Malo ko se setio da se 12. avgusta 2021. godine navršilo 40 godina od pojave IBM PC računara. Svečanošću u njujorškom hotelu „Valdorf Astorija“ javnosti je predstavljen računar, koji će po mnogima promeniti istoriju sveta. Moglo bi se naširoko pričati o svim posledicama, koje je taj, u to vreme za pojedinca prilično skup uređaj, imao na život naše civilizacije. Ako preskočimo te četiri decenije i vratimo se u sadašnjost sa mobilnim uređajem u rukama mnogima će izgledati neverovatno – da je taj uređaj višesturko „jači“ od PC računara iz 1981. godine. I to po svim računarskim parametrima. A sve to nije za zaborav.
Pojava PC računara, ali i drugih mikroračunara koji su mu prethodili, ali su izgleda prerano „zakukurikali“ donela je nešto novo čovečanstvu. Pre svega „demokratizaciju“ primene računara. Jer će oni vrlo brzo postati dostupni širokom krugu korisnika. A onda kada dođe do stvaranja infrastrukture za njihovo povezivanje u globalnu računarsku mrežu, svet više neće biti isti. Koliko će značaj imati pojava personalnih računara potvrdiće se časopis „Time“, koji će računar 1983. godine proglasiti za „mašinu godine“ (Machine of the Year).
Ako se pak vratimo deceniju u nazad setićemo se da se 1971. godine pojavio prvi mikroprocesor, Intel 4004. Bilo je to vreme koje je najbolje opisao moto beogradskog filmskog festivala FEST – „Hrabri novi svet“ pozajmljen od Oldosa Hakslija. Bila je to najava nove tehnološke revolucije, koja će u pravom smislu promeniti svet. A pojava PC računara bila je samo stepenica u penjanju na savremenu Vavilonsku kulu.
Internet – ni on nije za zaborav
Mnogi će pomisliti da je Internet čedo XXI veka, s obzirom da je puni stepen korišćena ostvaren na prelazu milenijuma. Međutim, istorija Interneta je vezana za 1961. godinu, kada je Leonard Kleinrock sa univerziteta MIT predložio tzv. paketni prenos podataka. Ipak počeci Interneta vezani su za realizaciju tzv. računarske mreže ARPANet, koja je nastala pod okriljem agencije ARPA u okviru američkog ministarstva odbrane (Department of Defense). Prvi put su dva računara, jedan u Masačusetsu, a drugi u Kaliforniji povezana sporom telefonskom linijom na biranje 1965. godine. Za Svetski dan Interneta se uzima 29. oktobar, kada je 1969. godine poslata prva elektronska poruka na Univerzitetu UCLA u Los Anđelesu.
Imao sam sreću da kao rukovodilac Računskog centra na Tehničkom fakultetu budem uključen u uvođenje Interneta na Fakultet. Počeci su vezani za korišćenje komutirane (dial – up) telefonske linije. Mislim da smo prvi priključak na Internet ostvarili preko Eunet. Kasnije smo dobili fiksnu telefonsku liniju i bili direktno uključeni u Akademsku računarsku mrežu Srbije (AMRES). Naravno u prvo vreme uglavnom je korišćen email servis, a tek kasnije se počeo koristiti i WWW servis.
Vrlo brzo sam počeo da koristim pristup Internetu i putem kućnog računara. Imao sam sreću da je u jednom od davalaca usluga Interneta, „EMI“ radila grupa mojih kolega pa sam dobio besplatan pristup. Inače „EMI“ je bio prvi pružalac usluga Interneta u Srbiji van velikih gradova, Beograda, Novog Sada i Niša. U vreme kada sam počeo da koristim Internet od kuće koristili smo analognu telefonsku liniju sa impulsnim biranjem. Samo oni koji su koristili takvu liniju znaju sa koliko se muke uspostavljala veza. Na jednom poslovnom ručku požalio sam se rukovodiocima Telekoma, kako imam pomenutu telefonsku liniju. Kad sam stigao kući sa ručka čekao me je novi broj telefona i mogućnost tonskog biranja.
