Draško Milićević će ponovo doći u žižu interesovanja kada je trebalo birati novog direktora OOUR-a Računska tehnika. Tokom 1980. godine Georgi Konstantinov je prešao na funkciju pomoćnika direktora Instituta. Još neko vreme je obavljao i dužnost direktora OOUR-a, a onda ga je zamenio Dejan Živković, kao vršilac dužnosti. Istovremeno se počelo govoriti o Drašku kao budućem direktoru.
I kada je to izgledalo kao gotova stvar, prostrujala je vest da su sa „viših instanci” stigle primedbe na njegovo ponašanje u prošlosti i da shodno tome nije podoban da bude direktor.
Iako sam u to vreme bio zamenik predsednika Saveta OOUR-a i zamenik sekretara osnovne organizacije, bio sam praktično isključen iz svih aktivnosti koje su po tom pitanju preduzimane. Čini mi se da sam bio samo na jednom sastanku, sa tadašnjim sekretarom Opštinskog komiteta Zvezdare, Slobodanom Vučetićem. Iako će petnaestak godina kasnije biti veliki kritičar sistema koji je i sam stvarao, a potom i zagovornik građanske demokratije, na tom sastanku sam ga doživeo kao klasičnog partijskog aparatčika.
Kada danas razmišljam o svom statusu u tim burnim vremenima, kao razlog mi se nameće sledeće. Draško je bio šef odeljenja 202 i za svoje saradnike neupitni autoritet. To odeljenje je tada finansijski najbolje stajalo, pa su imali ubedljivo najveća primanja u OOUR-u. Draškov dolazak na čelo smatrali su zalogom da tako i ostane. Predsednik Saveta Bora Hadžibabić i sekretar osnovne organizacije Dragan Duraković bili su saradnici odeljenja 202, a i vršilac dužnosti direktora Dejan Živković je potekao odatle. Verovatno se smatralo da bi se širenjem kruga upućenih stvar mogla otrgnuti kontroli.
U očekivanju novog direktora prođoše skoro dve godine. Dobar deo kolektiva je tražio od Dejana da se prihvati dužnosti i prekrati to stanje neizvesnosti. Ali on se toga nije prihvatao, bilo zato što sam nije hteo, bilo zato što ni sam nije imao podršku; danas više nije ni važno.
Onda se jednog dana pronese glas da su primedbe povučene i da više nema prepreka. Konačno, negde u junu, Savet OOUR-a ga je izabrao za direktora. A rešenje o postavljenju sam potpisao ja, kao zamenik predsednika Saveta. Bora Hadžibabić je zbog posla često bio van Instituta, tako da sam tokom mandata Saveta većinu sednica vodio ja.
Ispit na početku mandata
Takoreći na početku mandata Draško je imao veliki ispit.
Posle svih peripetija sa realizacijom trećeg primerka Hibrida, Rusi su naručili još dva primerka analognog dela. I pri tome su prvi put u poslovanju sa Institutom odrešili deviznu kasu, realizaciju ugovora su platili pravim dolarima, a ne putem kliringa. Nekako u to vreme došlo je do devalvacije dinara, pa je dinarski iznos prihoda bio prilično uvećan.
Pošto su se analogni delovi Hibrida realizovali u odeljenju 202, tamo su smatrali da to uvećanje treba da pripadne njima. Draško je, međutim, smatrao da se radi o novcu koji nije stečen radom, već pogodnostima na tržištu i da tako ostvarenu dobit treba da podeli ceo OOUR.
Na sednicu Saveta na kojoj je trebalo glasati o njegovom predlogu došla je delegacija odeljenja 202, na čelu sa Ozrenom Džigurskim, koji je Draška zamenio na mestu šefa. Zbog odsustva Bore Hadžibabića, sednicu sam vodio ja.
Na početku diskusije Draško je neočekivano bio u defanzivi. Posle moje diskusije, u kojoj sam postavio pitanje treba li inženjeri da se bave strukom ili ekonomijom, on je odjednom preuzeo inicijativu i svojim nastupom oduvao oponente. Savet je zatim prihvatio njegov predlog o podeli.