Kada nam se država svela na teritoriju nekadašnje jugoslovenske republike Srbije, jedan kolega je napravio zanimljiv komentar. Pomalo vulgarno, rekao je da se Srbijom može proputovati, a da se ne mora negde prenoćiti.
To se svakako najviše odnosi na nas iz srca Šumadije, koji smo podjednako udaljeni od svih delova Srbije – ako uopšte Čačak pripada Šumadiji. Ono što je sigurno za nas iz središta države važi da je – Srbija na dlanu.
Vreme za sopstveni "Tour de Serbia"
Moja putovanja po Srbiji su uglavnom bila jednodnevna ili su, u najboljem slučaju, podrazumevala jedno noćenje. Takvih putovanja, ili bolje rečeno izleta, bilo je jako puno. Nažalost, ostalo je puno delova Srbije u kojima nisam bio. To delimično moram da zahvalim onom poslovičnom – ima vremena. A vremena je uvek bilo malo.
Sada, kada sam zakoračio u osmu deceniju života, možda još uvek imam želju da prokrstarim Srbijom. Za to će, nadam se, konačno biti vremena. Jer zaista treba napraviti ono što se može nazvati Tour de Serbia.
Nekako se ustalilo da bar jednom godišnje napravim izlet po Srbiji. Za moje standarde, to je malo. Dok ne bude svežih zapisa, hajde da se prisetim onoga što sam do sada video. Biću neskroman ako kažem da se sećam svih predela u kojima sam bio. Međutim, teško da ću moći da se prisetim svakog detalja sa tih izleta, ali bar ću pokušati da se setim onih mesta koja su na mene ostavila poseban utisak.
Zanimljivo je da sam neke delove Srbije, kao što je Vojvodina, upoznao tek u ovom veku. Pokušaću da svoje sećanje na putovanja izložim hronološki. Čini mi se da ću se tako najlakše setiti i mesta i događaja.
Putopisne crtice - Prvi put u Beogradu
Moje prvo putovanje je bio jednodnevni izlet na Kadinjaču. Bilo je to 1956. godine. Bio sam suviše mali, imao sam nepune tri godine, da bih se sećao. Čak ni par fotografija koje su tom prilikom napravljene ne bude sećanje. Stariji i deca su na ovaj izlet išli autobusom, a ostali kamionom. Sećam se samo da sam tražio da iz autobusa pređem u kamion gde su bili moji roditelji.
Sledeće godine uputih se sa majkom u Beograd. U to vreme glavni prevoz prema glavnom gradu bio je voz, popularni „Ćira“. Ostali smo par dana. Boravili smo kod strica Alekse, koji je u to vreme živeo u Zemunu, u ulici Jakuba Kuburovića. Sećam se da smo sa strina Fanikom išli u Zoološki vrt i da smo u onom parku pored sedeli na klupi i jeli pirinčaru koju je strina napravila.
Ujak Vladan mi je u prodavnici muzičkih instrumenata u ulici Maršala Tita kupio malu tamburu.
Srbija na dlanu - šta ću vam pružiti, a šta očekujem od vas
U rubrici “Srbija na dlanu” deliću sa vama i ovakve retro crtice iz prošlosti, ali i konkretne putopise sa mapama, preporukama za dobre kafane, restorane i vidikovce koje i sami možete posetiti tokom jednog vikenda. Jer, Srbija nam je zaista na dlanu – šteta je ne iskoristiti to.
Dok ja prelistavam svoje stare putne beleške i spomenare, voleo bih da čujem i vas. Sećate li se vi putovanja popularnim “Ćirom”? Koje je vaše prvo sećanje na Beograd ili neko drugo mesto u Srbiji koje vas je zauvek promenilo? Pišite mi u komentarima ispod teksta.