Hotel Regency House, u kome sam bio smešten, nalazi se u blizini Royal Nationala, gde sam boravio prvi put.
Hotel Regency House
Pošto je dan neočekivano bio lep, čim sam se raspakovao i malo odmorio krenuo sam u obilazak. Kako mi je glavno odredište bio Brajton, bilo mi je važno da vidim odakle polazi voz i da se raspitam ima li jeftinijih karata. Otišao sam do železničke stanice Viktorija, gde sam našao menjačnicu i zamenio novac, bila je nedelja. Iskoristio sam priliku i da odem na čuveni Spikers korner u Hajd parku.
Brajton
Sutradan poranih da na vreme stignem na konferenciju. Voz od Viktorije do Brajtona putuje oko sat vremena; često staje na usputnim stanicama, jer puno ljudi iz Londona radi u obližnjim gradovima.
Pogled na Brajton iz vazduha
Od stanice se glavna ulica spušta prema obali. Iako postoji gradski prevoz, biram pešačenje, to je najbolji način da se oseti duh jednog grada.
Konferencija se održava u hotelu „Metropol”. I ona i izložba uz nju vezane su za vojnu tematiku, pa se ispred hotela okupila manja grupa demonstranata. Najupečatljiviji transparent je, „Dole ubice”.
Hotel “Metropol” u Brajtonu
Tri dana zaredom ujutru odlazim u Brajton i vraćam se u London popodne. Po povratku odmah nastavljam šetnju, pokušavajući da upoznam ono što nisam obišao prvi put. Između ostalog obilazim i Barbikan centar, koji 1978. godine još nije bio izgrađen.
Barbikan centar
Dva filma i jedna sednica
Ovaj boravak iskoristih da pogledam premijere dva filma, „Nesalomive”, u kome je ulogu Eliota Nesa tumačio Kevin Kostner, i „Dah smrti” iz serijala o Džejmsu Bondu, sa Timotijem Daltonom.
U tržnom centru Trokadero slučajno sretoh kolegu Ivana Vojvodića, koji je nešto ranije otišao na konferenciju u Portsmut.
Za ovo putovanje vezana je još jedna zanimljivost. Tokom mog boravka u Engleskoj, u Beogradu je održana čuvena Osma sednica Centralnog komiteta. Bio je to jedan od vesnika raspada Jugoslavije i teških dana koji su nas čekali u devedesetim.
Čudna su ta moja sećanja na putovanja. Neka su bila davno, a imam utisak da pamtim svaki detalj. Nekim gradovima i predelima želim da se vratim, a opet me znatiželja vuče ka novim meridijanima.
U Londonu sam bio dvaput, 1978. i 1987. godine. Danas, kada sam razapet između vraćanja starom i novih izazova, ne znam da li me London toliko privlači. Naravno, kad bih mogao mašti da pustim na volju, odmah bih se spakovao i krenuo. Oba putovanja desila su se bez prethodnog planiranja.
Prvi boravak je praktično bio moj prvi izlazak u veliki svet. Tokom studija najdalje sam otišao van Jugoslavije dvaput do Trsta. Već su bili potpisani Osimski sporazumi, pa je Trst i pravno bio deo Italije. Ipak, još se čuo onaj eho iz pedesetih, „Trst je naš”. I London je tada bio naš. Iz njega nam je stizala popularna muzika; Bitlsi i Stonsi su već bili klasika.
Boravak u velikom gradu nosi mnogo izazova. Najveći je šta videti za relativno kratko vreme. To će me pratiti svih ovih godina. Zahvaljujući mladosti, London sam pokušao da upoznam pešačeći i to je nesporno bio moj ideal u upoznavanju sveta.
Panorama Londona
U četvrtak, 8. septembra, preminula je britanska kraljica Elizabeta Druga. Setih se da sam prilikom prvog boravka u maju 1978. video pripreme za obeležavanje njenog rođendana, marširanje škotske garde i paradiranje konjanika u Vajtholu.
Aranžman jeftiniji od karte
Odlazak u London bio je istovremeno i moj prvi let avionom. Putovali smo preko „Jugotursa”, nastalog u okrilju velike spoljnotrgovinske firme „Geneks”. Zajedno sa drugom ćerkom kompanijom, „Aviogeneksom”, bio je jedan od najvećih propagatora turizma u tadašnjoj Jugoslaviji.
