Sve objave

Aleksa nas je odveo u restoran „Kazamat” u Kaštelu. Ali i u restoran koji je u Narodnom pozorištu držao čuveni bokser Ante Josipović. Ili na krpice u Zanatskom centru, dok su se gotovile, udarao se po stomaku i govorio: „Oho, ho, ho…”

Posle dve decenije

Banju Luku posetih ponovo posle više od dve decenije. U Tesliću, tačnije u obližnjoj banji Vrućici, 2011. godine se održavala konferencija ETRAN. Pošto smo tamo bili par dana, Nebojša Mitrović i ja odlučismo da jedan dan skoknemo do Banje Luke. Ne sećam se kojim smo putem išli; trebalo nam je nekih osamdesetak kilometara.

Javio sam se našem bivšem studentu Aleksandru Damjanoviću, koji se odlučio da se nastani u Banjoj Luci. Nađosmo se sa njim i on nas odvede u restoran u zgradi jednog od ministarstava, na vrhu višespratnice, tako da smo mogli da uživamo u pogledu na grad.

Posle ugodnog razgovora sa Aleksandrom rešismo da malo procunjamo Banjom Lukom. Usput smo hteli i da probamo čuvene banjalučke ćevape. Posle dve decenije nisam uspevao da nađem Zanatski centar, pa se zadovoljismo ćevapima u prvoj ćevabdžinici.

Upustismo se u razgovor sa nekim gospođama. Ispostavi se da je jedna od njih živela u Čačku, bila je udata za sina čuvenog čačanskog kafedžije Voja Munitlaka. Izreziliše nas: „Mi bosanski Srbi više volimo vas u Srbiji nego vi nas.”

Dok sam čekao Neša da u pošti kupi marke za razglednice, naleteh na starog kolegu iz „Pupina”, Voju Josimovića. Nismo se videli skoro dve decenije.

Bila je ovo brzometna poseta Banjoj Luci, ali sam tokom nje više upoznao grad nego dve decenije ranije.

A onda dođe i 1989. godina, kada Vladimir i ja odlučismo da letujemo u Crnoj Gori, tačnije u Budvi. Put nas je u odlasku vodio preko Durmitora, gde provedosmo tri lepa dana na Žabljaku. A onda još desetak dana u Budvi, kupajući se na Jazu.

Na povratku se odlučismo za maršrutu preko Dubrovnika, Mostara i Sarajeva. Kratko svratismo u Dubrovnik, ručasmo na Vrelu Bune kod Blagaja i opet napravismo đir Kujundžilukom do Starog mosta.

Bio je to oproštaj sa Mostarom, u koji neću kročiti narednih četvrt veka. Ali tada on više neće biti deo mojih putovanja po Jugoslaviji.

Banja Luka

Da nije bilo projekta ROM za JNA, pitanje je kada bih prvi put video Banju Luku. Ovako, u grad na Vrbasu stigoh negde u drugoj polovini osamdesetih godina, i istim povodom vraćao sam mu se nekoliko puta.

Ali ne bih mogao reći da sam grad upoznao. Osim trougla hotel „Bosna” — TRZ „Kosmos” — i poneka kafana. Trebalo je da prođe više od dve decenije da bih se Banjoj Luci vratio, i to samo na par sati. I konačno prođe decenija i po da se ponovo provozam njenim ulicama — jer kako drugačije nazvati boravak tokom jednog majskog vikenda. Možda će neki nov susret sa prestonicom Republike Srpske omogućiti da budem izdašniji u pisanju. Banja Luka to zaslužuje.

Stigoh u Banju Luku

U trouglu hotel „Bosna” — „Kosmos” — poneka kafana ne može se mnogo toga napisati o gradu na Vrbasu. Krećući se između njih, uglavnom kolima, može se videti poneka znamenitost. Ali to nije način da se doživi bilo koji grad. Zato će sećanje na Banju Luku više ličiti na skup anegdota vezanih za boravke u njoj.

Dve centralne tačke mojih boravaka iz osamdesetih bile su hotel „Bosna” i Tehničko-remontni zavod „Kosmos”. „Bosna” zato što smo tu spavali tokom svih boravaka, a „Kosmos” zato što su se u njemu odvijale radne aktivnosti zbog kojih smo ovamo i dolazili.

Hotel se nalazi u glavnoj gradskoj ulici, koja se sada zove Kralja Petra Prvog Karađorđevića. Njome se u to vreme u Banju Luku stizalo od strane Laktaša i dalje Gradiške, koja se tada još nazivala Bosanska Gradiška. I treba reći da se na toj ulici, ili u njenoj okolini, nalaze gotovo sva najvažnija banjalučka zdanja.

Možda se to nekima neće svideti, ali danas se u Banjoj Luci pomalo napadno oseća vezivanje za Srbiju. Na primer, mnoge ulice nose nazive vezane za ličnosti koje pripadaju srpskoj naciji, ali nemaju mnogo poveznica sa Banjom Lukom. U toj kampanji međusobnog nacionalnog negiranja izbrisane su mnoge ličnosti koje su, u najmanju ruku, zadužile ovaj kraj. Nažalost, iako se stalno opiremo menjanju istorije, ipak je menjamo, braneći se floskulom da istoriju pišu pobednici.

Ipak sam ponešto video

Rekoh da duž glavne ulice stoji većina zdanja kojima se Banja Luka ponosi. Polazeći od savremenog doba, to su već pomenuti hotel „Bosna” i robna kuća „Boska”. Preko puta hotela, na Trgu srpskih vladara, nalaze se pravoslavna crkva Hrista Spasitelja i Banski dvor. A u blizini je i zgrada predsedništva Republike Srpske.

Pre toga se moralo proći pored katoličke crkve, koja ima status katedrale. Posvećena je Svetom Bonaventuri i jedna je od četiri rimokatoličke katedrale u Bosni i Hercegovini; sedište je Banjalučke biskupije. Izgrađena je 1887. godine, ali je teško oštećena u zemljotresu 1969, pa je morala da bude srušena. Na njenom mestu je 1973. godine izgrađena današnja katedrala.