Granični prelaz na turskoj strani svojom veličinom kao da najavljuje da stižemo u predvorje najvećeg kontinenta. A onih dvestotinak kilometara koliko se Turska pruža u Evropu ostaju kao spomen na sve one osmanske pokušaje da se dokopaju Beča i srca starog kontinenta.
Iako još uvek, po običaju, Turke optužujemo za neku našu civilizacijsku stanku, već prvi dodir sa turskom stvarnošću uverava nas da je, dok smo mi lamentirali nad zlehudom prošlošću, Turska otišla napred. Od „bolesnika na Bosforu”, kako ju je nazvao ruski car Nikolaj Drugi, postala je jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu.
Krenuli smo u pet sati. Put do Sofije uglavnom poznajem, pa su mi misli bile okrenute susretu sa Istanbulom. Ali pre njega čekali su nas Plovdiv i Jedrene.
Grad stariji od Rima
Plovdiv, drugi po veličini bugarski grad, sa istorijom dugom osam hiljada godina spada u najstarije gradove Evrope, stariji je od Rima, Atine i Carigrada. Leži u Trakijskoj niziji, na obalama Marice i u podnožju Rodopa. Kao i mnogi gradovi, formiran je na sedam brežuljaka, od kojih je jedan uništen, pa se danas prostire na šest. Kad ga je osvojio Filip Makedonski, dobio je ime Filipopolis; u Rimskom carstvu se zvao Trimontium, „grad na tri brega”.
Posle kratkog obilaska šetamo pešačkom zonom. Na spoju dve glavne ulice nalazi se Rimski stadion iz doba kad se grad zvao Filipopolis, a odmah pored višekupolna džamija Džumaja iz vremena sultana Murata Prvog. Glavna ulica podseća na beogradsku Knez Mihailovu, sa buticima svih svetskih marki, i neizbežnim lancima brze hrane, koje sam u dnevniku zapisao kao „obeležja globalizacijskog varvarstva”. Znak da su tekovine potrošačkog društva stigle i na nekadašnji istok Evrope.
Grad na tromeđi
Do Jedrena se ide dolinom Marice, najduže reke u unutrašnjosti Balkana. Put od Plovdiva je loš, sve do bugarskog Svilengrada; noć nas zatiče pred granicom, pa uz slabu signalizaciju čak i malo lutamo. Granični prelaz sa turske strane je ogroman, nigde nisam prešao granicu sa toliko traka. A odmah iza nje dočekuje nas auto-put sa savršenim kolovozom. Kažu da je Turska za poslednje četiri godine izgradila preko dve i po hiljade kilometara auto-puteva.
Jedrene su od bugarske granice udaljene dvadesetak kilometara, a od grčke samo sedam, pa su praktično grad na tromeđi tri države. Kod nas su poznate po turskom imenu Edirne. Rimski car Hadrijan osnovao ih je na mestu tračkog naselja i dao im ime Hadrijanopolis, od čega su izvedene i slovenske varijante, Drinopolje, Odrin.
Položaj u ravnici, na ušću dve reke i nadomak granice dva kontinenta, učinio je Jedrene toliko važnim da se pod njegovim zidinama kroz istoriju, sve do dvadesetog veka, odigralo šesnaest značajnih bitaka. Kod nas se ime tog grada najčešće vezuje za Prvi balkanski rat 1913, kada su ga, posle duge opsade, uz pomoć Druge srpske armije zauzeli Bugari.