Могућност повезивања различитих уређаја на Интернет донела је свету једну нову димензију познату као Internet of Thing (IoT). Код нас се овај појам често директно преводи као Интернет ствари. Поједностављено, не би требало да овај домаћи термин сматрамо погрешним. IoT концепт је учинио да практично свака ствар, па чак и сам човек или животоиња могу да постану чвор Интернета. Посебан значај за ширину примене овог концепта представљала је могућност бежичног повезивања на Интернет. Захваљујући томе данас IoT компоненте су постале један од центара пажње пројектаната.
Данас смо сведоци да је IoT концепт постао свеприсутан. Готово да нема новопројектованог уређаја, а да у себи не поседује модул који му омогућава повезивање на Интернет. С друге стране све више уређаја се додавањем рачунарско – комуникационих модула претвара у чворове Интернета. Захваљујући развоју полупроводничке технологије развијен је читав низ компонената које у себи интегришу функције потребне да уређаји у које се уграђују могу да се повежу у Интернет. На тржишту постоје готови модули које само треба програмирати да би обезбедили IoT својства. С друге стране постоје компоненте које омогућавају пројектантима развој нових IoT модула са специфичним захтевима.
IoT модули најчешће се користе за надгледање стања датих уређаја, а по потреби и управљање њима. У овој секцији Портала биће приказани неки од модула који се данас најчешће користе за пројектовање IoT уређаја.
Примери IoT компонената
Термин Internet of Thnigs први је увео Кевин Ештон, давне 1999. године. Требало је да прође више од деценије да се овај термин одомаћи. То се десило тек 2011. године када је Gartner, IoT ставио на листу технологија у настајању. Процене говоре да је 2021. године у свету било 21.7 милијарди активно повезаних уређаја. Од тога, више од 11.7 милијарди или 54% су IoT уређаји.
Како ће се уређаји повезивати међусобно зависи од специфичности IoT примене. Поред различитих врста самих IoT уређаја постоје и различите врсте њихове примене. Начелно се може извршити следећа подела:
- Потрошачки (consumer) IoT уређаји – системи који се налазе у свакодневној употреби. Нпр., кућни апарати, осветљење, грејање, итд.
- Комерцијални IoT уређаји – најчешће се користе у здравству и транспорту. Нпр., пејсмејкери или системи за навигацију и праћење.
- Војни IoT уређаји – примена IoT технологије у војне сврхе. У то спадају роботи за надзор или биометријски уређаји који се користе у борби.
- Индустријски IoT уређаји – користе се у индустријским применама. Пре свега у производним и енергетским системима. Нпр., дигитални управљачки системи, паметна пољопривреда, итд.
Инфраструктурни IoT уређаји – примена у паметним кућама и градовима. Нпр., инфраструктурни сензори и управљачки системи.