U trećoj godini smo imali najmanje ispita, ali su svi bili „kapitalci”. U njih se udenuo i jednosemestralni predmet Numerička analiza sa osnovama programiranja. Numeričku analizu nam je predavao Dobrilo Tošić, a Osnove programiranja Dušan Slavić. Za većinu nas to je bio prvi direktniji susret sa računarima.
Vežbe iz programiranja u programskom jeziku Fortran IV izvodile su se na tabli. Ali koliko se sećam, imali smo priliku da dva svoja programa propustimo na pravom računaru IBM 1130, koji se nalazio u Računskom centru Fakulteta. Ispit smo takođe polagali „na papiru”, ispisujući program na onim fortranskim formularima. Kasnije su operateri iz Računskog centra ukucavali programe, tačnije, bušili ih na papirne kartice, da bi mogla da se proveri ispravnost napisanog. Ako bi oni pogrešili, teško se dokazivalo da student nije. Tada izabrano korisničko ime rasin i dan-danas koristim, kad god je to moguće.
Četiri glavna predmeta iz ove godine bila su: Elektronika II, Elektromagnetika, Osnovi telekomunikacija i Elementi elektronskih uređaja. Bila su to verovatno četiri najobimnija ispita koja smo imali tokom studija. Po onim pravilima o prenošenju, sva četiri su mogla da se prenesu u četvrtu godinu.
Prazan amfiteatar
Elektroniku II nam je predavao Branko Raković, a vežbe je ponovo držao Miodrag Popović; pošto je krajem letnjeg semestra otišao u vojsku, zamenio ga je Budimir Drakulić. Profesor Raković je bio jedan od najozbiljnijih profesora koji su nam predavali, tako da sa njegovih predavanja ne pamtim nijednu anegdotu.
Elektromagnetiku nam je predavao Jovan Surutka, a vežbe je držao Antonije Đorđević, u to vreme još uvek student. Na predavanja, iako su bila jedna od najboljih tokom celih studija, dolazilo je malo studenata. Profesor je imao dobru knjigu i to je verovatno bio jedan od razloga. Otprilike nas je bilo taman da se popuni „nulti” red. Doduše, bilo je i ponekog studenta koji je sedeo u normalnim klupama: tu su redovno sedeli Vladimir Malinić i Dušan Maksić i igrali šah, a Branka Jokanović je čitala romane.
Šešir u vazduhu
Osnove telekomunikacija predavao je Ilija Stojanović, a vežbe su držali Zoran Petrović i Zorka Stojanović. Profesor Stojanović nije dozvoljavao da se ulazi u amfiteatar pošto on uđe, pa je obično zaključavao vrata za sobom. Jednom prilikom je to zaboravio da učini, pa se na vrhu stepenica pojavio stariji gospodin sa šeširom na glavi. Ilija je prekinuo predavanje i obratio se pridošlici: „Druže, molim vas napustite salu.” Pošto čikica nije reagovao, Ilija je još jednom ponovio naredbu, a onda se stuštio i prosto čoveka izgurao iz amfiteatra. Pri tome je čoveku šešir odleteo u vazduh.
Ispit sa kolicima
Elemente elektronskih uređaja predavao je Dimitrije Tjapkin, a vežbe Vita Milanović, a kasnije, kada se vratio iz vojske i Rifat Ramović. Ranije se predmet zvao Elementi telekomunikacionih uređaja, pa je i u naše vreme korišćena skraćenica ETU umesto EEU. Bio je to predmet gde se na ispitu mogla koristiti sva moguća literatura. Zato se u jednom od brojeva „Elektrona” pojavila karikatura na kojoj je prikazan student koji, gurajući kolica i noseći ranac na leđima, ulazi u salu iznad koje piše „Ispit iz EEU”, a iz prepunih kolica i ranca ispadaju knjige.
Tokom oktobra te školske godine padale su velike kiše. Dovedena je u pitanje berba kukuruza na poljima Poljoprivrednog kombinata Beograd, jer mašine nisu mogle da uđu u blatnjave njive. Pozvaše studente da pomognu. Trebalo je da idemo jednog petka, ali kiša je bila jača i od ljudi, pa se naš dobrovoljni angažman završi pomalo neslavno. Nastava je bila odložena. Međutim, profesor Tjapkin, kad je čuo da je radna akcija otkazana, odluči da održi čas. Naravno, prisustvovalo je malo studenata, samo oni koji su se zatekli na Fakultetu kada je stiglo obaveštenje.
U drugom semestru dobismo predmet Radiotehnika, koji je bio dvosemestralni. To je značilo da ćemo ga polagati tek u januaru naredne godine. Predavanja je držao Aleksandar Marković, a vežbe Đorđe Paunović.