Пуних тридесет година наше друштво се суочава са тзв. транзицијом. Под тим појмом најчешће се подразумева прелазак са тзв. социјалистичке на капиталистичку привреду. Нажалост, већ сама дужина трајања тог процеса указује да у транзицији нисмо били нарочито успешни. Један од највећих губитника транзиционог периода је знање и искуство. Гашењем, али и тихим пропадањем предузећа искусни стручњаци су гурнути на сруштвену маргину. На тај начин заједница је изгубила значајан ресурс. Зато се с правом поставља питање да ли и на који начин стручњаци, који су стицајем околности остали изван или нису у потпуности укључени у нове привредне токове могу да помогну друштву. Јер наше друштво није довољно богато да би се капитал који је уграђен у знање и искуство наших стручњака остане неискоришћен. Ово је прилика да се изнесу неке идеје везане за то.
Чињеница је да у Србији још увек студенти са факултета излазе са солидним теоријским знањем. Али недостаје им већи ниво практичних знања, која би им омогућила да се брже и лакше укључе у конкретне послове у привреди. Зашто се факултети у Србији кроз тзв. „Болоњски“ процес нису прилагодили постављеним захтевима и почели да пружају практичнија знања је важно питање. А управо такав приступ од наших факултета очекују послодавци. С обзиром да промена овог стања није могућа у кратком року поставља се питање да ли постоји начин да се до тада ово стање ублажи. Управо у томе и лежи шанса за ангажман искусних стручњака да помогну у пружању прилике будућим високообразованим стручњацима да стекну што је могуће виши ниво практичних знања.
Сведоци смо да се скоро свакодневно по српским градовима отварају центри под звучним именима – Научно – технолошки паркови, Иновациони центри, Startup центри и сл. Иако постоје различита схватања у погледу делокруга деловања таквих центара у суштини они се третирају као места где би требало да се стварају нове фирме из сегмента малих предузећа. Сходно томе они представљају право место на коме искусни стручњаци могу да дају свој пуни допринос. И да истовремено продуже период своје радне активности. Такође, ови стручњаци се могу ангажовати на факултетима у оквиру практичне наставе, где би будуће стручњаке упознавали са принципима пројектовања, инжењеринга и развоја нових система и производа.
Имајући у виду напред наведено стање и простор за своје деловање група искусних машинских и инжењера електротехнике је формирала, за сада неформано удружење под радним именом Тим. Првенствена идеја је била да се фирмама из Чачка и окружења понуди сарадња на плану саветовања, помоћи при унапређењу технологија које те фирме користе и наравно подршка на одржавању и отклањању кварова на коришћеној опреми. При томе та сарадња не подразумева а приори комерцијални контекст. За почетак би то имало првенствено волонтерски приступ. А ако се током сарадње дође до конкретних резултата свакако ће бити у интересу фирми да се таква сарадња настави и на комерцијалној бази.
Постојање оваквих иницијатива треба да буде сигнал и за државу да размисли о стварању услова за ангажовање искусних стручњака па и оних на заласку каријере и њихово укључивање у трансфер знања ка младима. Поготову, када је одлив младих стручних људи из Србије у значајном порасту. И када треба створити услове да се тај губитак надокнади.
