Крај XX века донео је значајне технолошке промене на најширем могућем плану. Захваљујући томе дошло је до значајних структурних промена и стварању услова да се различите технике почну међусобно прожимати. Можда најкарактеристичнији пример представља мехатроника (mechatronics). Она се најчешће представља као симбиоза машинства, електронике и рачунарства. Неоправдано се данас рачунарство све чешће замењује појмом информационе технологије. Поготову што суштински информационе технологије представљају шири појам од рачунарске технике. Интегрисаност поменутих техника на нивоу истих уређаја и машина донела је нове изазове у индустрији, али и потребу за стручњацима нових профила, што је захтевало одговарајуће прилагођавање образовања. Осим тога међусобна условљеност техника које дефинишу мехатронику утицала је да се оне у будућности морају развијати имајући у виду ту условљеност. Најбољи пример за то је развој рачунара који су од уређаја који су се развијали аутохтоно постали уређаји који се данас готово искључиво развијају у складу са захтевима примене.
Образовање стручњака за област мехатронике у Србији је започето почетком деведесетих година XX века. Тадашњи Технички факултет у Чачку био је пионир у том погледу и први наставни план и програм из ове области заживео је школске 1992/93. године. Нажалост, као и други пионирски подухвати и овај је с тешком муком освајао терен на коме би нашао своје место под Сунцем. Требало је да прође две деценије да би студијски програм мехатронике на Факултету техничких наука у Чачку стекао своје право, иако још увек несигурно место. У међувремену мехатроника (mechatronics) је, слободно се може рећи нашла своје место не само на нивоу високошколског образовања већ и средњег образовања.