Отварање према свету, које је дошло са транзицијом социјализма у капитализам донело је и неке пратеће појаве. Нове технологије су постале лакше доступне, а њихова примена у свакодневној пракси очигледнија. Све то је захтевало детаљно познавање одговарајуће литературе и документације. По правилу све те информације биле су доступне на енглеском језику. А он је на крају двадесетог века постао водећи светски језик. Поготову кад је у питању техника. Додатни значај у комуникацији са светом дошао је са појавом Интернета. Познавање енглеског језика се наметнуло готово као императив. Последица тога је био уплив енглеске терминологије не само у свакодневни жаргон већ и у стручну праксу. Под утицајем тога дошло је до промена значења многих појмова. Што је поред потребе за прилагођавањем новим технолошким достигнућима наметнуло и потребу терминолошког прилагођавања. Значење појма ПРОЈЕКАТ – ПРОЈЕКТИ је управо разлог овом ширем уводу.
Шта је то ПРОЈЕКАТ(И)?
Ако се консултује доступна литература, укључујући и ону доступну путем Интернета може се доћи до следеће дефиниције. „Пројекат или пројект (lat. proiectum – бачен унапред) је јединствени процес, састављен из низа активности дефинисаних почетком и крајем, као и људским, финансијским и другим ресурсима, који испуњава одређене услове. Свака од планираних активности унутар једног пројекта има за циљ, задовољење укупних потреба клијента.“
Остајући у домену технике под пројектом су се увек подразумевали озбиљни људски подухвати. У оквиру којих је осмишљаван одређени систем, вршена његова реализација и његово стављање у употребу. Они који су учествовали у једном оваквом подухвату релативно лако могу да схвате помало сувопарну дефиницију. Али у тарнзицији која код нас још увек траје реч пројекат је постала веома популарна. Колико пута смо се сусрели са изјавом познатих и непознатих певача да спремају нови пројекат. А при том су мислили на рад на снимању нове плоче.
Нешто ново у свету пројеката
Искрено говорећи поменуте активности могу да се подведу под термин пројекат. Јер задовољавају практично све узусе дефиниције термина пројекат. С друге стране реализацији пројекта претходе одређене активности. Пре свега то је израда пројектног задатка у складу са којим ће се дефинисати параметри пројекта. Управо онако како је речено у дефиницији. Потребни људски и материјални ресурси, време потребно за реализацију пројекта, итд.
Међутим, у годинама транзиције нагло је у први план избила један нова дисциплина – „писање пројеката“. Да не буде заблуде ствар је једноставна. Ради се о активностима у оквиру којих се образлаже зашто треба финансирати неки људски подухват. Та ситуација изнедрила је професионалне писаче пројеката. Они су успели да себи направе простор између оних којима нешто треба и оних који те захтеве могу да испуне. Али ствар није тако једноставна. Јер између оних којима стварно треба нешто и оних који то могу да обезбеде не требају посредници. То значи да они, који су кадри да успешно одговоре на пројектне захтеве могу сами себе да представе. Зато ћемо у овој секцији говорити о свету реалних пројеката и покушати да представимо наше могућности.
Кад су у питању пројекти посебно је интересантна научно – истраживачка област. Или области, које се у великој мери наслањају на њу. Као што су нпр. иновације. Посленици из овог сектора по правилу незадовољни улагањима у истраживање. Могуће је да је то тачно. Али закључке не треба пребрзо доносити. Јер мало ко при томе посматра корелацију између уложених средстава и остварених резултата. А то је ваљда најважније. Пројекте не треба искључиво везивати за научно – истраживачку делатност. Али се појам пројекат најчешће среће управо у овој области. Јер се активности на плану истраживања по правилу врте око пројеката. Практично, не признаје се истраживање које се реализује изван пројекта.
Истраживање са/без парадокса
Што се тиче истраживања, изгледа да је код нас све обрнуто. Или како се често каже – „ствари су постављене на главу уместо на ноге“. Често помињем Закон о истраживању из средине осамдесетих година прошлог века. Он је у праксу увео тзв. цензус према коме нека институција може да добије атрибут научно – исраживачке. Због тога су сви били опседнути достизањем тог цензуса уместо да се баве истраживањем. Уместо да неко постане магистар или доктор наука зато што се бави истраживањем, морало је да буде обрнуто. А касније држава ће као научно – истраживачке пројекте признавати само оне који су се реализовали под патронатом министарства за науку. Ова два правила ће битно утицати да наука и иитраживање у Србији личи на – „Споља гладац, а унутра јадац“.
