„Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”, govorio je pesnik Branko Radičević pre skoro dva veka. Možda se neko neće složiti sa ovom tvrdnjom ako ni zbog čega drugog, onda zbog poneke dobijene slabe ocene i sankcionisanog nestašluka. A kad je čovek mlad, mnogo toga lakše pregrmi i u poznim godinama o tim danima govori sa ponosom. „Eh, kako je to nekad bilo”, rečenica je koja se često čuje. A obično se čuje kada se povodom nekog jubileja okupi društvo iz različitih nivoa školovanja.
Prethodne godine sam bio u prilici da obeležim dva jubileja: pedeset godina mature u čačanskoj Gimnaziji i isto toliko godina od upisa na Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Bile su to prilike za susret sa starim društvom koje je obeležilo lepu deceniju naših života. Podsetili smo se mnogih lepih, ali i ponekog teškog trenutka. Bilo je tu i prepoznavanja, pogotovu među kolegama sa Fakulteta, jer neki se nisu videli od vremena apsolviranja.
Svaki takav susret ostavlja nam pomalo sete što se nismo češće viđali, ali donosi i nadu da ćemo se ubuduće viđati češće. Seta je tu i zato što susreti nisu potrajali malo duže. Ali iza njih ostaju fotografije koje svedoče o promenama koje smo doživeli. I poneka nova priča za sećanje.
Već duže vremena pabirčim svoja sećanja na školske dane. Ponekad sam aktivniji, a ponekad misli odlutaju na drugu stranu, jer ima i drugih stvari o kojima želim da pišem. I tako u krug. Vrteći se od teme do teme, probaću da nađem dovoljno vremena da se prisetim školskih dana iz svih mojih škola.
Moram da primetim
Kao što rekoh, ovi pokušaji da se setim detinjstva i mladosti nisu od juče. Datiraju još iz vremena kada za njihovo beleženje nisam koristio računar. Bilo je tu različitih povoda zbog kojih sam pokušao da ponešto pribeležim. Sada, kada sam pisanje intenzivirao, shvatio sam da je najmanje ostalo sećanja na osnovnu školu. To je i normalno, jer je od tada proteklo najviše vremena. Uglavnom su to sećanja na neke događaje, koji nisu uvek bili prijatni. Ili su vezana za neke od mojih školskih drugarica i drugova i za dogodovštine sa njima. Zato se ne treba iznenaditi što će, pogotovu kada je u pitanju osnovna škola, izostati hronologija.
Beležeći sećanja na školske dane, nametnula se potreba da pokušam da zabeležim i druge životne trenutke, počev od predškolskih dana, preko radnog veka, i naravno ovih penzionerskih dana. Na kraju treba naći vremena i učiniti trud da se zabeleži ponešto i o korenima.
U Čačku, 27. juna 2023. godine