Из самог назива IoT (Internet of Things) видљиво је да Интернет представља основну комуникациону инфраструктуру код ових уређаја. IoT не подразумева само изоловане уређаје, који директно комуникцирају преко Интернета. Иза појам IoT могу да се крију конгломерати уређаја повезаних у различите мреже. Ове мреже се најчешће означавају као сензорске мреже. Начелно уређаји у оквиру сензорских мрежа могу да се повезују жично и бежично. То подразумева коришћење разних комуникационих протокола. Oви протоколи су намењени да обезбеде повезивање сензорских модула са приступним тачкама на Интернет. Или повезивање сензорских модула унутар сензорске мреже.
С друге стране сваки сензорски модул се у принципу састоји из једног рачунарско – комуникационог блока и једног или више сензора. За повезивање сензора са рачунарско – комуникационим блоком неопходно је коришћење одговарајућих интерфејса. Сходно томе у овој секцији ће се представити главни комуникациони протоколи коришћени у оквиру сензорским мрежа и IoT уређаја.