Вештачка интелигенција (artificial inteligence) одавно заокупља интересовање академске заједнице. Међутим, последњих година та пажња се проширила и изван научно истраживачког сектора. Скоро да нема дана када се у медијима не појављују информације о новим достигнућима на овом плану. Развој и примена вештачке интелигенције (у наставку ВИ) нашли су место у стратегијама развоја многих држава. На једној страни јавност много очекује од ВИ. А са друге постављају је многа питања. Јер коришћење ВИ прате многе контраверзе, које често изазивају страх код обичног човека. И не само обичног човека, већ и код стручњака. Почев од страха да ће роботи потиснути човека и заменити га као радног субјекта. Па до страха да ће се вештачка интелигенција издићи изнад самог човека. И завладати светом.
Разумљиве су тежење истраживача широм света да померају границе и развијају нове технологије и унапређују постојеће технике. Међутим, поред користи за човечанство ти развоји често имају и бочне ефекте. Управо ти бочни ефекти ВИ плаше јавност. Развој ВИ интелигенције представља наставак развоја цивилизације на темељима развоја достигнућа на пољу рачунарства. Суштински ради се о развоју електронике, пре свега електронике која је базирана на полупроводничкој технологији. Паралелно или боље речено испреплетано са развојем рачунарства дошло је до развоја телекомуникација. Захваљујући томе имали смо скоро драматичан развој на плану људских комуникација. Што се десило у мање од три деценије. Интернет као комуникациона платформа донео је драматичне промене не само у техници, већ и у свакодневном животу човека. Не треба пуно труда да се у променама које су се десиле на прелазу миленијума уоче многи бочне ефекти.
Виртуелизација радног и животног простора
Можда највећи бочни ефекат развоја информационо – комуникационих технологија представља виртуелизација радног и животног простора. Зхваљујући програмским апликацијама, које се извршавају преко Интернета у могућности смо да многе послове обављамо из куће. И не само куће, већ док седимо у ресторану или се налазимо на путовању или одмору. Тзв. друштвене мреже промениле су начин комуникације међу људима. Неко ће рећи да је комуникација значајно олакшана, пре свега просторно. Међутим, мора се уочити да су друштвене мреже значајно виртуелизовале друштвени живот човека. Уместо непосредног дружење са пријатељима данас се често задовољавамо дружењем преко друштвених мрежа. Па чак и када седимо у друштву својих ближњих или пријатеља не можемо без мобилног телефона у руци.
Пандемија корона вируса covid19 показала је да смо у могућности да море послова обављамо из свога дома. Захваљујући информационо – комуникационим технологијама и образовни процес на свим нивоима је био виртуелизован. Искуства у виртуелизацији послова током пандемије су утицала да се овај приступ у пословању настави. И сада када је проглашен крај пандемије. Могуће је да је начин рада и пословања током пандемије утицао да се брже пређе на коришћење тековина ВИ. Појава платформе ChatGPT фирме OpenAI у новембру 2022. године може се сматрати прекретницом у примени ВИ. Јер је ВИ тада закорачила у свет обичног човека.