Radne aktivnosti u OOUR-u tokom sedamdesetih uglavnom su bile vezane za razvoj i realizaciju hibridnog računarskog sistema HRS-100, koji je razvijan u saradnji sa Institutom problema upravljanja iz Moskve. Paralelno je išao razvoj digitalnih računara za domaće naručioce.
U trenutku kada sam počeo da radim, završavala se isporuka trećeg primerka hibrida. Zbog toga je kolega France Presetnik, sa kojim je trebalo da radim na svom prvom projektu, bio odsutan, bio je jedan od poslednjih inženjera koji su ostali na instalaciji i puštanju u rad tog računara.
HRS-100 je razvijan od 1968. do 1971. godine i instaliran u Institutu problema upravljanja u Moskvi, koji je pripadao Akademiji nauka Sovjetskog Saveza. Naredni primerak isporučen je 1974. godine, za potrebe Instituta za hemiju u Novosibirsku. Kako je to bilo samo tri godine pre nego što sam se i sam obreo u Institutu, sećanja aktera bila su još sveža. Pošto se o tome često pričalo, skoro da sam neke događaje upoznao kao da sam im lično prisustvovao.
Kako se dospelo na listu
Realizaciju trećeg hibrida od samog početka pratile su teškoće. Iako su bile uzrokovane odnosima između Jugoslavije i Sjedinjenih Država, takvoj situaciji je doprinelo i ponašanje samog Instituta.
Jugoslavija nije u potpunosti bila sa druge strane gvozdene zavese. U trgovini sa Sjedinjenim Državama imala je status najpovlašćenije nacije, što je omogućavalo nabavku proizvoda i opreme koji su spadali u strateške. Izgleda da su to čelnici Instituta iskoristili da u Americi kupe nove uređaje za magnetne diskove, koje su onda preprodali Bugarima.
U to vreme je postojao SEV, Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć, koji je okupljao socijalističke zemlje; Jugoslavija je bila pridruženi član. U okviru podele posla, Bugari su imali zadatak da razvijaju sisteme za magnetne diskove na nivou SEV-a. Jasno je da su na osnovu diskova dobijenih posredstvom Instituta mogli da vide kako izgledaju novi zapadni diskovi i da svoj razvoj prilagode tome.
Nažalost, Amerikanci su bili upućeni u celu operaciju i Institut je stavljen na „crnu listu” u pogledu nabavke njihove opreme. Ostvarenu zaradu Institut je iskoristio da renovira direktorske prostorije i restoran društvene ishrane.
Posledica je bila nemogućnost direktne nabavke komponenata za treći hibrid. Najveći problemi bili su sa panelima za analogni deo računara i sa periferijama, posebno diskovima. Pošto oprema nije mogla da se nabavi neposredno, angažovani su posrednici, što je značilo znatno veću cenu. A u slučaju diskova su čak nabavljeni polovni uređaji, i to stariji, tehnološki zastareli modeli.
Sovjeti prete raskidom
Ono što je bilo važnije ticalo se teškoća u završetku projekta, jer je sovjetska strana kroz testiranje utvrdila čitav niz nedostataka. Najznačajnija primedba odnosila se na zamenu jedinica magnetnih diskova. Pričalo se da Sovjeti traže raskid ugovora i vraćanje novca.
Koliko je situacija bila ozbiljna, potvrđuje činjenica da je formiran tim za otklanjanje nedostataka, u koji su bili uključeni i ljudi izvan tima koji je realizovao treći hibrid, a koji su učestvovali u razvoju sistema.
Što se diskova tiče, od CDC-a su nabavljeni novi, ali se pokazalo da je reč o istom kršu koji se već nalazio u Moskvi. Čak je morao da dolazi i njihov inženjer iz Francuske, da pokuša da ih popravi. Sa njim i sa Veskom proveo sam jedno uzbudljivo veče i noć u Računskom centru, pomažući im da poprave ono što se nije moglo popraviti. Inače, ta tri dana koja je Francuz proveo u Beogradu bila su među najuzbudljivijim koje sam proveo u Institutu; o tome ću napisati više na drugom mestu.
Na kraju su nedostaci otklonjeni. Kupljeni su diskovi velikog kapaciteta, sa disk-paketima od sto megabajta, kakvi su u to vreme priključeni na računare CER-12 u „Banatskoj banci” u Zrenjaninu i u Računskom centru Instituta.
Vikend u „29. novembra”
Drugi događaj vezan za treći hibrid ticao se deviznog prekršaja koji je morao da se napravi pri kupovini komponenata.
Negde u to vreme za šefa „Pupinkomerca” došao je čovek koji je prethodno radio u bečkom predstavništvu „Rudi Čajavca” iz Banjaluke. Prateći njegovo poslovanje, republički devizni inspektor iz Bosne i Hercegovine došao je u Institut. Proveravajući papire, naišao je na nepravilnosti učinjene pri kupovini delova za hibridni računar. Već je rečeno da su neki od tih prekršaja bili učinjeni iz nužde, jer Institut nije bio u prilici da opremu nabavi regularno. Da li je bilo i drugih deviznih prekršaja, ne znam.
Tek, jednog dana se po Institutu pronese glas da su neki od direktora proveli vikend u miliciji. Ko je sve boravio u „29. novembra”, nisam ni tada tačno znao.