Hotel Regency House, u kome sam bio smešten, nalazi se u blizini Royal Nationala, gde sam boravio prvi put.
Pošto je dan neočekivano bio lep, čim sam se raspakovao i malo odmorio krenuo sam u obilazak. Kako mi je glavno odredište bio Brajton, bilo mi je važno da vidim odakle polazi voz i da se raspitam ima li jeftinijih karata. Otišao sam do železničke stanice Viktorija, gde sam našao menjačnicu i zamenio novac, bila je nedelja. Iskoristio sam priliku i da odem na čuveni Spikers korner u Hajd parku.
Brajton
Sutradan poranih da na vreme stignem na konferenciju. Voz od Viktorije do Brajtona putuje oko sat vremena; često staje na usputnim stanicama, jer puno ljudi iz Londona radi u obližnjim gradovima.
Od stanice se glavna ulica spušta prema obali. Iako postoji gradski prevoz, biram pešačenje, to je najbolji način da se oseti duh jednog grada.
Konferencija se održava u hotelu „Metropol”. I ona i izložba uz nju vezane su za vojnu tematiku, pa se ispred hotela okupila manja grupa demonstranata. Najupečatljiviji transparent je, „Dole ubice”.
Tri dana zaredom ujutru odlazim u Brajton i vraćam se u London popodne. Po povratku odmah nastavljam šetnju, pokušavajući da upoznam ono što nisam obišao prvi put. Između ostalog obilazim i Barbikan centar, koji 1978. godine još nije bio izgrađen.
Dva filma i jedna sednica
Ovaj boravak iskoristih da pogledam premijere dva filma, „Nesalomive”, u kome je ulogu Eliota Nesa tumačio Kevin Kostner, i „Dah smrti” iz serijala o Džejmsu Bondu, sa Timotijem Daltonom.
U tržnom centru Trokadero slučajno sretoh kolegu Ivana Vojvodića, koji je nešto ranije otišao na konferenciju u Portsmut.
Za ovo putovanje vezana je još jedna zanimljivost. Tokom mog boravka u Engleskoj, u Beogradu je održana čuvena Osma sednica Centralnog komiteta. Bio je to jedan od vesnika raspada Jugoslavije i teških dana koji su nas čekali u devedesetim.