Krećem u Sloveniju posle punih petnaest godina. Istina, prošle godine sam kroz nju prošao na putu za Italiju, ali to je ipak bilo samo proputovanje. Ovoga puta naći ću se u Mariboru, u kome nikada nisam bio. Prema onome što sam video na slikama, to je lep grad podno Pohorja.
Nedelja, 8. maj 2005. Čačak – Maribor
Krenuli smo jutros iz Čačka u 8.15: Sreto, Radojka, Danijela i ja. Do Zagreba nas prati kiša, a onda Sunce. Napolju je, istina, hladno, ali uživam dok vozim Zagorjem, a kasnije Slovenijom prema Mariboru.
U Maribor stižemo u 19.30. Relativno lako nalazimo hotel, a posle obilne večere u samom hotelu Sreto i ja se još malo prošetamo.
Večeras sa prozora hotela „Arena“ gledam stazu na kojoj se održavaju trke za „Zlatnu lisicu“. Hotel je u samom podnožju Pohorja, a tokom takmičenja u alpskom skijanju sobe koje gledaju na stazu pretvaraju se u komentatorske kabine. Proteklih petnaest godina kao da su bile prekid u mojim putovanjima. Možda se zato i ne snalazim najbolje po hotelima; odavno sam izgubio naviku jednokrevetne sobe.
U neposrednoj blizini je Kongresni centar „Habakuk“, a okolo je mnogo malih hotela. Izgleda da su tačne priče da je Pohorje trenutno glavni zimski centar u Sloveniji. Kolega Jože Voršič, naš domaćin, priča nam za večerom da je Sportski centar Pohorje kupio i isti takav centar u Kranjskoj Gori.
Maribor, nemački Marburg, drugi je po veličini grad u Sloveniji i središte slovenačke Štajerske; veći deo te istorijske pokrajine je u susednoj Austriji. Grad leži sa obe strane Drave, na mestu gde se sastaju Pohorje, Dravsko polje, Kozjak i Slovenske gorice.
Ponedeljak, 9. maj 2005. Maribor
Prepodne smo posetili fabriku aluminijuma TALUM u Kidričevu. Moram priznati da nikada do tada nisam bio u takvom industrijskom gigantu. Obišli smo sve pogone, uključujući elektrolizu, ali nas je posebno impresionirao energetski pogon, sistem koji daje jednosmernu struju jačine do 600 kA. Dok smo bili u poseti, postrojenje je davalo 189 kA. Posebno zanimljivo bilo je jako magnetno polje oko provodnika koji razvode struju od ispravljačkog bloka do elektrolize. Od njega su nam stali satovi, što ćemo otkriti tek popodne, kada budemo krenuli u obilazak grada. Kao posetioci dobili smo narandžaste mantile, šlemove i naočare. Posle posete otišli smo na ručak u obližnji restoran, a zatim se vratili u hotel na odmor.
Posle odmora odlazimo da upoznamo grad. Kolega Voršič nas najpre vozi svojim automobilom u panoramsko razgledanje, a zatim se ispred zgrade univerziteta srećemo sa mladom damom, našim popodnevnim vodičem. Sledi dvosatna šetnja od univerziteta do obale Drave. Usput svraćamo u katedralu, u kojoj je sahranjen biskup Anton Martin Slomšek, koji je odigrao presudnu ulogu u očuvanju slovenačkog identiteta Maribora. Dan završavamo večerom u restoranu pored ribnjaka.
Utorak, 10. maj 2005. Maribor
Prepodne smo u poseti FERI-ju, Fakultetu za elektrotehniku, računarstvo i informatiku. Ne smem ni da kažem kako sve to izgleda; samo toliko da smo mi u svakom pogledu jad i beda. Što to pre shvatimo, biće nam bolje. Sreli smo mnogo zanimljivih ljudi i treba pokušati da se sa njima uspostavi saradnja.
Ručamo u restoranu na fakultetu. Jedem ričet, nešto nalik našem pasulju, u koji su dodati krompir i ječam, a uz to ide velika kranjska kobasica. Uz ručak, za promenu, pijem pivo umesto vina, koje smo proteklih dana pili u velikim količinama. Danas sam dobio dosta zanimljivih ideja; samo ih treba ostvariti.
