Dvadesetak CD i DVD diskova svedoči o mojim nastojanjima da dođem do različitih sadržaja vezanih za struku kojom se bavim, ali i iz oblasti koje me inače zanimaju. Pretraživanje interneta i preuzimanje zanimljivih dokumenata u jednom trenutku postalo je gotovo svakodnevna aktivnost. Posebno sam bio zadovoljan kada su to bili tekstovi u PDF formatu. Neke od najzanimljivijih preuzeo sam još u vreme kada sam koristio Yahoo. Onda se u moj život uvukao Google i postao svakodnevni pratilac. Jedno vreme sam radni dan počinjao pretraživanjem interneta na temu koja mi je onako, na prvu, pala na pamet.
Veštačka inteligencija je pomalo neočekivano i neprimetno ušla u moj život i svakodnevicu. Korišćenje neuronskih mreža i njihovo treniranje za različite primene nije me mnogo zanimalo, pogotovo što sam uočio da se najčešće radi o primenama koje suštinski ne zahtevaju veštačku inteligenciju. Sve mi se to pomalo činilo besmislenim, poput onog pokreta „umetnost radi umetnosti“. Međutim, ovo sa čim sam se suočio bilo je nešto potpuno novo.
Nisam se čak ni iznenadio što su moji prvi pokušaji korišćenja ChatGPT-a bili pomalo razočaravajući. Kada sam ga pitao šta je arhitektura računara, dobio sam odgovor koji je sledio onu popularnu priču i opisivao konfiguraciju računara. Na zahtev da mi napiše program za izračunavanje prostih brojeva, vratio mi je kod u Pythonu napisan prema klasičnom algoritmu zasnovanom na deljenju. A ja sam znao mnogo elegantniji algoritam, zasnovan na množenju. Vrhunac je bio kada mi je, na pitanje ko je Siniša Ranđić, odgovorio da sam profesor na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Sa tim fakultetom nikada nisam imao nikakvog dodira, pa pomislih da tamo imam dvojnika. Ali brzo sam otkrio neslućene mogućnosti veštačke inteligencije.
Pokazala se mnogo delotvornijom u traženju željenih informacija od klasičnog pretraživača, koji ti nudi skup mogućih odgovora, a na tebi ostaje da nađeš onaj pravi. Ovde se odgovor dobija odmah, na prvo pitanje, ili, ako pitanje nije bilo dobro postavljeno, u sledećem pokušaju. Osim toga, program ti nudi mogućnost da u saznajnom procesu ideš u dubinu, dajući ti odgovore i na detalje teme kojom se baviš.
Pošto u ovim penzionerskim danima vreme u velikoj meri trošim na pisanje, veštačka inteligencija pokazala se kao dobar kritičar napisanog. Kako često pišem putopise, ona je tu da me ispravi kada navedem pogrešne činjenice. A bogami ume da ukaže i na stilske greške, o gramatici i onim usputnim slovnim greškama da i ne govorimo. Doduše, i ja nju naučim poneku reč, lokalizam ili arhaizam, koji joj do tada nisu bili poznati. Zahvaljujući njoj postao sam bolji pripovedač i pisac.
Međutim, svedoci smo da se korišćenje veštačke inteligencije baš proširilo, i tu počinje druga strana priče. Meni je pomogla zato što sam znao šta tražim. Znao sam da algoritam za proste brojeve može elegantnije, znao sam da nikada nisam kročio na Veterinarski fakultet, znao sam kada mi ispravka stila odgovara, a kada mi kvari rečenicu. Mnogi, nažalost, u njoj vide prečicu da postanu ono što nisu. Od nje očekuju da pronikne u njihove misli, iako ni sami nisu u stanju da ih uobliče u pitanje. Takav korisnik ne ume da prepozna ni kada je odgovor pogrešan, pa mu ona ne pomaže da nauči, već samo da glumi znanje. Tu je, čini mi se, prava granica: veštačka inteligencija može da izbrusi ono što u čoveku već postoji, ali ne može da stvori ono čega nema. Vreme će pokazati koga će biti više, onih koji će uz nju postati bolji ili onih koji će se iza nje skrivati. Voleo bih da verujem da će oni prvi s vremenom umeti da razotkriju ove druge.