Raduje me svako putovanje, a posebno odlazak u grad koji je teško do kraja upoznati. Pariz je sigurno jedan od takvih gradova. Ovo je, uz to, bilo obećano putovanje, kojim smo želeli da nagradimo Aleksandru za dosadašnji uspeh u školovanju i uspešno upisane studije medicine. Imao sam težak zadatak: da joj pokažem što više od Pariza, uz opravdan strah da li će moja kičma izdržati predstojeće napore. Posle svega imam utisak da sam zadatak uspešno ispunio.
Četvrtak, 17. septembar 2015. Beograd – Pariz
Nismo se posebno pripremali za ovaj put. Najviše smo razmišljali o tome kako da stignemo do Beograda, jer je na aerodromu trebalo biti oko pola pet ujutru. Kao najracionalnija varijanta nametao se taksi do samog aerodroma. Ali kada sam se malo raspitao i „pronjuškao“ po internetu, zaključio sam da je najbolje da idemo našim kolima i da ih tokom puta ostavimo u javnoj garaži na aerodromu. Zato smo u Beograd otišli još u sredu uveče, prespavali u stanu i među prvima se javili na šalter agencije „Viva Travel“, organizatora putovanja. Prtljag smo brzo predali, pa nam je ostalo samo da čekamo poletanje aviona na liniji JU330 za Pariz. Bio je to moj prvi let sa „novom“ kompanijom Air Serbia.
Pošto je avion istog jutra doleteo iz Bejruta, poleteli smo sa zakašnjenjem, pa smo na aerodrom „Šarl de Gol“ sleteli oko deset sati. Aleksandra i ja smo imali „čast“ da nam carinici pregledaju prtljag, ali sve se brzo završilo i ubrzo se grupa okupila oko vodiča, koji nam je poželeo dobrodošlicu u grad svetlosti. Boravak je ipak počeo problemom: nedostajalo je dvoje putnika. Posle konsultacija vodiča sa agencijom u Beogradu ukrcali smo se u autobus i krenuli u panoramsko razgledanje.
Aerodrom je severoistočno od grada, pa se auto-putem brzo nalazimo u predgrađu Sen Deni, gde se uključujemo na Periferijski bulevar, koji u širokom krugu okružuje Pariz. Tu je i nacionalni stadion, Stade de France, za koji kažu da bi bio gotovo neiskorišćen da se na njemu ne održavaju koncerti i drugi spektakli.
Naše krstarenje Parizom odvijaće se uglavnom u zapadnoj polovini grada, jer je na toj strani predgrađe Bulonj-Bilankur, gde je hotel koji će biti naša baza. Prvo odredište je Trokadero, kojim dominira Palata Šajo. Ispod nje se prema Seni spušta park, a preko reke su Ajfelov toranj i Marsova polja, sve do Vojne škole. Izlazimo iz autobusa da uživamo u pogledu sa platoa ispred palate.
Pogled na Pariz sa platoa Palate Šajo
Avenijom Kleber stižemo do Trga Šarla de Gola, čuvenog Etoala, sa Trijumfalnom kapijom, koju je Napoleon posle Austerlica zamislio kao spomenik svojoj vojsci. Gradnja je počela 1806, a završena je tek tridesetih godina XIX veka. Ispod slavoluka je od 1920. Grob neznanog junaka iz Prvog svetskog rata, a sa trga se zrakasto razilazi dvanaest avenija, kako ga je preuredio baron Osman. Kroz kapiju su prolazili pobednički marševi: nemački 1871. i 1940, francuski 1918. i savezničko-francuski 1944.
Od Trijumfalne kapije spuštamo se Jelisejskim poljima, glavnom pariskom avenijom, dugom dva kilometra, koja je ime dobila po mestu blaženih iz grčke mitologije. U gornjem delu su radnje najpoznatijih svetskih brendova i ekskluzivni restorani. U blizini je i ulica Basano, u kojoj sam pre skoro četiri decenije, prilikom prvog boravka u Parizu, odseo u hotelu „Belmon“. O tome ću još pisati.
Od Avenije Montenj počinje parkovski deo Jelisejskih polja, sa palatama i pozorištima. Iza parka je Jelisejska palata, rezidencija francuskih predsednika, a sa druge strane avenije Velika i Mala palata. Pažljiv posmatrač između njih uočiće pozlaćene krilate konje na mostu Aleksandra III, a dalje i pozlaćenu kupolu Invalida. Ubrzo stižemo na Konkord, najveći pariski trg. Iza njega je park Tiljeri, a malo dalje Luvr.
Kada sa druge strane obeliska na Konkordu pogledate uz Jelisejska polja, videćete istorijsku osu, koja preseca ceo Pariz: od Konkorda, preko Trijumfalne kapije i avenije Šarla de Gola, sve do moderne Velike kapije na Defansu.
Sa Konkorda kratkom Kraljevskom ulicom, pored čuvenog restorana „Maksim“, stižemo na Trg Madlena. Crkva Svete Marije Magdalene zamišljena je kao hram slave Napoleonove Velike armije, u obliku antičkog hrama. Posle Napoleonovog pada Luj XVIII odlučio je da nedovršeno zdanje postane crkva. Bilo je čak i ideja da posluži kao prva pariska železnička stanica, ali je 1842. konačno osveštana kao crkva.
