Malo istraživanja
Pošto nam je ovo prvi dan u Amsterdamu, ne trudimo se da po svaku cenu vidimo što više, pred nama je još pet dana. Uostalom, uvek me je više zanimala atmosfera novih prostora nego same građevine i trgovi. A sa atmosferom Amsterdama smo se brzo srodili, čim smo zakoračili u uske uličice koje vode uzduž i popreko pored kanala.
Vraćamo se do metroa i produžavamo do krajnje stanice na liniji 54, Centralne železničke stanice. Jezgro istorijskog dela Amsterdama, sa kanalima koji se pružaju koncentrično i zrakasto, zaista liči na paukovu mrežu.
Drugi se ne odriču tradicije
Zgrada stanice sagrađena je 1889. godine, dakle kasnije od zgrade železničke stanice u Beogradu, koje smo se tako olako odrekli. Amsterdamska stanica se nalazi na obali glavnog kanala koji vodi do Severnog mora; njena unutrašnjost, posebno peroni i deo koji gleda na kanal, krajnje su moderni. Projektovao ju je arhitekta Pjer Kujpers, u gotskom stilu sa elementima renesanse. Dnevno je koristi skoro dvesta hiljada putnika.
Trg Vaterlo
Na povratku nakratko izlazimo iz metroa na trgu Vaterlo, pored reke Amstel. Ime je dobio posle bitke kod Vaterloa 1815. godine. Preko dana se pretvara u buvlju pijacu, zanimljivu turistima. Na trgu su zgrade Nacionalne opere i baleta, Gradska sala i Holandska simfonija, kompleks poznat kao Stopera, kao i crkva Mojsija i Arona.
Kuda dalje
Vraćamo se u hotel razmišljajući o planovima za naredni dan. Nekako sam nespremno došao u Amsterdam. Razloga je puno, dužina boravka, oslanjanje na predloge koje očekujem od Milana, koji ipak ima važnijeg posla. Pitao sam za savet i Natašu Mojsilović; njoj se više sviđa Roterdam, a mi smo u Amsterdamu. Računao sam i da ću ponešto naći na internetu, ali veza je slaba, dok se nisam setio da telefon iskoristim kao ruter.
Kao jedno od prvih odredišta nametnuo se Državni muzej, Rijksmuseum.
Pod Noćnom stražom
Muzej je osnovan 1800. u Hagu, a po naređenju Luja Napoleona 1808. preseljen u Amsterdam; od 1885. je na sadašnjem mestu, na Muzejskom trgu, u zdanju koje je takođe projektovao Pjer Kujpers. Posle desetogodišnjeg renoviranja ponovo je otvoren 2013. godine.
Izloženo je oko osam hiljada predmeta, od milion koliko ih muzej poseduje, iz razdoblja između 1200. i 2000. godine. Ovde su dela Rembranta, Halsa i Vermera, a među njima i Rembrantova „Noćna straža”.
Imali smo sreće: tokom naše posete bila je postavljena specijalna izložba „Rembrant i Velaskez”, koja je trajala od oktobra 2019. do januara 2020. Bila je to prilika da se naprave paralele između holandskog i španskog slikarstva prve polovine sedamnaestog veka.
Na Muzejskom trgu
Iza Državnog muzeja pruža se Muzejski trg, prava muzejska četvrt, tu su Muzej Van Goga, Muzej grada Amsterdama, Moco muzej, Muzej dijamanata i Kraljevska koncertna dvorana. Po sredini je veštačko jezerce.