Čačak je uvek bio jedan od pionira u uvođenju telefonskih priključaka, pa je zahvaljujući tome u SFRJ posle Maribora imao najveći broj telefonskih priključaka po glavi stanovnika. Zbog ekonomskih problema u zemlji digitalizacija telefonskog saobraćaja nije išla očekivanim tempom. Tako se desilo da devedesetih godina značajan broj telefona bude povezan preko analogne centrale uz korišćenje impulsnog načina biranja brojeva. Pokazalo se da tzv. pretvarači signalizacije koji su omogućavali pozivanje brojeva iz analogne u digitalnu centralu ne rade baš dobro.
Kolege iz Telekoma u Čačku su razvili svoj pretvarač signalizacije koji se pokazao puno bolji od onog korišćenog na nivou telefonske mreže u Srbiji. Problem je nastao kada je trebalo projektante novog uređaja nagraditi za urađeni posao. Kolege su problem rešile tako što je čačanski Telekom počeo da telefonske linije prodaje preko već pomenute firme „EMI“. Cena telefonskog priključka je bila veoma visoka, verovatno najviša u Srbiji u to vreme. U međuvremenu telefonska mreža u Čačku je u potpunosti digitalizovana, dolazilo je vreme mobilnih telefona i optičkih komunikacija.
Ne treba zaboraviti ni mobilne telefone
Danas gotovo da nema prosečnog stanovnika Zemlje koji ne koristi mobilni telefon. Nastao je sa idejom da se dobije prenosivi uređaj namewen glasovnoj komunikaciji. Međuitim, sa razvojem tehnologije mobilni telefon je dobio čitav niz dodatnih funkcija, kao što su SMS (Short Message Service), MMS (Multimedia Messaging Service) i pristup Internetu. Prvi mobilni telefon demonstriran je pre pola veka, tačnije 1973. godine od strane Džona Mičela i Martina Kupera iz Motorole. A prva komercijalna automatizovana analogna ćelijska komunikaciona mreža uvedena je 1979. godine u Japanu od srane Nipon Telegraph and Telephone. O istoriji mobilnih telefona i mobilne telefonije može de detaljno naći na Internetu.
Što se tiče mobilne telefonije u Srbiji njena primena u Srbiji se vezuje za 1994. godinu, kada je osnovan prvi mobilni operater Mobtel (Mobile Telekomunikacije). Njega su osnovali PTT Srbije i BK Trejd firma u vlasništvu braće Bogoljuba i Dragomira Karića. Prva mreža mobilne telefonije sa pozivnim brojem 061 pokrivala je veće urbane celine i glavne putne pravce, odnosno oko 60% stanovništva i 12% teritorije Srbije. U međuvremenu telekom je razvio svoju mobilnu mrežu sa pozivnim brojem 064. I tada se i ja odlučujem da postanem korisnik mobilne telefonije.
Nažalost to nije bilo nimalo lako, npr. u Čačku nije postojalo prodajno mesto, gde se mogao nabaiti mobilni telefon i odgovarajuća SIM (Subscribe Identity Module) kartica. Obratih se mom dobrom kolegi i prijatelju u to vreme jednom od direktora Telekoma u Beogradu. On me upita, gde mi je bliže da odem u Užice ili Kraljevo. Jasno je da mi je Kraljevo bilo bliže, na šta on odgovori – „Ali ja u Kraljevu nikog ne poznajem“. I tako dbih vezu za gospođu Dušanku u Telekomu Užice. Skonuh do Užica i koristeći čarobnu rečenicu „Treba mi gospođa Dušanka“ dobih telefon Nokia sa onom vidljivom antenom i SIM karticu sa brojem koji i danas koristim.
Takođe, treba se setiti da je u ovom tehnološkom letu na nebo bilo i onih koji nisu verovali u budućnost novih tehničkih rešenja. Čak i među onima koji zaslužili svoje mesto u hramu slave. Jer su dali svoj veliki doprinos tehničko – tehnološkom razvoju sveta. Možda su u datom trenutku imali neku drugu viziju kuda treba ići. Zato se uvek podsetiti na blistave čovekove trenutke, zahvaljujući kojima danas sigurnije koračamo kroz život. Ali i kao pokazatelj da još uvek ima dovoljno izazova kojima se mogu pomeriti granice. Pa i onda kada to izgleda nemoguće.
