Uvek sam smatrao da se neki grad najbolje upozna u neposrednom susretu sa ljudima, na ulici, u prodavnici, u restoranu. Muzeje, galerije i mostove danas možemo videti i preko interneta, ponekad i bolje nego na licu mesta, pogotovu po ovako hladnom i tmurnom novembarskom vremenu. Zato prepodne posvećujemo šetnji, a veče smo ostavili za viđenje sa Milanom.
Kuća vaga po danu
Obilazak počinjemo od trga Nieuwmarkt, tačnije od restorana Waag. Ovde smo prvi put po dnevnom svetlu, prethodnih dana smo tuda prolazili po mraku, pa sada vidimo i tezge sa najrazličitijom robom.
Waag, „Kuća vaga”, zgrada je iz petnaestog veka. Prvobitno je bila gradska kapija i deo amsterdamskih zidina, a kasnije je služila kao esnafski dom, muzej, vatrogasna stanica i pozorište. To je najstarija nereligijska građevina u gradu.
Mačak na prozoru
Uskim uličicama kroz kinesku četvrt stižemo do Centralne stanice, odakle se vidi bazilika Svetog Nikole, glavna gradska katolička crkva.
Sa stanice se tramvajem vozimo do Muzejskog trga i šetamo okolnim ulicama. Vreme je lepo, nebo gotovo vedro. Trotoari su prekriveni opalim lišćem, ali to ne izgleda zapušteno, naprotiv, deluje krajnje romantično. U prozoru jednog stana ugledasmo velikog crno-belog mačka. Misli nam se vratiše kući, i našem Hrvoju.
Konačno jedan park
Tramvajem produžavamo do Osterparka, prvog većeg parka koji je podigla amsterdamska opština, 1891. godine. U njemu se nalazi nacionalni spomenik ropstvu, kojim se obeležava ukidanje ropstva u Holandiji 1863, kao i spomenik posvećen Teu van Gogu, filmskom reditelju koga je u blizini 2004. ubio ekstremista.
Hrana i piće posebno
Vraćamo se do trga Dam i obilazimo tržni centar Magna Plaza, monumentalnu građevinu u kojoj je nekada bila glavna pošta.
U jednom od restorana na spratu srećemo se sa zanimljivom praksom: restorani prodaju samo hranu, a piće se kupuje posebno, u zasebnom kafiću. Biramo grčki restoran, i šta drugo nego giros.
Predah uz pivo i sving
Milan nam je zakazao viđenje u pivnici kod Centralne stanice, okrenutoj prema zalivu. Izbor piva je ogroman; probam ona koja sigurno neću imati prilike kod nas, pogotovu jedno sa velikim procentom alkohola, koje se služi u čaši u obliku roga. Kasnije nam se pridružuju Milanova drugarica iz Užica i tetka.
Udruženje igrača svinga povremeno iznajmi restoran i organizuje igranku. Milan nas uvodi kao goste. Dok orkestar svira, igrači biraju partnere i igraju. Meni to i nije bilo naročito zanimljivo, osim muzike, koja je zaista bila dobra.
Pošto treba da uhvatimo metro, opraštamo se sa društvom. Zapravo, ovo je bio i oproštaj sa Milanom, jer nam je sutra poslednji dan u Amsterdamu.