Poslednjih meseci pišem o Čačku koga nema. Pomenuo sam neka mesta i događaje koji su obeležili moj život, pre svega mladost. Promene i nestajanja nateraše me da pokušam ponešto da otrgnem od zaborava. Jer mladi mnogo toga ne znaju, pošto je vezano za prošlost koju često doživljavaju kao davno prošlo vreme. Objektivno, mnogi i nisu imali prilike da čuju nešto o tome. Opet, stariji, plašeći se kritike zbog lamentiranja nad mladošću i prošlošću, ovakve priče uglavnom zadržavaju za krugove svojih ispisnika.
Moje pisanje nije „žal za mladošću” ni poziv na restauraciju nečega što je postalo deo prošlosti. Pogotovu što mislim da sadašnje generacije ne treba da vraćaju ono što su njihovi prethodnici uništili. Umesto toga treba da grade i stvaraju za budućnost. Ali da se trude da dela njihovih ruku ostanu, da i ona koja danas simbolišu ovaj grad ne dožive sudbinu stvaralaštva iz prošlosti.
Približavanje novoj godini prenu me iz dosadašnjih razmišljanja i natera da se okrenem nekim novim orijentirima. Vreme u kome trenutno živimo jednog dana će se pominjati kao „doba korone”. Epidemija u čijem se vrtlogu nalazi ceo svet sama po sebi nije donela nestajanje nekakvih fizičkih obeležja prošlosti i sadašnjosti. Ali donela je nestajanje onoga najvrednijeg što civilizacija poseduje, čoveka. Zato medije, elektronsku poštu i društvene mreže otvaramo sa strahom da ćemo se suočiti sa odlaskom drage osobe.
Posle svega ostaju ljudi
Sve me to podseti da su ljudi najvažniji korpus Čačka koga više nema. Ljudi koji su se preselili u večnost ili tiho nestali iz naše sredine i, kako kaže pesnik, „oru tuđe njive”. Ili su i dalje tu, ali žive povučeno, jer su izgubili bitku sa onima koji su danas glasniji. A pitanje je koliko će i na koji način ostati upamćeni u našoj čaršiji.
Ima i onih kojima iz najboljih namera, pogrešnom pažnjom, činimo nepravdu, a time umanjujemo njihov značaj za Čačak. Koga god da pomenem od tih zaboravljenih Čačana, učinio bih nepravdu drugima koji bi i dalje ostali u senci. Pogotovu što bih sigurno bio subjektivan i sentimentalan, pominjući uglavnom meni bliske i najbolje znane osobe. A čak i o njima ne znam sve pojedinosti.
Zato želim da zajednički pokušamo da se setimo tih dragih ljudi po kojima se Čačak pročuo. Makar samo zato što su, pored svog časnog i uspešnog imena, naš grad naveli kao mesto porekla.
Napisano uoči nove 2021. godine