Popodne prisustvujemo otvaranju simpozijuma „Komunalna energetika“ u Kongresnom centru „Habakuk“, odličnom kongresnom centru odmah ispod našeg hotela. Današnja predavanja uglavnom su posvećena tržištu energije i njegovim pravilima.
Posle predavanja idemo u vinski podrum Vinag, za koji kažu da je četvrti po veličini u Evropi. Prvo razgledamo podrum, a zatim degustiramo vina: mariborček, rajnski rizling, traminac, laški rizling, neka poznata još iz stare Jugoslavije. Ovde upoznajem kolegu Žarka Čučeja, koji se bavi sličnim stvarima kao i mi u Laboratoriji i rukovodi laboratorijom sa desetak saradnika. Tu bi se mogla ostvariti dobra saradnja. Posle degustacije preostaje nam samo spavanje.
Sreda, 11. maj 2005. Maribor
Danas, za promenu, odlazimo malo u kupovinu. Uglavnom kupujemo u velikim tržnim centrima, što pokazuje da je Slovenija deo Evropske unije. Kupujem Aleksandri par sitnica.
Po povratku u hotel ručamo i odmaramo se. Radojka danas ima izlaganje na konferenciji, ali ja sam suviše umoran, pa se odlučujem za odmor. Posle odmora Sreto i ja se žičarom penjemo na Pohorje. Odozgo Maribor izgleda manji nego iz samog grada.
Uveče nas vode u restoran „Novi svet“. Biram lignje, malu promenu posle proteklih dana, kada smo uglavnom jeli meso. Vodim zanimljiv razgovor sa Peterom Cafutom, koji je nekada često dolazio u „Pupin“. Malo evociranja uspomena.
Četvrtak, 12. maj 2005. Maribor
Za danas je planiran naporan dan. Najpre obilazimo Opštu bolnicu, da bismo se upoznali sa električnom i komunikacionom infrastrukturom ove zdravstvene ustanove, koja je, otkako Maribor ima Medicinski fakultet, postala klinički centar. Kažu da je u SFRJ bila najveća zdravstvena ustanova tog tipa. Ceo tehnički blok izgleda besprekorno funkcioniše. Imaju čak sopstvenu elektranu, pa višak električne energije prodaju elektrodistribuciji. Ispod svih objekata su podzemni koridori, kojima se prevoze bolesnici i kreće osoblje, a njihove tavanice iskorišćene su za cevi grejanja, hlađenja i vodovoda i za električne i komunikacione instalacije. Na kraju su nas poveli na vrh najviše zgrade u bolnici, sa koje se pruža divan pogled na Maribor. Popeo sam se i na krov i napravio par snimaka.
Zatim nas je kolega Andrej Hanžič odveo na FERI da nam pokaže solarnu elektranu snage 5 kW.
Ponovo smo ručali u restoranu na fakultetu. Posle toga su nas dvojica Jožeta, Voršič i Pihler, poveli u hidroelektranu „Mariborski otok“ i u dispečerski centar „Dravskih elektrana“, ali i celog elektroenergetskog sistema Slovenije. I ovde je, kao i na drugim mestima koja smo posetili, sve uredno, čisto i automatizovano. Čoveku jednostavno bude krivo što tako nije i kod nas.
Veče, a s njim i boravak u Mariboru, završavamo u restoranu „Marina“ na obali jezera, uživajući u dobroj hrani i divnom pogledu na jezero puno veslača, sa ponekom jedrilicom i labudovima, koji pokazuju da je voda čista.
Petak, 13. maj 2005. Maribor – Čačak
Posle pet napornih dana u Mariboru vraćamo se u srpsku stvarnost. Put je jednoličan i dosadan. Koristim priliku da u fri-šopu na slovenačko-hrvatskoj granici kupim Danki parfem. Na OMV pumpi na Vidikovcu u Beogradu napušta nas Danijela, a onda Ibarska magistrala i konačno Čačak.