Додатно на деградацију научно – истраживачке делатности утицао је и начин вредновања њених резултата. Практично све се свело на пребројавање радова, који су објављени у часописима са тзв. Sci листа. Тако се дошло до парадокса да у Србији никада није било више тзв. Sci радова, а мање опипљивих резулата истраживања.
Као што се види са слике окосницу сваког истраживања чине истраживачи – предмет истраживања – сам процес истраживања. Предмет истраживања се по правилу ближе дефинише одговарајућим истраживачким пројектом. На једној страни пројекат дефинише предмет истраживања, циљ истраживања и коначно очекиване резултате истраживања. С друге стране пројектом се дефинишу потребна средства, опрема и кадрови потребни за реализацију истраживања. И наравно време потребно да се истраживање реализује. Пројекат може бити дефинисан од стране самих истраживача, који су се окупили око одређене истраживачке идеје. У овом случају очекује се да је идеја утемељена на знању и искуству истраживача. И да постоје очекивања да ће се остварити опипљиви резултати. С друге стране пројекат може да буде дефинисан од институције која очекује да од његове реализације добије одговарајућу корист.
Финансирање истраживања
Истраживање је данас практично немогуће реализовати без одговарајуће финансијске подршке. У зависности од услова у којима истраживачи делују финасијска подршка се мора посматрати са два аспекта. Надокнаде за рад истраживача. И материјалних трошкова истраживања. Упрошћена структура финасирања истраживања може се представити као на слици.
Поједностављено гледано финансирање истраживачких пројеката може се вршити на два начина:
- Из државних и међународних фондова. Првенствено се мисли на фондове који су намењени финасирању научно – истраживачке и иновационе делатности. Ови фондови периодично објављују конкурсе за пријаву пројеката од стране научно – истраживачких институција (PROMIS, IDEJE, Horizon 2020, итд.);
- Велике компаније или одговарајући инвестициони фондови такође могу да финансирају одређене истраживачке пројекте. Привредни субјекти могу кроз непосредну сарадњу са истраживачким институцијама да иницирају одговарајуће пројекте. С друге стране многе фирме имају фондове у оквиру којих иницирају реализацију пројеката у оквиру различитих програма. Ови програми често подразумевају заједнички наступ истраживачких институција и малих и средњих предузећа;
Као што се види са слике постоји одређена разлика у расподели финансијских средстава код факултета и института.
Резултати истраживања
Начелно највеће контраверзе изазива начин на који се врши вредновање резултата истраживања. То је највише односи на истраживања која финансирају државне институције. Тражећи објективне показатеље успешности истраживања дошло се на идеју да се врши њихово квантификовање. Тако се дошло до вредновања по основу impact factor часописа у којима се објављују радови настали у процесу истраживања. Међутим, пракса је показала превише мањкавости оваквог приступа. Два, можда главна недостатка су:
- Да би се неки рад повезао са одређеним истраживањем довољно је било у афилацији то назначити. При томе се често није водило рачуна о корелацији садржаја рада и тематике истраживања;
- Имајући у виду значај impact faktora на рангирање истраживача многи часописи су нашли пречицу да га подигну. Типичан пример су часописи Technology, Technics, Education and Management и Metalurgia International. Зхваљујући радовима у овим часописима многи истраживачи у Србији су докторирали или напредовали у звањима.
Поједностављени приступ вредновању резултата истраживања омогућио је истраживачима многе погодности. Пре свега код стицања префернцијала код одбране докторских дисертација и напредовања у истраживачким и наставничким звањима.
Стављањем у средиште пажње поменутих квантитативних резултата у другом плану остају пажње вредни показатељи научноистраживачког рада. У прошлости само пројекти које је финансирало ресорно министарство сматрали су се релевантним за вредновање истраживача. Данас се то проширило и на пројекте које финасира Европска Унија. Међутим, ту долази до одређених пропуста, јер се често у релевантне пројекјте убрајају и пројекти који не спадају у истраживачке. Tакви су пројекти коју су покретани кроз програме TEMPUS и COST. У првом случају радило се о програму подизања нивоа истраживања у земљама у транзицији. Код другог програма радило се о настојањима да се развију истраживачке мреже на простору Европе. И повежу стручњаци из академске заједнице са истраживачима из малих и средњих предузећа, јавних институција и других релевантних организација.