Pošto smo završili „službeni” deo boravka, preostala tri dana pokušasmo da maksimalno iskoristimo i na dalje upoznavanje grada, i za izlete van njega. Milan mi je pri dogovoru preporučio da nabavimo jednodnevne karte za slobodnu vožnju; zamolih ga za dva takva kompleta, računajući na dva izleta. Hag mi se nametao kao logičan; za drugi sam još premišljao, stalno gledajući vremensku prognozu.
Stetoskop za pola cene
Iako odavno putovanja ne vidim kao trgovačke ture, neke kupovine se same nametnu. Jedna takva bila je nabavka stetoskopa za Aleksandru. Njen zadatak je bio da nađe prodavnicu medicinske opreme u kojoj se prodaju Litmann stetoskopi. Ispostavilo se da takva postoji u blizini metro-stanice Wibaustraat, na liniji kojom svakodnevno idemo u centar.
Kad smo izašli iz metroa, dočeka nas pljusak, srećom, do prodavnice je bilo svega stotinak metara. Biranje je malo potrajalo, a na kraju je trebalo i vremena da se stetoskop personalizuje, što je podrazumevalo graviranje imena vlasnika. Ipak se ta mala ekskurzija isplatila, stetoskop je koštao oko pola manje nego u Beogradu.
Venecija severa
Sve vreme smo planirali da se provozamo kanalima. Amsterdam ima više od sto kilometara kanala, oko devedeset ostrva i hiljadu petsto mostova. Tri glavna, Herengraht, Prinsengraht i Kejzersgraht, prokopana su u sedamnaestom veku, tokom zlatnog doba Holandije, i formiraju koncentrične krugove oko starog grada. Zbog kanala i mostova Amsterdam nazivaju i „Venecijom severa”.
U brodiću za obilazak, pored nas dvoje, bio je samo još jedan stariji par. Vozač, ujedno i vodič, ponudi se da nam pokaže kanale sa najzanimljivijim pogledom na grad sa vode, i usput nam pokazivaše sve značajne građevine.
Poseban utisak na mene ostaviše mnogobrojni brodovi pretvoreni u stambene objekte. Vrednost nekih od njih dostiže i milionske iznose u evrima.
Zlatni zavoj
Najmoderniji deo kanala zove se Zlatni zavoj, pun letnjikovaca, unutrašnjih vrtova i kuća za odmor. U jednoj od kuća boravio je Petar Veliki tokom svoje druge posete Amsterdamu. U sedamnaestom veku ovde su živeli najbogatiji trgovci i uticajna gospoda; i danas se adresa na ovom kanalu smatra prestižnom. Zvanično prebivalište gradonačelnika Amsterdama je jedna od tih kuća.
Za pedeset godina koliko su građeni, grad je narastao četiri puta, broj stanovnika je sa pedeset skočio na dvesta hiljada, što je Amsterdam učinilo trećim gradom zapadnog sveta, posle Londona i Pariza.