Aktivnosti su nastavljene i tokom 1984. godine došlo je do intenziviranja rada na realizaciji procesora. Kolege iz Moskve su ponovo došle u oktobru, kada su počela testiranja prvog primerka PMO.
Nažalost, krajem godine došlo je do osipanja tima. Joca je napustio Institut i otišao u GTE, a Milo i Miroslav su otišli u vojsku. Mi ostali smo uzeli dvonedeljni predah i krajem novembra se bacili na posao, jer je prvi primerak trebalo završiti do kraja februara 1985. godine, za kada je bilo planirano da se sistemi spakuju i transportuju u Sovjetski Savez. Tokom testiranja je ulogu računara domaćina igrao mikroračunar Iskra Data 1680; pošto se tim delom bavio Miroslav, zbog njegovog odlaska u vojsku projektu se priključio Dejan Srđević.
U naredna tri meseca uspeli smo da kompletiramo jedan primerak i da najvećim delom realizujemo blokove drugog, ali ne i da ih testiramo. Konačno, 4. marta 1985. godine PMO je krenuo put svog odredišta.
Do konačne primopredaje u oktobru 1986. proći će naporna godina i po testiranja i otklanjanja nedostataka. Tokom dvomesečnog boravka u proleće 1985. uglavnom smo uspeli da u potpunosti osposobimo oba primerka, iako smo drugi velikim delom uradili u samoj Moskvi. Kamen spoticanja se pokazao onaj deo PMO koji je sovjetskoj strani ponuđen kao dodatak, a procesor je i bez njega mogao u potpunosti da podrži multiprocesiranje.
Zašto niko nije primetio
Iako je realizacija potrajala punih šest godina, treba reći da je reč o značajnom hardverskom projektu, čiju vrednost ni Institut ni OOUR nisu prepoznali.
Već sam rekao da se PMO realizovao u vreme kada su se način rada i korišćene tehnologije u OOUR-u potpuno pomerili ka primeni mikroprocesora. Pojava mikroračunara, pre svega IBM PC-ja, stvorila je fascinaciju računarstvom na širokom planu, čemu nisu odoleli ni inženjeri. Verovatno zbog korišćene tehnologije, TTL kola, originalnost rešenja PMO kao RISC procesora ostala je nekako nezapažena.
A laboratorija je bila
Osnovna organizacija udruženog rada „Računska tehnika”, kako se zvanično zvala naša laboratorija, bila je mesto gde je začeto računarstvo u tadašnjoj Jugoslaviji.
Iako je računarstvo kod nas, bar u onom klasičnom smislu, bilo na samoj ivici, još uvek se nije smatralo samostalnom oblašću. Na Elektrotehničkom fakultetu, u vreme kada sam ja studirao, smer na kome su se specijalizovali inženjeri za tu oblast zvao se Smer za obradu podataka. I naš OOUR se zvao Računska, a ne Računarska tehnika.
Naziv „računarstvo” tek će se polovinom osamdesetih naći u imenu tada najvažnije električarske konferencije, pa će se ona iz ETAN preimenovati u ETRAN, elektronika, telekomunikacije, računarstvo, automatika, nuklearna tehnika.
A imali smo zaista čime da se predstavimo. U prethodne dve decenije u Digitalnoj laboratoriji Instituta „Mihajlo Pupin” razvijeno je, ali i komercijalno ponuđeno domaćem tržištu, više modela digitalnih računara.
Šta je značilo ono OOUR
Ono „OOUR” iz naziva laboratorije došlo je sa ustavnim amandmanima iz 1971. godine i Ustavom iz 1974. godine, kada je u privrednu praksu tadašnje Jugoslavije uveden pojam Organizacije udruženog rada. Takozvana „ourizacija” privrednih subjekata do kraja je formalizovana Zakonom o udruženom radu iz 1976. godine. Praktično, dohodak se sticao i raspodeljivao na nivou OOUR-a.