Da mi je neko pre pola veka rekao da ću ovoliko pisati, ko zna kako bih reagovao. U međuvremenu sam napisao ko zna koliko tekstova. Istina uglavnom sa osećajem, najmanje rečeno blagog nezadovoljstva. Ali bilo je i tekstova, koje kada ih danas čitam osećam zadovoljstvo. U te tekstove najviše spadaju opisi onoga što sam video putujući. Umalo htedoh da kažem – putujući po svetu. A svetski putnik baš i nisam. Ne bih mogao reći ni da sam Srbiju proputovao. Ostalo je puno toga što bih želeo da vidim. A i planiram da vidim.
Uglavnom sam ostavljao tragove sa putovanja, čak i onih jednodnevnih. Na ovom portalu sam već puno toga postavio. Istina uglavnom su to tekstovi koje nisam beležio. To će reći da su to po pravilu sećanja. Sada posedeujem i kopije tih sećanja tako ima materijala za jednu bogatu knjigu. Pri tome mi se činilo da su tekstovi ranije napisani, pogotovu putopisi, previše obimni da bi ih postavio na Portal. Zato sam odlučio da ih postavim u obliku PDF datoteka. Ovim ću, onima kojima bude interesantno omogućiti da uživaju u stvarima koje sam doživeo. A možda ih to ponuka da i sami krenu u avanturu.
MAROKO 2014. godine
Te 2014. godine ponovo krenuh van stare dobre Evrope. I to čak dva puta. Proleće je bilo rezervisano za Maroko. Usput je to podrazumevalo i posetu španskoj obali Sunca (Costa del Sol). Baza u Španiji će nam letovalište Toremolinos. Ali ovo je više priča o Maroku.
ISTANBUL 2014. godine
- Do te jeseni, grad na Bosforu mi sve vreme bežao na istok. Gotovo tri decenije sam pokušavao da upoznam Konstantinov grad. Biće da je i tu važilo ono poslovično – ima vremena. Izgleda da me je ovog puta naterao Erdogan. Jer imao je nameru da Aja Sofiju ponovo pretvori u džamiju. A ja sam ipak želeo da je vidim kao muzej. Skoro pročitah knjigu „Carigradske šetnje“ i shvatih koliko je ovaj grad bio kosmopolitski čak i za vreme Osmanlija. Ovo je grad kome se treba vraćati i zato evo moje male priče o njemu.