„Aviogeneks” je u floti imao avione sovjetske proizvodnje. Moj prvi let bio je manjim Tupoljevom Tu-134; pošto se radilo o čarter-letu, sleteli smo na manji londonski aerodrom Stansted. Smeštaj je bio u hotelu Royal National na Rasel skveru.
Zanimljivo je da je nekoliko putnika koristilo taj aranžman da bi jeftino doputovali u London svojim poslom, jer je cena aranžmana bila manja od cene karte na redovnoj liniji. Sa nama je bio i čuveni disk-džokej Čupko, koji je putovao zbog koncerata grupe Jethro Tull. Pored nas je sedela i devojka koja je išla na promociju doktorata.
Doručak bez ograničenja
S obzirom na to da smo dolazili iza gvozdene zavese, smeštaj je bio sasvim dobar. To kažem iz današnje perspektive, jer mi je do tada hotelski smeštaj bio prilično nepoznat. Soba je imala i televizor sa par programa.
Imali smo kontinentalni doručak, ali se sve moglo konzumirati u neograničenim količinama, što u uslovima u kojima sam boravio u Londonu nije bilo loše. Mogao sam da preskočim ručak i tek uveče pojedem nešto.
Hotel je bio u blizini Britanskog muzeja, pa smo mogli peške do njega. U blizini je i Totenhem Kort roud, sa mnoštvom prodavnica tehničke robe, naročito hi-fi uređaja koji su tih godina ulazili u modu. Nedaleko je i Oksford strit, sa robom primerenom džepovima običnih ljudi, a mi smo sigurno spadali u tu kategoriju.
Što se tiče mesta koja je trebalo obići, imao sam sreću. Kolega Miladin Dabić se malo pre mog puta vratio sa školovanja u Engleskoj, pa sam od njega dobio preporuke.
Panorama Trafalgar skvera
Šest dana
Za šest dana obišli smo Siti, prostor oko Vajthola, Spikers korner. Naravno i ceo prostor oko Bakingemske palate, uključujući Grin park i Sent Džejms park, i ulicu Mol koja vodi od Trafalgar skvera do palate. Nismo propustili da se od Oksford strita i Ridžent strita spustimo do Pikadili sirkusa. Od muzeja bili smo u Britanskom muzeju, Nacionalnoj galeriji i Madam Tiso.
Bakingemska palata
Od velikih trgovina obišli smo Selfridžis i Harods. Odgledali smo i jednu predstavu u Vajtholu. Tokom boravka igralo se finale Kupa šampiona u fudbalu između Liverpula i Briža, pa smo imali prilike da vidimo kako izgleda London kada ga okupiraju navijači.
Povratak u Beograd doneo je jedno zanimljivo poređenje. Dok je naš avion rulao ka aerodromskoj zgradi, za poletanje se spremao Kvontasov Boing 747 na letu za Sidnej. Učinilo mi se da je njegov motor veći od celog našeg aviona.
Devize iz Trstenika
Drugi put se u Londonu nađoh iznenada. Zapravo, odredište mi nije bio London nego Brajton, konferencija i izložba posvećena vojnoj opremi. Na nju je trebalo da ide tadašnji zamenik direktora Laboratorije, ali se zbog izmenjenih okolnosti ja nađoh u avionu.
Pre puta je trebalo obaviti niz poslova, a na raspolaganju su mi stajala samo dva dana. Bilo je to vreme kada su devize svakim danom bivale skuplje, a Institut mi je umesto funti isplatio dinare. Morao sam da se snalazim. U to vreme je takozvani šticung bio osam do deset odsto, ali otkrih da se u Trsteniku švajcarski franci mogu kupiti za samo dva odsto iznad zvaničnog kursa. Pre puta odoh do Čačka, pa u Trstenik, pa natrag u Beograd i to sve za manje od dvadeset četiri sata.
Panorama Londona
Da bih stigao u London, morao sam prvo da odletim do Zagreba, a tek onda direktnom linijom do Hitroua. Pre nego što ćemo stići do zapadnih predgrađa, avion je dugo nisko leteo iznad grada. Nedeljno jutro je bilo vedro i sunčano, pa su putnici mogli da uživaju u pogledu iz ptičje perspektive.
