koja smo imali u devetom semestru bila su Elektronika III/1, Digitalni prenos informacija, Projektovanje pomoću računara i Organizacija rada.
Elektroniku nam je predavao Dragoljub Rabrenović, a vežbe ponovo Miodrag Popović. Digitalni prenos informacija ili, kako smo ga popularno zvali, PCM, zbog onog Pulse Code Modulation, predavao nam je Dušan Drajić, a vežbe Grozdan Petrović. Iz ovog predmeta smo imali i laboratorijske vežbe, koje su nam držali postdiplomci Veljko Milutinović, Branimir Perić i Marinović.
Projektovanje pomoću računara predavao nam je Antonije Jovanović, a vežbe Milenko Cvetinović. Antonije je bio poznat pod nadimkom Mačevalac, jer je bio poklonik mačevanja i višestruki reprezentativac naše zemlje u ovom sportu.
Za kraj sam ostavio Organizaciju rada, jer je to bio i poslednji ispit koji smo polagali na studijama. Predavao ga je Stjepan Han, profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Predavanja smo imali subotom, po pet časova. Par puta se desilo da ga nije bilo u predviđeno vreme; čekanje se ponekad produživalo i do devet sati, pa i kasnije. A on bi se iznenada pojavio i zatekao samo najupornije. Sa predavanja mi je ostalo sećanje na demonstraciju značaja jednosmerne i dvosmerne komunikacije.
Oproštaj
Zahvaljujući Stjepanu Hanu i njegovim predavanjima vikendom, oproštaj sa nastavom na Fakultetu desio se u subotu, 15. januara 1977. godine. Odatle i ona grupna fotografija ispred Fakulteta. Pored te crno-bele slike, srećom su ostale i neke fotografije u boji, da nas večno podsećaju na zajedničke dane.
Preliminarno opraštanje sa Fakultetom završili smo u restoranu „Manjež”, gde smo pozvali u društvo i zajedno zapevali sa Usnijom Redžepovom i Verom Ivković, koje su se u to vreme tu ručale.
Sledećeg dana upriličeno je apsolventsko veče u restoranu „Romani Tar” na Terazijama. Ne sećam se ko nam je svirao, ali se sećam gostiju, Borislav Mihajlović Mihiz, Brana Crnčević, Vlastimir Đuza Stojiljković. Dočekalo nas je hladno beogradsko jutro sa snegom. A onda smo veselje nastavili u „Poslednjoj šansi”. Kad su nas otuda „izbacili”, prešli smo u bife „Lasta” kod crkve Svetog Marka, gde je bila stanica autobusa koji su vozili na aerodrom. Pored pomenutih gostiju, ovde se našlo i par profesora i studenata.
Ponešto od tih događanja i danas dobro pamtim. Ostalo je izbrisalo vreme i ispijeni alkohol. Uglavnom se pilo pivo, tako da ga u jednom trenutku u bifeu više nije bilo. Ili, u neko doba se ceo sat pričalo samo na ruskom. Koliko je bilo interesantno, govori i to što je tadašnji dekan Dimitrije Tjapkin telefonom pozvao jednog od prodekana i tražio da umesto njega ide na sastanak u Rektorat.
Diplomski
Posle toga ostalo nam je da položimo preostale ispite i potražimo temu za diplomski rad. Zahvaljujući Draganu Stojanoviću, konačno se odlučih za diplomski iz Digitalnog prenosa informacija. Provedoh naredna dva i po meseca u Laboratoriji, trudeći se da što pre završim studije. Zbog toga propustih još jedno studentsko druženje u okviru apsolventske ekskurzije. Ali vreme provedeno u Laboratoriji i druženje sa drugim diplomcima bilo je prava zamena za to.
Diplomski rad odbranih u subotnje jutro, 25. juna 1977. godine. Pozvah Drajića i Grozdana na piće, moleći se da ne prihvate, jer u džepu nisam imao dovoljno novca za kafanu. Posle odbrane izađoh ispred Fakulteta, pogledah uz Bulevar, pogledah niz Bulevar i osetih se nekako glupo. Nešto se desilo, a kao da se nije desilo ništa. O tome šta me tek čeka nisam ni razmišljao.