Obilazak nastavljamo Kapucinskim bulevarom, jednim od četiri velika pariska bulevara. Prolazimo pored dvorane „Olimpija“, u kojoj je Olivera Katarina 1968, uz orkestar Janike Balaža, održala niz koncerata, kojima su prisustvovale najveće francuske zvezde tog vremena. Priča se da je pred njom posle jednog koncerta kleknuo i sam Salvador Dali, očaran njenom lepotom i glasom. Na kraju bulevara je Opera, Palata Garnije, otvorena 1875.
Avenijom Opere spuštamo se do Kraljevske palate, nekadašnje rezidencije kardinala Rišeljea, pa pored Luvra i Piramide prelazimo Senu preko mosta Karusel. Obalama Anatola Fransa i Orsej stižemo do Burbonske palate, sedišta Narodne skupštine. Nedaleko su Invalidi, kompleks koji je Luj XIV podigao za zbrinjavanje ranjenih i osakaćenih vojnika, a danas čuva muzeje i spomenike vojne istorije Francuske i Napoleonov grob.
Ispred Invalida se zaustavljamo radi predaha i slikanja. Nad Parizom su se nadvili teški kišni oblaci, a po vlažnom kolovozu vidi se da je već padala kiša. Time se završava panoramsko razgledanje. Preko Marsovih polja krećemo ka Seni i Bulonjskoj šumi, iza koje je, u Aveniji generala Leklerka u Bulonj-Bilankuru, naš hotel „Select“ iz lanca Best Western.
Smeštamo se u sobu 43 i odmaramo pre prvog samostalnog izlaska. Hotel je blizu Defansa i Rolan Garosa. Nedaleko je stanica Bilankur, na zelenoj liniji metroa broj 9. Karte se kupuju na automatima na ulazu u stanicu. Pojedinačna karta je, naravno, najskuplja varijanta, pa se, posle razmišljanja o petodnevnoj karti od oko 35 evra, odlučujemo za karnet od deset karata. Pariski metro je lak za korišćenje i po tome veoma sličan moskovskom. Nisam to mislio pre skoro četiri decenije.
Monmartr i prvo veče
Za prvu šetnju biramo baziliku Svetog Srca, Sakr-Ker, na brdu Monmartr, odakle se pruža izvanredan pogled na grad. Linijom 9 idemo do stanice Strasbur–Sen Deni, presedamo na ljubičastu liniju 4 i izlazimo na stanici Šato Ruž. Nalazimo se u spletu malih uličica sa arapskim prodavnicama i restoranima. Od zgrada ne vidimo crkvu, ali pošto je na vrhu brda, odlučujemo se da idemo samo uzbrdo, nadajući se da ćemo tako stići do cilja. Pokazaće se da smo bili u pravu. Poslednju deonicu savlađujemo strmim stepenicama, što baš ne prija mojoj kičmi i manjku kondicije. Ali do izražaja dolazi moja upornost kada su u pitanju skitački poduhvati. Konačno stižemo na plato ispred bazilike, načičkan turistima željnim pogleda na Pariz.
Bazilika je posvećena Srcu Isusovom, građena je od 1875. do 1914, u rimsko-vizantijskom stilu, po uzoru na Svetu Sofiju i Svetog Marka u Veneciji. U umetničkom smislu nije posebno značajna, ali je, kao mesto odakle Pariz izgleda predivno, postala jedan od njegovih simbola. U njoj je jedan od najvećih mozaika na svetu, sa Hristom raširenih ruku.
Posle tmurnog dana, prohladno predvečerje na Monmartru dočekuje nas ponekim zrakom Sunca koji se probija kroz oblake. Dok silazimo niz padinu, iza nas ostaje kupola obasjana predvečernjim Suncem. Bulevarom Kliši, preko Pigala, stižemo do čuvenog kabarea „Mulen Ruž“, u kraju poznatom po seks-radnjama i noćnom životu.
Odavde prema velikim bulevarima nalazi se čitav niz pozorišta. Pored Pariskog teatra, u Ulici Blanš, prolazimo baš kada se gledaoci tiskaju da zauzmu mesta. Od crkve Svetog Trojstva spuštamo se do Bulevara Osman, na koji izlazimo baš kod Galerije Lafajet, najznačajnije pariske robne kuće.
Šetnju nastavljamo pored Opere ka Madleni. U crkvi se uveče održavaju koncerti ozbiljne muzike, a te večeri je na programu bila violinska muzika. Za trenutak smo bili u iskušenju da se pridružimo ljubiteljima violine koji su već pristizali, ali bi to za prvi dan bilo preambiciozno. Spuštamo se do Konkorda i šetamo Jelisejskim poljima. Noć već osvaja Pariz, a stiže nas i umor, pa usput predahnemo na klupama u donjem, parkovskom delu avenije, sve do Ruzveltovog trga.
Iznad trga počinje deo sa trgovinama svetskih brendova. Kuriozitet su izložbeni saloni Mercedesa, Renoa i Pežoa, a tu je i kabare „Lido“. Konačno stižemo do Trijumfalne kapije. Noć se spustila na Pariz, pa se vraćamo u hotel na zaslužen odmor, jer nas sutra čeka naporan dan.
Nastavak: Pariz (6): Kralj Sunce pod oblacima