Истраживање

Home > Истраживање

Истраживање

Свој професионални ангажман у струци започео сам 1977. године у Институту „Михајло Пупин“. Од самог почетка сам схватио да оно чиме се бавим спада у најбољем случају у тзв. примењена истраживања. Активности током реализације пројеката који су рађени у Лабораторији за рачунску технику одвијале су се кроз пројектовање и реализацију уређаја. У првом реду то је био рачунарски хардвер пројектован у складу са захтевима наручиоца. Касније су то били различити рачунарски базирани уређаји. Као што су симулатори борбених средстава односно тренажери за обуку послужилаца на борбеним средствима. Са развојем полупроводничке технологије долазило је до све већих промена у реализацији система. Уместо сопственог рачунарског хардвера све више су се користили микропроцесорсе и микроконтролерске компоненте. Процес реализације пројеката, почев од захтева наручиоца до њихове реализације може се шематски представити следећом сликом.

истраживање

Као што се види са слике Наручилац посла поставља захтев према потенцијалном Извршиоцу посла у погледу реализације одређеног пројекта. У зависности од сложености Пројекта, Извршилац посла може да буде једна институција или конзорцијум више фирме. Треба констатовати да у то време избор Извршиоца посла у принципу није вршен јавним надметањем. У тадашњој Југославији знало се, што се тиче рачунарске технике, које фирме могу да реализују сложене пројекте из ове области. До промене у овом приступу дошло је почетком осамдесетих година, када су поједине фирме почеле да лиценцно заступају велике светске фирме. Тако је Електронска фирма лиценцно заступала Honeywell, Искра Делта, DEC, а нешто раније CDC. Захваљујући томе све ове фирме су фигурисале као домаће. Пошто су нудиле хардверско – софтверски заокружене системе биле су у предности у односу на Институт „Михајло Пупин“. Који је до тада важио за главног домаћег произвођача рачунара.

Ток реализације пројеката

У складу са постављеним захтевом, представници Наручиоца заједно са представницима Извршиоца, су кроз пројектне састанке долазили до Пројектног задатка. На бази Пројектног задатка и процене одговарајућег решења између Наручиоца и Извршиоца је склапан Уговор о реализацији Пројекта. Уговором је дефинисана динамика реализације Пројекта, могућа фазна реализација и динамика плаћања радова на Пројекту од стране Наручиоца. По завршетку Пројекта у складу са Уговором вршила се Примопредаја резултата Пројекта. Ако су Наручилац и Извршилац постигли сагласност да је Пројекат успешно реализован следило је испуњење преосатлих обавеза Наручиоца према Извршиоцу. Уговор је по правилу предвиђао гарантни рок. У оквиру њега Извршилац је имао обавезу да о свом трошку отклања евентуалне недостатке у реализацији Пројекта. По истеку гарантног рока Наручилац и Извршилац су могли склопити посебан Уговор у погледу међусобног односа по питању реализованог пројекта.

С обзиром да Наручилац има право власништава над резултатима Пројекта, Уговором се по правилу регулисана и права Извршиоца. Нпр. да елементе реализације може јавности представити као сопствене резултате. То је подразумевало објављивање стручних и научних радова у земљи и иностранству. Као и коришћење резултата Пројекта код израде магистарских и докторских теза чланова пројектног тима, како Извршиоца тако и Наручиоца.

Врсте пројеката

Академску средину највише интересују истраживачки пројекти. При томе се по правилу занемарују развојни пројекти. А управо они могу бити кључни за стицање знања и искуства истраживача. И на бази тога промовисања институције као доброг места за истраживање.

У оквиру развојних пројеката се по правилу стварају нови или унапређују постојећи производи, услуге или процеси. То подразумева да се од пројектаната/истраживача захтева познавање области у којој се пројекат реализује. Код ових пројеката углавном постоје јасно дефинисани циљеви и очекивани исходи. Сходно томе у пројектном тиму морају бити и пројектанти који поседују експертска знања. Али и пројектанти који тек треба да кроз рад на пројекту стекну таква знања. Нажалост, академска средина не види важност ових пројеката. Пре свега ка начина за стицање истраживачких искустава, младих истраживача. А посебно истраживача почетника.

Што се тиче истраживачких пројеката њихов циљ је стицање нових знања и нових чињеница. Али и развој нових метода и технологија. Оно што академска азједница највише истиче ови пројекти су усмерени и ка решавању специфичних научних и техничких проблема. С обзиром на овако дефинисане циљеве од истраживачких тимова се захтева да поседују више знања и стручности из области истраживања. Овај тип истраживања је веома значајан за истраживаче – приправнике. Јер они поред нових знања током ових истраживања упознају методологију истразивања и алате који се користе при истраживању. Истовремено, кроз рад на истражичким пројектима млади истраживачи су у прилици да постану доктори наука. Што их квалификује за напредовање у истраживачкој хијерархији.

Савремено истраживање и реализација пројеката тешко се могу замислити без одговарајуће финансијске подршке. При томе превасходно мислим на средства за покривање материјалних трошкова. Истраживачка, опрема, литература или размена истраживача захтевају паре. Њихов мањак не значи да треба одсутати од истраживања. Јер постоји пуно тога што се може урадити и без најсавременије и најскупље опреме.